Tolstolobik je postao jedna od najatraktivnih riba za naše pecaroše sa tekućih i stajaćih voda. Zavisno od konkretnih uslova, najčešće se peca na plovak ili dubinski – sa hranilicom, a ovog puta vam pružamo dokaz da se može uspešno loviti i na uobičajeni fider pristup kojim se hvataju bela riba, babuška i drugi ciprinidi
Posle više pokušaja da uskladimo termine, moj klupski drug Bojan Gavrilović i ja pretprošlog vikenda smo konačno uspeli da odemo zajedno na kanal Dunav–Tisa–Dunav kod Kajtasova. On na tom poznatom terenu peca odavno i dosta često, a meni je ovo bio prvi put.
Drugar mi je objasnio da izglednih pozicija ima mnogo, ali je predložio da idemo na tzv. Beton, jer je prethodne noći padala kiša, pa smo rešili da se smestimo tu gde sasvim sigurno neće biti problema sa blatom. Nismo ranili, već smo na vodu stigli oko 6,30 č i iznenadili se videvši da uopšte nema gužve iako je bio neradni dan, tako da smo mesto našli sa lakoćom. Nedaleko od nas pecao je jedan stariji bračni par, i to već nekoliko sati, a od njih smo čuli da riba slabo radi i da se javljaju tek poneka sitnija babuška i mali tolstolobik. Brzo smo raspakovali stvari i zamešali primamu – Bojan se opredelio za Golden Bream i Feeder Xtreme firme Golden Fish, a ja za Feeder Xtreme i Yellow Mix od istog proizvođača. U hranu smo ubacili i mleveni keks u boji, pa smo je navlažili, dobro promešali, te ostavili da malo odstoji pre nego što je prosejemo, a mi smo se dali na sklapanje štapova i pravljenje sistema.
OBOJICA SMO SE OPREDELILI za klasični takmičarski sistem sa kliznom hranilicom na osnovnom najlonu. Ja sam rešio da koristim novi Maver MVR Feeder od 3,3 m, težine bacanja 60 g, a Bojan se odlučio za Maver Genesis Black Ice od 3 m, t.b. 70 g. Obojica smo poneli mašinice Ryobi Zauber 4000 sa monofilom Maver River Stone, debljine 0,18 mm, a kako je tok bio spor, od početka smo pecali sa kaveznim hranilicama AS sa otežanjem od 15 i 20 g, jer za težim nije bilo potrebe. Na 0,12 mm debelim predvezima od najlona Maver TT, odnosno Trabucco XPS Power Plus, najpre smo imali udice Maver KM 8, veličine 16, a kada se ispostavilo da je potrebna nešto veća udica, prešli smo na Gamakatsu 1810, veličine 14.
Sondiranjem smo utvrdili da se na 16 do 18 m od nas na dnu nalazi potopljeni »špor«, a pošto se voda u prethodnih nekoliko dana malo povukla, pretpostavili smo da se i riba odmakla dalje od obale i rešili da pecanje počnemo na 20 m. Kasnije će se ispostaviti da nam je procena bila pogrešna, jer je riba bila bliže, možda i zato što se na ovoj lokaciji više peca na plovak, na manjim daljinama, pa je riba navikla da se ne pomera mnogo, bez obzira na vodostaj.
Pre prvog zabačaja sistema sa namamčenim udicama izbacili smo po desetak AS hranilica za početno hranjenje napunjenih već opisanom smesom u koju smo dodali samo šećerac i pšenicu, u nadi da to neće privući prethodnih dana na ovom terenu vrlo aktivnog cverglana.
POČETAK NIJE OBEĆAVAO, budući da smo u prvih 40 minuta imali jedva po dva udarca, od kojih je Bojan realizovao jedan, uhvativši bodorku od nekih 150 g. Nakon sat vremena, on je rešio da se »skrati« na 10 m, jer su na toj daljini naše gorepomenute komšije već neko vreme solidno lovile babuškice i tolstolobike. Taj potez je odmah dao rezultat i Bojan je počeo da svaki čas dobija tolstolobike na par crvića ili na kuglicu stiropora... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 513-)