Bo­van­sko je­ze­ro po­zna­to je po ra­zno­vr­snom ri­bljem fon­du, u kom ima i krup­ne ba­bu­ške. Me­đu­tim, tu ri­bu naj­če­šće ni­je la­ko lo­vi­ti zbog obi­lja cver­gla­na ali i sit­nih ci­pri­ni­da, ko­ji se oku­pe na go­to­vo sva­ku pri­ma­mu i uzi­ma­ju ve­ći­nu ma­ma­ca na ko­je se ba­bu­ška ci­lja­no pe­ca. Za­to je za uspeh u lo­vu »ba­be« po­treb­no i ma­lo eks­pe­ri­men­ti­sa­ti i tra­ži­ti na­čin da se iz­beg­nu ne­že­lje­ni go­sti na udi­ci.

Tog ok­to­bar­skog ju­tra na Bo­van­sko je­ze­ro sam sti­gao u pra­vom tre­nut­ku da vi­dim pre­div­no svi­ta­nje. Je­se­nja iz­ma­gli­ca je ne­sta­ja­la sa po­vr­ši­ne vo­de i iz pri­o­ba­lja, a sun­ča­no vre­me sa sa­svim sla­bim ve­tri­ćem je na­go­ve­šta­va­lo lep i to­pao je­se­nji dan.

Me­đu­tim, u zo­ru je bi­lo pro­hlad­no, te sam se po­na­dao da se cver­glan ko­nač­no po­vu­kao i da ću mo­ći nor­mal­no da lo­vim na cr­vi­će. Me­sto na kom sam pret­hod­nog pu­ta uspe­šno pe­cao bi­lo je slo­bod­no, a vo­do­staj sa­mo ne­ko­li­ko cen­ti­me­ta­ra ni­ži, pa na mo­ja dva fi­de­ra, na ko­ji­ma je naj­lon bio »za­kli­po­van« na da­lji­ni od 45 m, ni­sam mo­rao ni­šta da me­njam. Po­me­šao sam pra­ška­stu pri­ma­mu Gol­den Fish Gol­den Bre­am, spe­ci­jal­no na­me­nje­nu za de­ve­ri­ku, sa ma­njom ko­li­či­nom ku­va­nog ži­ta, i već de­se­tak mi­nu­ta na­kon do­la­ska sam na udi­ce na oba šta­pa oka­čio po dva cr­vi­ća i za­ba­cio.

PO­SLE SA­MO DE­SE­TAK IZ­BA­ČE­NIH hra­ni­li­ca imao sam i pr­vo pi­pa­nje, do­du­še je­dva vi­dlji­vo, ali sam ga ipak re­gi­stro­vao i sa ru­kom na šta­pu sam če­kao da ri­ba opet uzme ma­mac i da ener­gič­ni­je sa­vi­je vrh. Me­đu­tim, do­če­kao sam da ovaj sa­mo za­ti­tra, pa sam tek bla­go kon­tri­rao. Dok sam va­dio si­stem, ose­ćao sam sa­svim slab ot­por, ta­ko da se ni­sam iz­ne­na­dio ka­da sam vi­deo na udi­ci ma­lu žu­to­o­ku (bo­dor­ku), ko­ju sam pu­stio, kao što po pra­vi­lu ra­dim sa pr­vom ri­bom ko­ju do­bi­jem. Na­kon nje sam imao još tri ma­nje de­ve­ri­ke, ko­je sam ta­ko­đe vra­tio, a ka­da je sun­ce ma­lo ogre­ja­lo, ak­ti­vi­rao se cver­glan, ko­jeg sam do­bi­jao u sva­kom za­ba­ča­ju na oba šta­pa. Gu­bio sam dra­go­ce­no vre­me na va­đe­nje tih bo­dlji­ka­vih na­pa­sni­ka i nji­ho­vo ski­da­nje sa udi­ca, pa sam od­lu­čio da ne­što pro­me­nim.

Naj­pre sam ume­sto cr­vi­ća za ma­mac po­čeo da ko­ri­stim ku­va­no ži­to, a u pre­o­sta­lu ko­li­či­nu pri­ma­me sam uba­cio AS Ba­its Spod miks od ra­znih ži­ta­ri­ca, u ko­ji sam do­dao do­sta ku­va­ne pše­ni­ce be­li­je. Za­tim sam od­lu­čio da pro­bam da pe­cam na da­lji­ni za pet me­ta­ra ve­ćoj od do­ta­da­šnje, a ka­ko sam sa AS Dis­tan­ce hra­ni­li­ca­ma od 40 g i tu do­dat­nu raz­da­lji­nu la­ko sa­vla­da­vao, za sa­mo de­se­tak mi­nu­ta ma­lo uče­sta­li­jeg za­ba­ci­va­nja for­mi­rao sam no­vo hra­ni­li­šte.

ME­ĐU­TIM, IAKO SAM u na­red­nih po­la sa­ta po­vre­me­no do­hra­nji­vao me­sto hra­ni­li­ca­ma pu­nje­nim sa­mo ku­va­nim zr­ne­vljem i sve vre­me pi­ljio u vr­ho­ve, ni­šta se ni­je de­ša­va­lo. Za­to sam ski­nuo šta­po­ve sa tri­po­da i sta­vio ih na »benk sti­ko­ve« (tj. na pred­nji i zad­nji dr­žač) sa ba­zba­ro­vi­ma, hen­ge­ri­ma i elek­tron­skim sig­na­li­za­to­ri­ma tr­za­ja, ko­je sam uklju­čio, te sam oti­šao do ko­la, da do­ruč­ku­jem.

Ka­da sam se vra­tio do šta­po­va, ve­tar je već ja­če du­vao, pa sam ma­lo obo­rio pred­nji dr­žač ka vo­di, i baš u tom tre­nut­ku se le­vi hen­ger bla­go po­di­gao, ali se sig­na­li­za­tor ni­je ogla­sio. Naj­pre sam po­mi­slio da se me­ha­nič­ki po­ka­zi­vač po­kre­nuo pod na­le­tom ve­tra, te sam po­pu­stio dril na ma­ši­ni­ci da bih hen­ger po­sta­vio u nor­ma­lan po­lo­žaj, ali po­što je on opet je­dva pri­met­no mrd­nuo na­go­re, ipak sam kon­tri­rao i ose­tio da imam ne­što ne baš krup­no na šta­pu. Dok sam ri­bu pri­vla­čio do oba­le, po­mi­slio sam da je ma­mac pi­pa­vo uze­la još jed­na žu­to­o­ka, ali se usko­ro pre­da mnom uka­za­la le­pa cr­ven­per­ka.

Po­tom je usle­di­lo že­sto­ko pi­šta­nje le­vog sig­na­li­za­to­ra, a gla­va hen­ge­ra je upor­no sta­ja­la u gor­njem po­lo­ža­ju, te sam bio go­to­vo si­gu­ran da je ma­mac uze­la krup­na ba­bu­ška. Po­čet­ni ot­por je bio do­sta sna­žan, kao ka­da je na udi­ci ša­ran, pa sam ma­lo po­pu­stio dril i ta­ko jed­no vre­me dr­žao ri­bu, a on­da sam po­čeo da je pri­vla­čim ka pri­stu­pač­noj i plit­koj oba­li... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 492-)

 

 

fShare