Bo­van­sko je­ze­ro jed­na je od naj­po­se­će­ni­jih aku­mu­la­ci­ja na ju­go­i­sto­ku Sr­bi­je. U ovo do­ba go­di­ne na nje­mu ima mno­go ri­bo­lo­va­ca, pa na udar­nim po­zi­ci­ja­ma ni­je la­ko na­ći do­bro me­sto, a pe­ca­nje do­dat­no kom­pli­ku­je do­sad­ni cver­glan, kog je če­sto ve­o­ma te­ško iz­be­ći. Za­to oni ko­ji že­le da lo­ve krup­ni­ju de­ve­ri­ku mo­ra­ju da se do­sta po­tru­de ka­ko bi re­ši­li sve te pro­ble­me, ali ka­da us­pe­ju u to­me na­gra­da bi­va ade­kvat­na

Po­sled­njeg da­na ma­ja sam u po­po­dnev­nim sa­ti­ma auto-pu­tem vr­lo br­zo sti­gao od Ni­ša do Bo­van­skog je­ze­ra. Bi­la je ne­de­lja, a ja sam bio slo­bo­dan i sle­de­ćeg da­na, pa sam re­šio da ga pro­ve­dem na vo­di i da ta­ko obe­le­žim pre­sta­nak lo­vo­sta­ja na de­ve­ri­ku i otva­ra­nje let­nje  se­zo­ne na sta­ja­ći­ci na ko­joj če­sto pe­cam. Kao što sam i oče­ki­vao, na je­ze­ru je bi­lo do­sta ri­bo­lo­va­ca, na­ro­či­to na pla­ža­ma – Pr­voj i So­ko­banj­skoj, pa sam za­o­bi­šao ce­lo je­ze­ro i oti­šao na su­prot­nu oba­lu.

TA TRU­BA­RE­VAČ­KA STRA­NA bi­la je ve­o­ma za­tra­vlje­na, a iz­u­zet­no vi­so­ki vo­do­staj je mno­ga iz­gled­na me­sta pro­sto po­to­pio, dok su je­di­na dva la­ko do­stup­na već bi­li za­u­ze­li kam­pe­ri. Na­dao sam se da će se pred mrak ne­ko spa­ko­va­ti i oti­ći, te da ću ta­ko do­ći do po­zi­ci­je, ali se to ni­je de­si­lo. Mo­rao sam, za­to, da pro­bam da se sme­stim na naj­ne­pri­stu­pač­ni­jim i naj­str­mi­jim de­lo­vi­ma ove aku­mu­la­ci­je, na te­re­nu na kom do vo­de ni ko­zjih sta­za ne­ma, pa sam na pr­ve dve lo­ka­ci­je ne­u­spe­šno po­ku­šao da je se do­ko­pam. Po­šlo mi je za ru­kom da joj se pri­mak­nem tek na tre­ćoj: dva­de­se­tak me­ta­ra od vo­de pro­na­šao sam ma­li ra­van pla­to, na ko­ji je bi­lo mo­gu­će sta­vi­ti ša­tor, ali me je od nje ipak de­li­la ve­li­ka str­mi­na, pa je si­la­zak do me­sta sa kog se mo­glo pe­ca­ti bio i po­ma­lo ri­zi­čan i na­po­ran (jer je tre­ba­lo sne­ti go­mi­lu opre­me, što ni­sam mo­gao da ura­dim od­jed­nom). Dru­gog iz­bo­ra, me­đu­tim, ni­sam imao. No na sve mu­ke sa si­la­že­njem za­bo­ra­vio sam istog mo­men­ta ka­da sam zbog na­ja­vlje­nih plju­sko­va otvo­rio sun­co­bran/ki­šo­bran (a po­tom i pi­vo), za­va­lio se u udob­nu sto­li­cu i za­ba­cio.

VEĆ U PR­VOM ZA­BA­ČA­JU uvi­deo sam da je vo­da is­pred me­ne iz­u­zet­no du­bo­ka, jer je hra­ni­li­ca to­nu­la baš du­go, ali mi je to u ne­ku ru­ku i od­go­va­ra­lo po­što sam se na­dao da će tu cver­gla­na bi­ti mno­go ma­nje ne­go na plit­kom uliv­nom de­lu je­ze­ra, gde je u to vre­me već bio uve­li­ko ne­sno­sno do­sa­dan. Pre po­la­ska sam sku­vao par ki­lo­gra­ma ži­ta, kom sam do­dao ne­što ku­ku­ru­za (vi­di okvir), pa sam od­lu­čio da pa­ra­lel­no hra­nim dva me­sta na raz­li­či­tim da­lji­na­ma od oba­le, i to na 30 i 60 m. Naj­pre sam pri­hra­nio bli­že me­sto, iz­ba­civ­ši ne­ko­li­ko AS Dis­tan­ce hra­ni­li­ca sa ote­ža­njem od 40 g, a za­tim sam to po­no­vio i na du­plo ve­ćoj da­lji­ni. Od tog sil­nog za­ba­ci­va­nja sam već ose­ćao bol u le­đi­ma, pa sam pro­ce­nio da je bi­lo do­volj­no za po­če­tak.(-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 509-)

 

 

fShare