Sa­vre­me­ni ri­bo­lov sa hra­ni­li­com pri­men­ljiv je na sko­ro svim vo­da­ma ša­ran­skog i mren­skog ti­pa, ali mno­gi­ma smatraju da je naj­te­ži i naj­i­za­zov­ni­ji na ve­li­kim re­ka­ma, po­put Du­na­va, jer zah­te­va do­sta zna­nja, do­bar oda­bir i od­lič­nu pri­pre­mu svih ele­me­na­ta (pri­hra­ne, ma­ma­ca i kom­plet­nog pri­bo­ra) da bi se uspe­šno lo­vi­lo. Ali ka­da se sve koc­ki­ce sklo­pe, atrak­tiv­no pe­ca­nje uči­ni da ri­bo­lo­vac ni­ma­lo ne ža­li što se po­tru­dio

Du­nav na pod­ruč­ju No­vog Sa­da da­vao je ovog le­ta po­vre­me­no ve­o­ma raz­li­či­te ulo­ve pri istim uslo­vi­ma, ali na raz­li­či­tim lo­ka­ci­ja­ma. Ta­ko se, pri­me­ra ra­di, po­čet­kom dru­ge po­lo­vi­ne av­gu­sta, tj. u vre­me iz­la­ska pret­hod­nog bro­ja Ri­bo­lo­va, pri vo­do­sta­ju od 100 cm, u sa­mom gra­du, na lo­ka­li­te­tu Rib­njak, pre­ko­pu­ta no­vo­sad­skog Štran­da, na fi­der ja­vlja­la le­pa de­ve­ri­ka, na da­lji­ni ne­što ve­ćoj od 30 m, dok su isto­vre­me­no kod Srem­skih Kar­lo­va­ca, tač­ni­je u Kar­lo­vač­kim vi­no­gra­di­ma, sa srem­ske stra­ne (uz de­snu oba­lu), na oko 25 m od oba­le, to­kom bla­gog po­ra­sta vo­de le­po ra­di­li sko­balj i prot­fiš (jaz), uz po­ne­kog šlji­va­ra, u šta sam se lič­no uve­rio.

RA­ČU­NA­JU­ĆI NA TO da na tom te­re­nu mo­gu bi­ti po­treb­ni i da­le­ki za­ba­ča­ji te­žih hra­ni­li­ca, a da osim be­le ri­be mo­že da se ja­vi i ša­ran, i to kru­pan, čak i onaj od pre­ko 10 kg, pri­bor smo mo­ja dvo­ji­ca ko­le­ga i ja slo­ži­li ta­ko da bu­de upo­tre­bljiv i za ve­će i za ma­nje dis­tan­ce, te do­volj­no ose­tljiv za be­lu, ali opet to­li­ko jak da uz ma­lo sre­će, str­plje­nja i ne­što šet­nje po oba­li ima­mo šan­se da iz­va­di­mo i tro­fej­nog di­vlja­ka. Ko­ri­sti­li smo šta­po­ve du­ge 3,9 m, te­ži­ne ba­ca­nja 120 g, 140 od­no­sno 180 g (Ma­ver Di­a­mond Ex­tre­me Dis­tan­ce, Se­rie Wal­ter World Cham­pion II, Da­i­wa Wind­cast i Tra­buc­co Sygnum), te ma­ši­ni­ce Da­i­wa Ni­nja 4002, Shi­ma­no Ba­i­trun­ner 4000DL i Shi­ma­no Ul­te­gra 5500. Osnov­na stru­na je kod sve tro­ji­ce bi­la ple­te­ni­ca od osam ni­ti, de­blji­ne 0,10 od­no­sno 0,13 mm, sa šok li­de­rom od naj­lo­na pro­me­ra 0,25 mm, a spre­mi­li smo pred­ve­ze od naj­lo­na i flu­o­ro­kar­bo­na, preč­ni­ka od 0,14 mm, pre­ko 0,17 do 0,20 mm. Od udi­ca smo upo­tre­blja­va­li Pre­ston 355 ve­li­či­ne 12, Tra­buc­co XPS 110 XK ve­li­či­ne 14, Ow­ner So­de No. 10, Tra­buc­co XPS 631 XK No. 12, Ga­ma­kat­su A1 Te­am Fe­e­der No. 14, Da­i­wa To­ur­na­ment No. 12 i Gu­ru Su­per LVG Spa­de End Bar­bless No. 14.

Od­lu­či­li smo se za hra­ni­li­ce Hit Fe­e­der, i to za mo­de­le Ri­ver i Uni, sa ote­ža­njem od 100 g, a ja sam ko­ri­stio 12 cm dug fi­der link vla­sti­te iz­ra­de, ali to ni­je bi­lo od uti­ca­ja na ulov, bu­du­ći da su ko­le­ge slič­no pro­šle na si­stem bez fi­der lin­ka. 

PRI­HRA­NU SMO NA­PRA­VI­LI za­jed­nič­ki, ve­če pre pe­ca­nja, od me­ša­vi­ne tri vr­ste Mi­lo pri­ma­ma – 2,5 kg Spe­cial Bre­me, te po 1 kg Su­per Ri­ver i VIP Ri­ver, do­biv­ši ta­ko slat­ka­stu sme­su sa fi­no us­ti­nje­nim ra­znim zr­ne­vljem, ko­joj smo do­da­li oko 400 g ku­va­ne ko­no­plje, a sve smo to na­vla­ži­li vo­dom u ko­joj se ko­no­plja ku­va­la, ka­ko bi pri­ma­ma do­dat­no do­bi­la na mi­ri­su. Na vo­di smo hra­ni do­da­li še­će­rac i ma­lo ku­va­ne be­le ta­ra­ne, te smo ce­lu sme­su do­dat­no na­vla­ži­li.

Na­kon son­di­ra­nja dna, re­ši­li smo da pe­ca­mo na da­lji­ni od oko 25 m, gde je du­bi­na iz­no­si­la iz­me­đu 3 i 4 m, ali je tok bio pri­lič­no jak, pa smo mo­ra­li da lo­vi­mo sa hra­ni­li­ca­ma od 100 g da bi nam si­ste­mi »dr­ža­li dno«, tj. da se ne bi ko­tr­lja­li.

RI­BA SE JA­VLJA­LA spo­ra­dič­no, ta­ko što bi je­dan za dru­gim uda­ri­lo po ne­ko­li­ko ko­ma­da... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 488-)

 

 

fShare