Fi­de­ra­ši na je­ze­ru Ada Ci­gan­li­ja naj­če­šće ci­lja­no pe­ca­ju de­ve­ri­ku, ko­ja ni­je na­ro­či­to broj­na, ali do­sti­že za­vid­nu te­ži­nu u od­no­su na pro­sek u na­šim vo­da­ma. Zbog sra­zmer­no ma­le ko­li­či­ne ri­be, ve­o­ma bi­stre vo­de i po­ja­sa tra­ve oko kog se pe­ca, ovaj ri­bo­lov ve­o­ma je zah­te­van, ali ka­da se ri­bo­lo­vac do­bro spre­mi i uz to ima ma­lo sre­će, mo­že se na­u­ži­va­ti i po­čet­kom de­cem­bra

To­kom je­se­ni i na sa­mom po­čet­ku zi­me ri­bo­lov na be­o­grad­skom Sav­skom je­ze­ru (Adi Ci­gan­li­ji) mo­že bi­ti vr­lo pro­duk­ti­van, iz vi­še raz­lo­ga. Je­dan od bit­ni­jih je­ste taj da sa­da ima mno­go ma­nje tra­ve ne­go u to­pli­jem de­lu go­di­ne, a ne­ma ku­pa­ča, od ko­jih pre­ko le­ta ce­lo­dnev­no pe­ca­nje uop­šte ni­je mo­gu­će (a na naj­ve­ćem de­lu je­ze­ra ni­je ni do­zvo­lje­no). Sa dru­ga­ri­ma Ser­ge­jem, To­mi­sla­vom, Mi­lo­šem i Ni­ko­lom iz Ener­go ti­ma ne­dav­no sam or­ga­ni­zo­vao je­dan tre­ning ri­bo­lov, tj. za­jed­nič­ko fi­der pe­ca­nje na je­ze­ru, ko­je je bi­lo ve­o­ma uspe­šno i po­mo­glo nam je da do­sta to­ga pro­ve­ri­mo i is­pro­ba­mo, a i da za­pa­zi­mo po­ne­što no­vo.

Po do­go­vo­ru, na tak­mi­čar­skoj sta­zi na je­ze­ru na­šli smo se u se­dam sa­ti i od­mah ras­po­re­di­li na jed­na­kom ra­sto­ja­nju (si­mu­li­ra­ju­ći uslo­ve na tak­mi­če­nju). U na­red­nih še­zde­se­tak mi­nu­ta pri­pre­mi­li smo pri­bor i opre­mu, te son­di­ra­li te­ren is­pred se­be, i u osam smo za­po­če­li sa ri­bo­lo­vom.

JA SAM OD­LU­ČIO DA NE PE­CAM u plit­koj vo­di, ali ni u naj­du­bljoj, pa ri­bu ni­sam tra­žio ni sa­svim bli­zu po­ja­sa gu­ste tra­ve, gde ume da se za­dr­ža­va, ali ni pre­vi­še da­le­ko (du­bo­ko), već na 37 m od oba­le, gde je du­bi­na bi­la oko 9 m. Ka­ko je vo­da već bi­la vr­lo hlad­na, ni­smo se na­da­li iole bo­ljoj ak­tiv­no­sti ri­be, ali smo, na­rav­no, na­me­ra­va­li da po­ku­ša­mo sve što mo­že­mo da je na­ve­de­mo da se hra­ni. Svi smo u isto vre­me oba­vi­li po­čet­no (»te­ško«) hra­nje­nje, a ja sam, kao i obič­no na Adi Ci­gan­li­ji, ba­cio ne­što vi­še pri­ma­me ne­go što bih ura­dio na ne­kom dru­gom je­ze­ru – 10-12 AS Jum­bo hra­ni­li­ca, u ko­je sam uba­ci­vao do­sta isec­ka­nih gli­sta i ne­što mr­tvih cr­va. Pri­ma­mu sam na­pra­vio kraj­nje jed­no­stav­no, po­me­šav­ši 2 kg hra­ne Gol­den­fish Gol­den Bre­am sa 1 kg la­ke ze­mlje, ko­ja pra­vi »ma­glu«, što de­ve­ri­ka obo­ža­va u bi­stroj vo­di, jer se ose­ća ma­nje ugro­že­no i slo­bod­ni­je hra­ni.

VE­O­MA NAS JE ZA­ČU­DI­LO što je ri­ba po­če­la da se ja­vlja po­sle sa­mo de­se­tak mi­nu­ta; to je, na­i­me, kraj­nje ne­u­o­bi­ča­je­no za Sav­sko je­ze­ro u ovom pe­ri­o­du. Ali još čud­ni­je je bi­lo to što su se ja­vlja­le is­klju­či­vo... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 521-)

 

 

fShare