Sve vi­še na­ših ri­bo­lo­va­ca pri iz­bo­ru me­sta i ter­mi­na za od­mor u Grč­koj u ob­zir uzi­ma i ri­blji fond i mo­guć­no­sti za pe­ca­nje. Ostr­vo Evia na­met­nu­lo se kao jed­na od naj­bo­ljih de­sti­na­ci­ja za one ko­ji­ma je ri­bo­lov va­žna ak­tiv­nost to­kom le­to­va­nja – s do­brim raz­lo­gom, kao što će­te si­gur­no za­klju­či­ti na­kon či­ta­nja ovog tek­sta

U me­sto Edip­sos, na grč­kom ostr­vu Evia, ve­o­ma po­pu­lar­nom po­sled­njih go­di­na u kru­go­vi­ma  srp­skih ri­bo­lo­va­ca, sti­gao sam 14. sep­tem­bra uju­tru i već u po­po­dnev­nim sa­ti­ma za­pu­tio sam se na kej, na kom vi­dim vi­še po­zna­tih li­ca, uglav­nom do­ma­ćih ko­le­ga po šta­pu. Ve­ći­na ko­ri­sti va­ra­li­čar­ce od 2,7 do 3 m, t.b. do 80 g, i ne­ku br­zu a ja­ku ma­ši­ni­cu. Uz sve to, va­žno je da kom­plet ne bu­de te­žak, jer se si­stem za­ba­cu­je što da­lje i po­tom br­zo vo­di, a to je fi­zič­ki pri­lič­no zah­tev­no i ni­je la­ko ta­ko lo­vi­ti po 3-4 sa­ta. Si­stem je jed­no­sta­van i sa­sta­vljen od pli­va­ju­će bom­bar­de (zbi­ro­li­na) te­ške oko 40 g, is­pod ko­je je na kra­ju glav­ne stru­ne vr­ti­li­ca, a on­da naj­ma­nje 70 cm dug pred­vez od flu­o­ro­kar­bo­na, ko­ji se za­vr­ša­va udi­com na ko­ju je na­vu­če­na je­gu­lji­ca od si­li­ko­na ili me­ke gu­me. Ja sam ovog pu­ta ba­cao si­li­kon­sku je­gu­lji­cu sa pla­vim le­đi­ma, ko­ja mi je pro­šle go­di­ne do­ne­la mno­go uspe­ha, ali do mra­ka ni­sam imao ni uda­rac, kao ni bi­lo ko od ko­le­ga.

NA­RED­NOG DA­NA SAM NA KE­JU bio pre svi­ta­nja i po­no­vo je bi­lo do­sta lju­di, ali ri­ba ni­je bi­la ak­tiv­na. Ve­ći­na tu­ri­sta ba­ca non-stop, a Gr­ci se­de sa stra­ne i če­ka­ju da ne­ko do­bi­je ri­bu da bi on­da i oni po­če­li da pe­ca­ju. Ja sam pri­hva­tio nji­ho­vu tak­ti­ku i tog ju­tra uhva­tio sa­mo jed­nog ma­log lu­ca, od 660 g, a ukup­no su pa­la još dva ko­ma­da. Oko de­vet sa­ti su se Gr­ci spa­ko­va­li, te sam od­lu­čio da i u to­me sle­dim nji­hov pri­mer. 

Ulo­va vred­nih po­me­na ni­je bi­lo do 20. sep­tem­bra, ka­da je iz­ju­tra po­čeo da du­va ve­tar. Pe­ca­li smo po­red ri­bar­skog bro­da, ko­ji je tu bio ve­zan, i u jed­nom mo­men­tu je jed­nom od do­ma­ćih ri­bo­lo­va­ca na Ra­glou uda­ri­la ve­li­ka ri­ba... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 494-)

 

fShare