Osnov­na ulo­ga spe­ci­jal­ne gru­pe pred­ve­za, ko­je ri­bo­lov­ci zo­vu šok-li­de­ri­ma, jeste da za­šti­te ose­tlji­ve ele­men­te si­ste­ma od pre­op­te­re­će­nja pri za­ba­ci­va­nju ili to­kom bor­be sa ri­bom, od­no­sno od kr­za­nja. Oni se ko­ri­ste u ra­znim vi­do­vi­ma ri­bo­lo­va, a od si­tu­a­ci­je i svr­he ko­ju že­li­mo da po­stig­ne­mo za­vi­si ko­li­ko će de­be­li bi­ti i od kog će­mo ih ma­te­ri­ja­la na­pra­vi­ti

Šok-li­der je u ri­bo­lo­vač­kom žar­go­nu na­ziv za jed­nu gru­pu pred­ve­za, ko­ju to ime od­lič­no opi­su­je. Ulo­ga mu je da za­šti­ti osta­le de­lo­ve mon­ta­že, ko­ji za­hva­lju­ju­ći to­me mo­gu bi­ti fi­ni­ji i omo­gu­ći­ti nam sup­til­ni­ju pre­zen­ta­ci­ju, što je če­sto od ve­li­kog zna­ča­ja za uspeh u ri­bo­lo­vu. »Šok pred­ve­zi« raz­li­ku­ju se po du­ži­ni, de­blji­ni i vr­sti upo­tre­blje­nog ma­te­ri­ja­la za­vi­sno od teh­ni­ke ko­jom pe­ca­mo i even­tu­al­nih spe­ci­fič­nih po­tre­ba u raz­li­či­tim si­tu­a­ci­ja­ma, kao i od to­ga ko­ju ri­bu (ili ri­be) lo­vi­mo; šok-li­der se ko­ri­sti u mor­skom pe­ca­nju sa oba­le (pre sve­ga sa pla­ža ili sa ste­na), tro­lin­gu (lo­vu gra­blji­vi­ca po­vla­če­njem ve­štač­kog ili pri­rod­nog mam­ca iza plo­vi­la po­kre­ta­nog sna­gom mo­to­ra ili, re­đe, ve­sli­ma), ver­ti­kal­nom dži­go­va­nju, pe­ca­nju ša­ra­na, fi­der i meč ri­bo­lo­vu, ra­znim va­ri­jan­ta­ma va­ra­li­ča­re­nja štu­ke, ba­sa, so­ma, pa čak i ka­li­for­nij­ske pa­strm­ke itd. Tu ra­zno­li­kost ne­mo­gu­će je iole pre­ci­zni­je opi­sa­ti u jed­nom tek­stu uobi­ča­je­ne du­ži­ne za list Ri­bo­lov, a te­ma je za­ni­mlji­va i is­ku­stva o ovo­me mno­gi­ma mo­gu bi­ti od ko­ri­sti, pa smo od­lu­či­li da na­pra­vi­mo ma­li se­ri­jal, u kom će­mo pri­ka­za­ti od kog su ma­te­ri­ja­la šok-li­de­ri ko­ji se kom­bi­nu­ju sa raz­li­či­tim osnov­nim stru­na­ma, ko­li­ke de­blji­ne i du­ži­ne tre­ba da bu­du, ko­ji su spo­je­vi naj­bo­lji u ra­znim kom­bi­na­ci­ja­ma, ka­da je »šok« pre­ko po­tre­ban, a ka­da ni­je pre­po­ruč­lji­vo ko­ri­sti­ti ga itd.

PR­VI ŠOK-LI­DE­RI NA­STA­LI su ka­da se po­ja­vi­la po­tre­ba za iz­ra­zi­to da­le­kim za­ba­ča­ji­ma. Da bi si­stem mo­gao bi­ti pla­si­ran na ve­li­ku da­lji­nu, osim du­gač­kog šta­pa bi­lo je po­treb­no ko­ri­sti­ti te­žak uteg, ali i što je mo­gu­će ta­nju stru­nu na ma­ši­ni­ci, jer uz de­blju isti te­ret kra­će le­ti. Ali ve­li­ko op­te­re­će­nje ko­je na­sta­je kom­bi­na­ci­jom ve­li­ke ma­se i ubr­za­nja, pri po­ku­ša­ju da se da­le­ko ba­ci te­žak te­ret, do­vo­di do pu­ca­nja pre­tan­ke stru­ne na nje­nom naj­op­te­re­će­ni­jem de­lu – onom naj­bli­žem olo­vu. Kom­pro­mis je pro­na­đen uvo­đe­njem šok-li­de­ra – na sra­zmer­no tan­ku osnov­nu stru­nu na­do­ve­za­nog ko­ma­da de­bljeg naj­lo­na; on pre­u­zi­ma naj­ve­ći deo op­te­re­će­nja ko­ji uteg pri iz­ba­ča­ju vr­ši na nje­mu naj­bli­ži deo stru­ne, a go­to­vo ni­ma­lo ne uti­če na da­lji­nu do ko­je će nam si­stem od­le­te­ti jer je to­li­ke du­ži­ne da vr­lo br­zo sle­ti sa ka­le­ma i pro­đe kroz vo­đi­ce, na­kon če­ga vi­še ne pra­vi ot­por ko­ji bi skra­ći­vao hi­tac, a sa špul­ne se do pa­da olo­va na dno la­ko od­mo­ta­va sra­zmer­no tan­ka osnov­na stru­na.

PR­VI PRED­VE­ZI KO­RI­ŠĆE­NI is­klju­či­vo u go­re opi­sa­nu svr­hu bi­li su od naj­lo­na, kao i osnov­na stru­na sa ko­jom su kom­bi­no­va­ni. Ka­sni­je, za­hva­lju­ju­ći na­pret­ku teh­no­lo­gi­je, ali i for­mi­ra­nju po­tre­be za »li­de­ri­ma« ko­ji će šti­ti­ti si­stem od raz­li­či­tih »šo­ko­va«, u upo­tre­bu su po­če­li da ula­ze ovi pred­ve­zi na­pra­vlje­ni od dru­gih ma­te­ri­ja­la – ra­znih upre­de­nih stru­na, flu­o­ro­kar­bo­na, naj­lo­na pre­svu­če­nog flu­o­ro­kar­bo­nom itd., kao i od ko­nu­snog naj­lo­na (či­ji se preč­nik po­ve­ća­va od zad­njeg kra­ja ka pred­njem), a i za osnov­nu stru­nu naj­lon odav­no ni­je je­di­ni iz­bor, već i ona mo­že bi­ti od upre­de­ne ili sto­plje­ne vi­še­nit­ne stru­ne od raz­li­či­tih vla­ka­na, od flu­o­ro­kar­bo­na ili nji­me pre­svu­če­nog naj­lo­na. To da­je mo­guć­nost za pra­vlje­nje ra­znih kom­bi­na­ci­ja ma­te­ri­ja­la, u za­vi­sno­sti od kon­kret­ne si­tu­a­ci­je u ko­joj šok-li­der tre­ba da nam po­mog­ne – po­sto­je raz­li­či­te so­lu­ci­je, već pre­ma to­me na ka­kvom dnu pe­ca­mo, ko­li­ko da­le­ko tre­ba da za­ba­ci­mo, ko­li­ko br­zo i ka­ko že­li­mo da nam vr­šni deo si­ste­ma to­ne, ko­ja bi ri­ba mo­gla da uzme ma­mac... U ovom bro­ju po­za­ba­vi­će­mo se onim od če­ga je sve po­če­lo – slu­ča­jem u kom su i šok-li­der i osnov­na stru­na od naj­lo­na raz­li­či­tih preč­ni­ka.

U ovom slu­ča­ju, du­ži­na šok-li­de­ra tre­ba da bu­de iz­me­đu dve i tri du­ži­ne šta­pa, ka­ko bi on pri za­ba­ci­va­nju... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 531-)

 

 

 

fShare