Sve br­ži tem­po ži­vo­ta uči­nio je i da ri­bo­lov­ci ma­sov­no na­sto­je da ono ma­lo vre­me­na ko­je ima­ju za pe­ca­nje is­ko­ri­ste naj­e­fi­ka­sni­je što mo­gu, pa mno­gi idu na vo­de na ko­ji­ma je ri­bo­lov lak i za ko­je se ne tre­ba po­seb­no pri­pre­ma­ti. Ima, me­đu­tim, i onih ko­ji po­stu­pa­ju pot­pu­no dru­ga­či­je i po­se­ban iza­zov na­la­ze u tra­­že­nju do­bit­nog pri­stu­pa u okol­no­sti­ma u ko­ji­ma im ni­šta ne ide na ru­ku

Po­čet­kom sep­tem­bra sam imao ne­ko­li­ko slo­bod­nih da­na, ko­je sam is­ko­ri­stio da po­sle mno­go go­di­na opet iza­đem na jed­no je­ze­ro u se­ver­noj Ita­li­ji (gde ži­vim i ra­dim). Na toj aku­mu­la­ci­ji sam uspe­šno pe­cao još pre dve de­ce­ni­je i za nju me ve­žu le­pe uspo­me­ne, ali sam dav­no di­gao ru­ke od nje zbog ve­li­ke ko­li­či­ne sva­ko­vr­snog vo­de­nog ra­sti­nja ko­je je ri­bo­lov uči­ni­lo prak­tič­no ne­mo­gu­ćim.

Sa­da se je­ze­ro is­pred me­ne po­no­vo uka­za­lo u svo­joj ras­ko­šnoj le­po­ti. Du­go pri­bli­žno 2 km i ši­ro­ko oko 400 m, sa tri stra­ne okru­že­no je šu­mo­vi­tim br­di­ma sa buj­nom ve­ge­ta­ci­jom, dok je oba­la pod še­va­rom i sta­rim vr­ba­ma. Sve to ze­le­ni­lo ce­lom me­stu da­je no­stal­gi­čan ton, po­ja­čan ti­ši­nom i sko­ro pot­pu­no oču­va­nim am­bi­jen­tom, ko­ji mi­ni­mal­no na­ru­ša­va je­di­no bi­ci­kli­stič­ko-pe­šač­ka sta­za što vi­ju­ga oko je­ze­ra.

Me­đu­tim, ri­bo­lov ov­de odav­no ni­je ni­ma­lo jed­no­sta­van jer se buj­na ve­ge­ta­ci­ja i mulj go­di­na­ma ta­lo­že na dnu i pro­sto gu­ta­ju je­ze­ro. Sta­ri­ji lju­di ka­žu da je pre tri­de­se­tak go­di­na du­bi­na bi­la i do 4 m, a sa­da je­dva pre­la­zi 2 m, iako do­tok vo­de ni­je ni­šta ma­nji, ta­ko da je pri­lič­no iz­ve­sno da će ne­ka­da­šnja pri­rod­na aku­mu­la­ci­ja bi­ti pre­tvo­re­na u plit­ku mo­čva­ru. Već sa­da se uz sko­ro ce­lu oba­lu pru­ža de­se­tak me­ta­ra ši­rok po­jas lo­kva­nja, a ta­mo gde njih ne­ma sa dna se di­že ra­zno dru­go ra­sti­nje, ta­ko da je ri­bo­lov na naj­ve­ćem de­lu do­sko­ra bio mo­guć sa­mo iz čam­ca, dok je sa oba­le bio mi­sa­o­na ime­ni­ca.

NA RA­DOST ONIH KO­JI OV­DE vo­le da pe­ca­ju, u po­sled­nje vre­me su lo­kal­ne vla­sti re­ši­le deo pro­ble­ma (bar za ne­ko vre­me) i sa­ču­va­le je­ze­ro od pro­pa­sti. Na­pra­vlje­no je par po­zi­ci­ja za ša­ran­dži­je, ta­ko da oni sa­da mo­gu da pe­ca­ju raz­vla­če­ći si­ste­me po­mo­ću ča­ma­ca, a pod­vod­na tra­va je ise­če­na na po­je­di­nim me­sti­ma, pa se po­ne­gde mo­že lo­vi­ti i za­ba­ci­va­njem sa oba­le, ma­da ne bez po­te­ško­ća. Od­lu­čio sam da se opro­bam u pe­ca­nju fi­der teh­ni­kom na ovom te­re­nu. Eks­trem­ni uslo­vi mi uvek pred­sta­vlja­ju po­se­ban iza­zov, i ka­da uspem da u ta­kvim okol­no­sti­ma do­bro pro­a­na­li­zi­ram ri­blji fond i na­vi­ke ri­ba, kon­fi­gu­ra­ci­ju dna i ka­rak­te­ri­sti­ke vo­de, pa da u skla­du sa tim oda­be­rem od­go­va­ra­ju­ću pri­hra­nu, mam­ce, šta­po­ve, stru­nu, hra­ni­li­ce, udi­ce i si­ste­me te na kra­ju do­bro pro­đem – ose­tim po­seb­no za­do­volj­stvo.

Ri­blji fond ovog je­ze­ra je pri­lič­no bo­gat i ra­zno­vr­stan. Ima ša­ra­na svih ve­li­či­na, de­ve­ri­ke,  »ka­ra­ša« (ba­bu­ške), li­nja­ka i krup­ca, a od gra­blji­vi­ca štu­ke, ba­sa i so­ma. Naj­ve­ći pro­blem za sve vi­do­ve du­bin­skog ri­bo­lo­va pred­sta­vlja to što je dno kom­plet­no pre­kri­ve­no de­be­lim slo­jem me­kog mu­lja, tj. nig­de ne­ma ni de­li­ća tvr­de pod­lo­ge, gde bi bi­lo mo­gu­će pla­si­ra­ti pri­ma­mu i si­stem sa na­mam­če­nom udi­com ta­ko da ri­bi bu­du la­ko vi­dlji­vi i do­stup­ni. Pri oba­li du­bi­na iz­no­si je­dva 1 m, a ka sre­di­ni oko 2 m. Zbog buj­ne ve­ge­ta­ci­je, te mno­štva sit­nih ži­vo­tinj­skih or­ga­ni­za­ma i bilj­ne hra­ne, ri­be ima u iz­o­bi­lju, ali ona osku­de­va u ki­se­o­ni­ku jer ga flo­ra ne­mi­li­ce tro­ši, a u je­ze­ro po­vr­šin­skim pu­tem ne do­ti­če sve­ža vo­da. Le­ti se ono do­sta za­gre­je, što do­dat­no uti­če na ne­ak­tiv­nost ri­be, a da sve bu­de još kom­pli­ko­va­ni­je i te­že za pe­ca­nje, pro­vid­nost je ve­li­ka, ta­ko da je ri­ba ve­o­ma opre­zna.

ZA IZ­BOR ME­STA PO­SEB­NO je ne­zgod­no to što je du­bi­na ujed­na­če­na i ma­la, a dno svu­da istih ka­rak­te­ri­sti­ka... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 516-)

fShare