Sko­ro ni­ko­me ko je vi­še od jed­nom bio na ne­kom ko­mer­ci­jal­nom re­vi­ru ne tre­ba ob­ja­šnja­va­ti da iako na ta­kvim vo­da­ma ri­be ima mno­go vi­še ne­go u otvo­re­nim ni­je uvek la­ko za krat­ko vre­me je pod­sta­ći da se hra­n,i i to baš onim što smo mi spre­mi­li za pri­ma­mu i ma­mac. Ovog pu­ta je vr­sni ša­ran­dži­ja sa svo­jim ko­le­gom us­peo u to­me

Je­ze­ro Tre­se­ti­šte na­la­zi se u Bač­koj, 4 km od Pa­li­ća, u Su­bo­tič­ko-hor­go­škoj pe­šča­ri, na je­dva sto­ti­nak me­ta­ra od gra­ni­ce sa Ma­đar­skom. Pru­ža se u prav­cu se­ve­ro­za­pad-ju­go­i­stok, u du­ži­ni od 400 m, ši­ro­ko je 110 m, a pro­seč­na du­bi­na mu je od 2 do 2,6 m. Ve­štač­ki je for­mi­ra­no na­kon što je še­zde­se­tih go­di­na na tom te­re­nu va­đen tre­set a vo­da is­pu­ni­la ta­ko na­sta­le ja­me. Tu su po­tom na­pra­vlje­ne pla­že, pa je ono jed­no vre­me bi­lo po­pu­lar­no iz­le­ti­šte lo­kal­nog sta­nov­ni­štva, ali je on­da po­ste­pe­no pa­lo u za­bo­rav. No­vi ži­vot je­ze­ra po­čeo je pre dva­de­se­tak go­di­na, ka­da su bri­gu o nje­mu pre­u­ze­li en­tu­zi­ja­sti iz pa­lić­kog USR Ša­ran. Oni su od nje­ga na­pra­vi­li ko­mer­ci­jal­ni re­vir, zva­nič­no otvo­ren 2003, ko­ji je ubr­zo po­stao jed­na od naj­po­pu­lar­ni­jih »uhva­ti i pu­sti« sta­ja­ćih ri­bo­lov­nih vo­da u re­gi­o­nu. Na Tre­se­ti­štu se u nor­mal­nim okol­no­sti­ma odr­ža­va­ju ra­zna vr­lo ja­ka tak­mi­če­nja, ali na je­ze­ru ko­je se na­la­zi u pre­div­nom am­bi­jen­tu pe­šča­re a usred bo­ro­ve šu­me i pre­bo­ga­to je ša­ra­nom i amu­rom i na­sta­nje­no ra­znim dru­gim »mir­nim« i gra­blji­vim ri­ba­ma uži­va­ju u re­kre­a­tiv­nom ri­bo­lo­vu mno­ge mo­der­ne ša­ran­dži­je, to­kom ce­le go­di­ne.

Moj drug An­dre­ja Di­nić i ja, od 7. av­gu­sta u 7 č do 10. av­gu­sta u 17 č, iz­u­zet­no smo uspe­šno pe­ca­li na me­stu broj 8. Za pri­hra­nu smo ko­ri­sti­li boj­li­je švaj­car­ske fir­me Mba­its.ch, ti­grov orah, še­će­rac i rib­njač­ke pe­le­te. Te sa­stoj­ke smo do­dat­no tre­ti­ra­li pre­li­va­čem M Ba­its Ami­no Swe­et Fru­it i ne­kim dru­gim, a mam­ce – boj­li­je Mba­its.ch Squ­id-Oc­to­pus, Plum-Shel­lfish i M1 – aro­ma­ma i ra­znim teč­nim do­da­ci­ma ne­ko­li­ko re­no­mi­ra­nih fir­mi.

SI­LOM PRI­LI­KA SAM MO­RAO da od­stu­pim od svo­jih pro­ve­re­nih re­ce­pa­ta i da do­sta im­pro­vi­zu­jem, bu­du­ći da zbog vi­še­me­seč­ne van­red­ne si­tu­a­ci­je ni­sam bio u mo­guć­no­sti da obez­be­dim sve kom­po­nen­te ko­je bih ina­če ko­ri­stio, ali sam us­peo da na­đem do­bit­nu kom­bi­na­ci­ju i za pri­hra­nu i za mam­ce. Ka­ko je vre­me pro­la­zi­lo, ri­ba je sve bo­lje ra­di­la, ta­ko da smo pred kraj pe­ca­nja u vi­še na­vra­ta ima­li ri­be i na po dva šta­pa isto­vre­me­no (tzv. dabl ran). Za 80 sa­ti ak­tiv­nog ri­bo­lo­va uhva­ti­li smo vi­še od po­la to­ne ci­pri­ni­da, i to jed­nog amu­ra od pre­ko 15 kg i 46 ša­ra­na, me­đu ko­ji­ma je bi­lo i do­sta ve­li­kih – od 17 kg, 18 kg, 19 kg, pa i te­žih od 20 kg. Naj­ve­ća ri­ba kam­pa­nje bio je go­lać... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 514-)

 

 

fShare