Smuđ je ve­o­ma lo­še ra­dio, ali su pa­si­o­ni­ra­ne bu­cov­dži­je ipak ku­ći oti­šle za­do­volj­ne jer su na ve­li­ki trud i is­ku­stvo, kom­bi­no­va­no sa ma­lo eks­pe­ri­men­ti­sa­nja, us­pe­le da uhva­te vi­še le­pih bu­co­va na raz­ne va­ra­li­ce i pre­zen­ta­ci­je

Če­tvo­ro­čla­na eki­pa Be­o­grad­skih bu­cov­dži­ja (Pe­đa Mi­la­no­vić, Igor Mir­ko­vić, Sa­le Vu­jić i autor tek­sta) po­sled­nji vi­kend u ok­to­bru pro­ve­la je u Kla­do­vu, u po­tra­zi za smu­đem i bu­co­vom. Na ru­ku nam je išla vre­men­ska prog­no­za: na­ja­vlje­ni su bi­li sun­ča­ni da­ni sa go­to­vo let­njim tem­pe­ra­tu­ra­ma. Ni­su nam, me­đu­tim, u pri­log išli vo­do­staj i nje­go­va ten­den­ci­ja: Du­nav je zbog su­še već pre­du­go bio ni­zak i iz­u­zet­no bi­star, a uz to je usled re­mon­to­va­nja srp­ske pre­vod­ni­ce na HE Đer­dap 1 pro­tok Du­na­va na ovom de­lu bio vi­še ne­go slab. Sto­ga smo po­ne­li ogrom­nu ko­li­či­nu naj­ra­zli­či­ti­jih va­ra­li­ca za lov smu­đa i bu­co­va. Vo­đe­ni vi­še­go­di­šnjim is­ku­stvom ri­bo­lo­va na ovim te­re­ni­ma, do­go­vo­ri­li smo se da to­kom dva­ju pre­po­dne­va lo­vi­mo bu­co­va, a po­pod­ne i uve­če smu­đa, i to obe gra­blji­vi­ce is­klju­či­vo va­ra­li­ča­re­njem.

Naj­kra­će re­če­no, smuđ nas je raz­o­ča­rao. Noć­ni lov vo­ble­ri­ma is­pod bra­ne, u ko­ji smo se naj­vi­še uzda­li, do­no­sio je sla­be re­zul­ta­te. Iako je bi­lo mno­go sit­nih ka­u­gle­ra na mir­noj po­vr­ši­ni vo­de, tek spo­ra­dič­no bi­smo ugle­da­li po­ne­ki ra­ub smu­đa, i to sit­ni­jeg. Ta­kvi su bi­li i pri­mer­ci ko­je smo hva­ta­li i vra­ća­li u vo­du. Cu­go­vi su pot­pu­no iz­o­sta­li, a sa­ku­plja­nje jed­nog po jed­nog smu­đar­ka ni­ko­ga ni­je pre­vi­še za­ni­ma­lo. Još go­re re­zul­ta­te po­sti­gli smo tra­že­ći smu­đa tvi­ste­ri­ma i še­do­vi­ma u du­bi­na­ma je­ze­ra iz­nad bra­ne. Na ka­me­nom pre­kri­ve­nom dnu osta­vi­li smo mno­go dži­go­va, a is­hod je bio de­pri­mi­ra­ju­ći. Ni­je nas ute­ši­lo ni što su lo­kal­ni ri­bo­lov­ci, osim onih ko­ji su lo­vi­li iz čam­ca, pro­la­zi­li isto kao mi.

SRE­ĆOM, PO­KU­ŠA­JI DA ULO­VI­MO smu­đa do­la­zi­li su po­sle pre­po­dne­va pro­ve­de­nih na ka­me­nja­ru is­pod bra­ne. Zo­re su bi­le iz­u­zet­no hlad­ne, sa oba­ve­znim kla­dov­skim se­ver­cem zbog ko­jeg su i zim­ske vu­ne­ne ka­pe bi­le neo­p­hod­ne. Ne­što ka­sni­je, a na­ro­či­to po­sle iz­bi­ja­nja sun­ca pre­ko ru­mun­skog br­da na­spram na­šeg me­sta, na­glo je oto­plja­va­lo, ta­ko da smo pre­po­dnev­na pe­ca­nja za­vr­ša­va­li go­to­vo po let­njim tem­pe­ra­tu­ra­ma. Iz­u­zet­no bi­stra i spo­ra vo­da i sun­ča­ni da­ni uslo­vi­li su da u lo­vu bu­co­va bi­ra­mo sup­til­ne let­nje teh­ni­ke, jer su lu­ka­vi bu­co­vi pot­pu­no ig­no­ri­sa­li kla­sič­no vo­đe­ne vo­ble­re, pil­ke­re i gla­vi­nja­re. 

Po­de­li­li smo se u iz­bo­ru va­ra­li­ca ka­ko bi­smo bu­co­va što pre pro­na­šli: Vu­jić i ja lo­vi­li smo džig-stri­me­ri­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 493-)

 

 

fShare