Hva­li­sa­nje gru­pe kri­vo­lo­va­ca uspe­šnim lo­vom ša­ra­na ne­do­zvo­lje­nim sred­stvi­ma i za vre­me za­bra­ne re­zul­ti­ra­lo je iz­ne­na­đu­ju­će br­zom re­ak­ci­jom nad­le­žnih i na­ve­lo mno­ge na raz­mi­šlja­nje o od­no­su gra­đa­na Sr­bi­je pre­ma ne­za­ko­ni­tim rad­nja­ma u ovoj obla­sti

Gru­pa pu­no­let­nih mu­ška­ra­ca iz jed­nog se­la u oko­li­ni Šap­ca po svoj pri­li­ci ni­je mo­gla ni da pret­po­sta­vi šta će se sve iz­de­ša­va­ti na­kon što je je­dan od njih sre­di­nom pro­šle ne­de­lje na svom Fej­sbuk pro­fi­lu ob­ja­vio fo­to­gra­fi­je i vi­deo-sni­mak na ko­ji­ma se njih sed­mo­ri­ca hva­le  ve­li­kom ko­li­či­nom ne­tom uhva­će­nih ma­ti­ca ša­ra­na. Ne­ga­tiv­ne re­ak­ci­je zbog ma­sa­kri­ra­nja ple­me­ni­te vr­ste ri­be ko­ja je od 1. apri­la do 31. ma­ja u za­bra­ni, a pri tom vi­še ne­go oči­gled­no ni­je ulo­vlje­na na štap, zbu­ni­le su tu eki­pu, ko­ja se u na­slov­nom ko­men­ta­ru Fej­sbuk po­sta čak sa­ma pred­sta­vi­la kao »ma­fi­ja«, pa su ne­ki od nje­nih čla­no­va, u po­ku­ša­ju da se oprav­da­ju, ot­kri­li da ri­bu ni­su lo­vi­li stru­jom ili mre­ža­ma, ka­ko se mo­glo pret­po­sta­vi­ti, već ru­ka­ma i »ko­ša­ra­ma«, na­kon što je po opa­da­nju Sa­ve osta­la za­ro­blje­na u jed­noj plit­koj ba­ri uz le­vu oba­lu (u Sre­mu).

Po­što im je po­sta­lo ja­sno da im te sli­ke, osim odo­bra­va­nja de­la po­zna­ni­ka i ro­đa­ka, mo­gu do­ne­ti i pro­ble­me sa za­ko­nom, spor­na ob­ja­va je iz­bri­sa­na, ali ju je vi­še ogor­če­nih ri­bo­lo­va­ca sa­ču­va­lo, pa su ta­ko i fo­to­gra­fi­je ko­je su uz nju po­sta­vlje­ne sti­gle do na­še re­dak­ci­je. Isti ti sa­ve­sni pe­ca­ro­ši, kao i Uje­di­nje­ni ri­bo­lov­ci Sr­bi­je, po­sla­li su taj ma­te­ri­jal te­ri­to­ri­jal­no i re­sor­no nad­le­žnoj in­spek­ci­ji Se­kre­ta­ri­ja­ta za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne Voj­vo­di­ne, ko­ja je kao i u mno­gim dru­gim slu­ča­je­vi­ma u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na eks­pre­sno re­a­go­va­la i iz­da­la na­log ri­bo­ču­var­skoj slu­žbi fir­me Cas­si­ni Fis­hing da iz­vr­ši van­red­nu kon­tro­lu, iako u ovoj si­tu­a­ci­ji iz ad­mi­ni­stra­tiv­nih raz­lo­ga ko­je ni­je la­ko shva­ti­ti (vi­di okvir) taj ko­ri­snik i je­ste i ni­je nad­le­ža­ni za kon­kret­ni te­ren. Ak­ci­ja je usle­di­la ve­o­ma br­zo na­kon što se spor­ni post po­ja­vio na in­ter­ne­tu, i u njoj je, na vo­di na ko­joj je ša­ran ma­sa­kri­ran pret­hod­nog da­na (a mo­gu­će i ne­ko vre­me pre to­ga), sa dve­ma mre­ža­ma i vi­la­ma na­me­nje­nim za ubi­ja­nje i va­đe­nje ri­be uhva­će­no jed­no li­ce (vi­di fo­to­gra­fi­je), ko­je su pri­pad­ni­ci MUP-a le­gi­ti­mi­sa­li i pro­tiv kog će bi­ti pod­ne­ta pri­ja­va.

Ceo slu­čaj po ko zna ko­ji pu­ta otva­ra ra­zna pi­ta­nja, a ne­ka odav­no i ne­ret­ko po­sta­vlja­na vra­ća u fo­kus jav­no­sti. Jed­no od njih je ka­ko smo kao dru­štvo do­šli u si­tu­a­ci­ju da oči­gled­no ne­ma­li broj lju­di sma­tra da je nor­mal­no ne sa­mo kr­ši­ti za­kon, tj. kra­sti ri­bu, već se i ti­me jav­no hva­li­ti?! Mo­gu­ćih ob­ja­šnje­nja za ta­kvo nji­ho­vo po­na­ša­nje je ne­ko­li­ko:

  1. a) ve­ru­ju da ih iz ne­kog raz­lo­ga oni či­ji je po­sao da ta­kve ak­tiv­no­sti spre­ča­va­ju ne­će pri­me­ti­ti ili da ne­će ima­ti re­sur­sa od­no­sno mo­ti­va da se baš nji­ma ba­ve;
  2. b) zna­ju ili mi­sle da zna­ju da ni­ko ne­će sme­ti od­no­sno mo­ći da pro­tiv njih bi­lo šta efi­ka­sno pre­du­zme zbog ve­za ko­je ima­ju sa ne­ka­kvim no­si­o­ci­ma vla­sti, sa ne­kim po ka­kvom dru­gom osno­vu moć­nim po­je­din­ci­ma ili sa pri­pad­ni­ci­ma sa vla­šću po­ve­za­nih slu­žbi;
  3. c) ble­fi­ra­ju, tj. hva­le­ći se svo­jim ak­tiv­no­sti­ma za­pra­vo že­le da osta­ve uti­sak da su ne­do­dir­lji­vi (tj. da »ima­ju ja­ka le­đa«), jer iz ne­kih dru­gih pri­me­ra mo­gu da za­klju­če da ta­kav pri­stup da­je re­zul­tat... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 531-)