Sa na­pret­kom teh­no­lo­gi­je i po­ja­vom no­vih teh­ni­ka ri­bo­lo­va, na tr­ži­štu je sve vi­še mo­de­la če­kr­ka ko­ji se raz­li­ku­ju, iz­me­đu osta­log, i po ste­pe­nu pre­no­sa. Is­ku­sni­jim ri­bo­lov­ci­ma uglav­nom je la­ko da se u tom mno­štvu sna­đu i da pro­ce­ne ka­kve ka­rak­te­ri­sti­ke tre­ba da ima ma­ši­ni­ca da bi im naj­bo­lje slu­ži­la, ali oni sa kra­ćim sta­žom če­sto ne zna­ju ka­ko da se opre­de­le

Kad je reč o br­zi­ni ri­bo­lo­vač­kih če­kr­ka, od­u­vek je vla­da­lo uve­re­nje da su spo­ro­hod­ni mo­de­li (tj. oni sa ma­lim pre­no­snim od­no­som) po­god­ni za te­ški ri­bo­lov, a oni br­ži za la­ki. Te­ški ri­bo­lov zah­te­va po­u­zda­nu ma­ši­ni­cu ve­li­kog ka­pa­ci­te­ta, či­ji je ga­rant iz­dr­žlji­vo­sti bio sna­žan pu­žni par zup­ča­ni­ka (od ko­jih je je­dan po­gon­ski a dru­gi go­nje­ni), sa ma­lim pre­no­snim od­no­som. Ka­lem ve­li­kog ka­pa­ci­te­ta kod ta­kvih če­kr­ka po­tre­ban je ne sa­mo za­to da bi se si­stem mo­gao pla­si­ra­ti na ve­li­ku da­lji­nu i da bi se ima­la re­zer­va stru­ne pri bor­bi sa krup­nim ri­ba­ma, već i zbog to­ga što svo­jim ve­li­kim obi­mom obez­be­đu­je da se na nje­ga pri jed­nom obr­tu ru­či­ce mo­že na­mo­ta­ti vi­še stru­ne ne­go na špul­nu ma­njeg preč­ni­ka, či­me se do­ne­kle kom­pen­zu­je ni­zak pre­no­sni od­nos ja­kog me­ha­ni­zma.

KOD ČE­KR­KA SA KA­LE­MOM MA­NJEG KA­PA­CI­TE­TA, ka­kvi se naj­če­šće ko­ri­ste za la­ko i sred­nje va­ra­li­ča­re­nje, ve­ći pre­no­sni od­nos neo­p­ho­dan je da bi se za­do­vo­lji­li zah­te­vi ri­bo­lov­ca u spe­ci­fič­nim uslo­vi­ma, tj. da bi on mo­gao da do­volj­no br­zo pri­vla­či si­stem ili ulov. Vi­ši pre­no­sni od­nos se po­sti­že ta­nji­ra­stim zup­ča­stim pa­rom, ko­ji ne­ka­da ni­je bio do­volj­no po­uz­dan, te su ga ri­bo­lov­ci iz­be­ga­va­li bez ob­zi­ra na niz dru­gih teh­nič­kih pred­no­sti ko­ji ta­kav po­gon ima u od­no­su na pu­žni. Me­đu­tim, na­pre­dak ko­ji je po­stig­nut po­sled­njih de­ce­ni­ja uvo­đe­njem no­vih ma­te­ri­ja­la i teh­no­lo­gi­ja iz­ra­de, uči­nio je raz­li­ku u po­u­zda­no­sti iz­me­đu spo­rih i br­zih če­kr­ka go­to­vo za­ne­mar­lji­vom, bar u slat­ko­vod­nom ri­bo­lo­vu. Iz­bor br­zi­ne če­kr­ka je ta­ko da­nas pre ve­zan za nje­go­vu upo­tre­blji­vost i pri­men­lji­vost u kon­kret­nim uslo­vi­ma ne­go za po­u­zda­nost. Za­to je za da­na­šnje blin­ke­ra­še naj­za­ni­mlji­vi­ji od­go­vor na pi­ta­nje: ko­ji uslo­vi u va­ra­li­čar­skom ri­bo­lo­vu zah­te­va­ju vi­sok pre­no­sni od­nos če­kr­ka (pre­ko 5,5:1) i da li je on u ma ko­joj va­ri­jan­ti neo­p­ho­dan?

BR­ZI­NA ČE­KR­KA JE DE­FI­NI­SA­NA br­zi­nom »uvla­če­nja«, tj. ko­li­či­nom stru­ne na­mo­ta­ne na ka­lem pri jed­nom obr­tu ru­či­ce. Ka­da je o teh­ni­ci va­ra­li­ča­re­nja reč, iz­u­zev u slu­ča­ju lo­va bu­co­va, ret­ke su si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma je ve­ća br­zi­na po­vla­če­nja ve­štač­kog mam­ca pri­o­ri­te­tan zah­tev. A krat­ko­traj­na ubr­za­nja naj­če­šće po­sti­že­mo... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 493-)