Sta­ro pra­vi­lo da je i ma­lo vre­me­na do­volj­no za ri­bo­lov, ako ga is­ko­ri­sti­mo na pra­vom me­stu i na pra­vi na­čin, do­bi­lo je za na­šeg sa­rad­ni­ka još jed­nu po­tvr­du pre ne­ko­li­ko da­na, na re­ci na ko­joj je na­či­nio i pr­ve ri­bo­lo­vač­ke ko­ra­ke. Eks­pe­ri­men­ti­šu­ći sa pre­zen­ta­ci­ja­ma i va­ra­li­ca­ma, u dva da­na ve­o­ma je le­po lo­vio čak tri vr­ste pre­da­to­ra

Mno­gi na­ši va­ra­li­ča­ri na ma­le te­ku­ći­ce ko­je im pro­ti­ču bli­zu ku­će ili me­sta u ko­me ži­ve iz­la­ze sa­mo on­da ka­da iz ne­kog raz­lo­ga ne mo­gu da odu na ve­li­ku re­ku ili ka­kvo je­ze­ro. A to ni­je uvek ra­ci­o­nal­no po­stu­pa­nje, jer i ma­le re­ke mo­gu pru­ži­ti ve­li­ko uži­va­nje, ako oda­be­re­mo do­bar te­ren i pri­la­go­di­mo iz­bor va­ra­li­ca i pri­bo­ra ri­bi ko­ja je na nje­mu naj­broj­ni­ja ili onoj ko­ja u kon­kret­nim okol­no­sti­ma naj­bo­lje ra­di.

Ja sam pro­šle ne­de­lje na ras­po­la­ga­nju dnev­no imao sa­mo po sat-dva za ri­bo­lov, ali sam to vre­me ko­ri­stio na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin, iz­la­ze­ći na Ra­si­nu kod Kru­šev­ca, tj. na deo iz­me­đu je­ze­ra Će­li­je i Za­pad­ne Mo­ra­ve – po­tes sa vr­lo ra­zno­li­kim ri­bljim fon­dom iz dva po­me­nu­ta ve­li­ka vo­de­na eko­si­ste­ma ko­ja po­ve­zu­je. Ide­ja mi je bi­la da se po­sve­tim de­lu re­ke bli­že je­ze­ru, ka­ko bih po­red stan­dard­no pri­sut­nog kle­na mo­gao da se na­dam ulo­vu još ne­kih gra­blji­vi­ca.

PR­VI IZ­LA­ZAK IS­PLA­NI­RAO sam za ra­no ju­tro, tj. za po­sled­njih po­la sa­ta mra­ka i pr­va dva sa­ta po sva­nu­ću, ne bih li vi­deo šta se de­ša­va u tom pe­ri­o­du, od­no­sno ko­je su gra­blji­vi­ce ak­tiv­ne i na ka­kvim se me­sti­ma na­la­ze. Na vo­di je me­ne i oca do­če­ka­la sla­ba ki­ša i ve­o­ma oblač­no vre­me, pa smo bi­li po­ma­lo raz­o­ča­ra­ni jer uslo­vi ni­su bi­li ide­al­ni, ali kad smo već do­šli, ni­smo ni po­mi­šlja­li na od­u­sta­ja­nje. Stao sam na pr­vo iz­gled­no me­sto, na kom je re­ka ši­ro­ka 10-12 m, a tok je ujed­na­čen i du­bi­na rav­no­mer­na – od 40 do 60 cm, sa pe­sko­vi­tim dnom i mno­štvom gra­na vr­ba i ba­gre­ma nad­vi­je­nih nad sa­mom vo­dom uz su­prot­nu oba­lu. De­lo­va­lo je da bi tu sva­ka­ko mo­glo bi­ti kle­na, pa sam oče­ki­vao ulo­ve na ma­log lep­ti­ra, ali na­kon te­melj­nog če­šlja­nja ni­sam imao ni udar­čić, što me je istin­ski iz­ne­na­di­lo.

IPAK, RE­ŠIO SAM DA NA MI­KRO­KOP­ČU ume­sto lep­ti­ra sta­vim ma­log si­li­kon­ca i da pro­čač­kam sa­mo dno reč­nog ko­ri­ta, u na­di da će se ta­ko ne­što de­si­ti. Iz­bor je pao na 3,75 cm dug mi­kro­šed Awa­ru­na, ru­skog pro­iz­vo­đa­ča Pon­toon21, u aju (»Ayu«) de­ko­ru (sa ze­len­ka­stim te­lom i tam­nim le­đi­ma), oka­čen na flek­si-džig od 1 g, sa udi­com Ow­ner S-59, ve­li­či­ne 10. Već u pr­vom za­ba­ča­ju, is­pod gra­nja u su­prot­noj oba­li, u pro­pa­da­nju sam ose­tio par sit­nih gric­ka­nja gu­me, na­kon ko­jih sam uda­rio kon­tru, si­gu­ran da je reč o gr­ge­ču. Me­đu­tim, iz­va­dio sam sa­mo flek­si-džig sa še­dom kom je ri­ba od­gri­zla re­pić.

Br­zo sam sta­vio no­vu gu­mu, po­no­vio za­ba­čaj pod su­prot­nu oba­lu i na­kon ne­ko­li­ko ci­ma­nja vr­hom šta­pa opet ose­tio sit­no gric­ka­nje mam­ca. Od­seč­na kon­tra sa­da mi do­no­si pr­vu ri­bu na šta­pu. Ne­du­go za­tim va­dim ve­o­ma sit­nog gr­ge­ča i od­mah ga vra­ćam, za­do­vo­ljan što su raz­mi­šlja­nje i upor­nost ipak da­li re­zul­tat. U na­red­nih po­la sa­ta uhva­tio sam par de­se­ti­na ban­da­ra, što na Awa­ru­nu, što na Ber­kley Ho­ney Worm, ali su svi bi­li sit­ni i iste ve­li­či­ne, kao da ih je ne­ko štan­co­vao iz jed­nog ka­lu­pa. Iz raz­mi­šlja­nja šta da pro­bam pre­ki­nu­lo me je oče­vo do­zi­va­nje. Ne­što niz­vod­ni­je je pro­na­šao jed­no ve­o­ma za­ni­mlji­vo me­sto, ko­je je obe­ća­va­lo ne­ku lep­šu ri­bu. Na tom se de­lu, usled ve­li­ke ko­li­či­ne na­ne­tog pe­ska u su­prot­noj oba­li, Ra­si­na mno­go su­ža­va, na sve­ga 2-3 m, što re­zul­ti­ra br­žim to­kom i znat­no ve­ćom du­bi­nom ne­go is­pred i iza te po­zi­ci­je. Uz oba­lu sa ko­je smo pe­ca­li bi­lo je tu mno­go gra­nja, a ja sam re­šio da baš is­pod nje­ga pro­bam da spu­stim si­li­kon­ca po­sta­vlje­nog na flek­si-džig od 2 g, u na­di da će oda­tle iz­le­te­ti ne­ka krup­ni­ja ri­ba. I ta ide­ja se po­ka­za­la kao do­bra... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 488-)

 

 

fShare