Beščvorni čvor i dupli klinč

Mon­ti­ra­nje tvr­dih ma­ma­ca na dla­ku iz osno­va je pro­me­ni­lo mno­go to­ga u ša­ran­skom ri­bo­lo­vu, pa i na­čin na ko­ji se ve­zu­ju udi­ce. Kroz prak­su se po­ka­za­lo da je jed­no od naj­jed­no­stav­ni­jih re­še­nja i naj­bo­lje – to je beš­čvor­ni čvor, ko­ji se la­ko ve­zu­je i vr­lo je jak, a uz to omo­gu­ća­va ri­bo­lov­cu da sva­ki ma­mac po­sta­vi na op­ti­mal­nom od­sto­ja­nju od udi­ce.

I pot­pu­nim po­čet­ni­ci­ma u mo­der­nom ša­ran­skom ri­bo­lo­vu po­zna­to je da se tvr­di mam­ci, po­put boj­li­ja, pe­le­ta i ti­gro­vog ora­ha, ne ka­če di­rekt­no na udi­cu, već se po­sta­vlja­ju is­pod nje, na tzv. dla­ku. Ona mo­že bi­ti od ko­ma­di­ća si­li­ko­na, ko­ji se na­ti­če na udi­cu, ali je mno­go če­šće pro­du­že­tak pred­ve­za od me­ka­ne upre­de­ne stru­ne, ko­jim je udi­ca ve­za­na. Za taj dru­gi na­čin naj­če­šće se ko­ri­sti tzv. beš­čvor­ni čvor (eng. no­tles not / »kno­tless knot«). Ka­ko se on ve­zu­je, ob­ja­sni­će­mo u ovom pri­lo­gu.

Na­kon što oda­be­re­mo udi­cu (1), od­se­ca­mo par­če ple­te­ni­ce (2), vo­de­ći ra­ču­na o to­me da ono tre­ba da bu­de de­se­tak cen­ti­me­ta­ra du­že od na­šeg bu­du­ćeg pred­ve­za (mo­je je u ovom slu­ča­ju ima­lo tri­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra). Po­tom ve­zu­je­mo obič­nu ma­lu om­ču (3), sa kom­pakt­nim čvo­rom, ka­ko nam ose­tlji­vi­ji mam­ci (po­put ku­ku­ru­za ili mek­ših boj­li­ja i pe­le­ta) ne bi pu­ca­li pri na­vla­če­nju, te od­se­ca­mo slo­bod­ni kraj oko 2 mm iz­nad nje­ga (4). Pe­tlja tre­ba da bu­de do­volj­no ve­li­ka da čvor osta­ne u mam­cu i ta­ko ga što bo­lje dr­ži, ali ne sme bi­ti to­li­ka da ne mo­že­mo da kroz nju pro­vu­če­mo vrh igle na ko­ju je na­tak­nut ma­mac (5), či­je spa­da­nje spre­ča­va­mo pro­vla­če­ći kroz om­ču pla­stič­ni sto­per (6). Za­tim pre­ko gor­njeg kra­ja pred­ve­za na­vla­či­mo udi­cu, pro­vla­če­ći stru­nu sa zad­nje stra­ne pre­ma lu­ku (7), i spu­šta­mo je do mam­ca (8) ne bi­smo li od­re­di­li ko­li­ko će­mo je iz­nad nje­ga ve­za­ti (ne­ka­da ri­ba bo­lje re­a­gu­je na ma­mac na sa­svim krat­koj dla­ci, a ne­ka­da je po­treb­no da ona bu­de ma­lo du­ža, ali ja od lu­ka udi­ce do gor­njeg kra­ja mam­ca ni­ka­da ne osta­vljam vi­še od 10 mm)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 335-)