Sa­mo će oni ko­ji ima­ju kra­nje po­vr­šno is­ku­stvo u lo­vu gr­ge­ča re­ći da je ta ma­la i eks­plo­ziv­na ri­ba lak plen i da je ni­je za­ni­mlji­vo pe­ca­ti na ve­štač­ke mam­ce. I ma­da ni­je spor­no da se mo­že de­si­ti da ban­dar ra­di kao lud i da uda­ra u svim slo­je­vi­ma vo­de mal­te­ne na sve što u vo­du ba­ci­mo, či­nje­ni­ca je da će u ve­ći­ni si­tu­a­ci­ja naj­bo­ga­ti­ji ulov i naj­vi­še de­ša­va­nja ima­ti oni ko­ji se po­tru­de da do po­sled­nje sit­ni­ce uskla­de iz­bor me­sta, svih ele­me­na­ta pri­bo­ra, mam­ce i pre­zen­ta­ci­ju

Lov ban­da­ra je po­sled­njih go­di­na jed­na od omi­lje­nih za­ni­ma­ci­ja sve broj­ni­jih lju­bi­te­lja la­kog i ul­tra­la­kog va­ra­li­ča­re­nja na sta­ja­ći­ca­ma. Je­dan od glav­nih raz­lo­ga za to le­ži u či­nje­ni­ci da ta bor­be­na i sra­zmer­no ve­li­či­ni sna­žna ri­ba u na­šim vo­da­ma ma­lo gde do­sti­že za­vid­ne di­men­zi­je, a uz to se te­ško či­sti, pa ni­je in­te­re­sant­na oni­ma ko­ji lo­ve ri­bu ra­di je­la, ta­ko da ima je­ze­ra, ba­ra i šljun­ka­ra u ko­ji­ma je pri­lič­no broj­na. No kao i mno­ge dru­ge ri­bo­lov­no atrak­tiv­ne vr­ste, i ban­da­ra je la­ko lo­vi­ti, prem­da sko­ro ni­ka­da ne to­li­ko la­ko da po­sta­ne ne­za­ni­mlji­vo. Na­pro­tiv, da bi­smo se ku­ći vra­ti­li za­do­volj­ni, po­treb­no je ulo­ži­ti ne­što tru­da, pra­vil­no se opre­mi­ti pri­bo­rom i va­ra­li­ca­ma i do­bro se pri­pre­mi­ti za raz­li­či­te si­tu­a­ci­je na ko­je na vo­di mo­že­mo na­i­ći, ne­ka­da čak i u jed­nom iz­la­sku, bu­du­ći da su gr­ge­či sklo­ni i stal­nim dnev­nim mi­gra­ci­ja­ma i na­glim pro­me­na­ma je­lov­ni­ka, od­no­sno po­na­ša­nja, če­sto iz raz­lo­ga ko­ji na­ma osta­ju ne­do­ku­či­vi, ali ko­ji ne mo­ra­ju re­zul­ti­ra­ti sla­bim ulo­vom ako pro­na­đe­mo na­čin da im se pri­la­go­di­mo. 

1. DO­BRE VI­BRA­CI­JE. Ban­dar je jed­na od gra­blji­vi­ca ko­je tr­gov­ci ri­bo­lov­nim pri­bo­rom ve­o­ma vo­le jer ga je mo­gu­će uspe­šno lo­vi­ti na ve­štač­ke mam­ce ra­znih ti­po­va, ve­li­či­na, de­ko­ra, pa i vi­bra­ci­ja. Upra­vo je rad ve­štač­kog mam­ca če­sto pre­su­dan fak­tor uspe­ha, pa tre­ba pri ru­ci ima­ti i one ko­ji iz­u­zet­no ja­ko vi­bri­ra­ju, po­put me­tal­nih gla­vi­nja­ra i lep­ti­ra, one ko­ji ne­što ma­nje »tre­su« (kao što su ma­le si­li­kon­ske gla­vi­nja­re, ra­zni vo­ble­ri, še­do­vi i tvi­ste­ri), »le­lu­ja­ve« (ka­ši­ke i pil­ke­re) i »ne­ak­tiv­ne«, tj. one ko­ji go­to­vo da i ne vi­bri­ra­ju (si­li­kon­ce sa zad­njim kra­jem u for­mi igle ili la­sti­nog re­pa, stri­me­re, gu­me­ne imi­ta­ci­je cr­vi­ća, gli­sti­ca itd.).

A bu­du­ći da je u Sr­bi­ji do­zvo­lje­no isto­vre­me­no ko­ri­sti­ti do dva ve­štač­ka mam­ca na si­ste­mu, mo­že­mo svu­da gde ne­ma pre­vi­še kr­ša ili ve­ge­ta­ci­je, tj. ve­li­kog ri­zi­ka od za­pi­nja­nja za pre­pre­ke i ki­da­nja, pe­ca­ti sa po dve va­ra­li­ce raz­li­či­tog ra­da, de­ko­ra ili ve­li­či­ne od­jed­nom i ta­ko br­že na­ći do­bit­nu va­ri­jan­tu. Na­rav­no, ako usta­no­vi­mo da gr­ge­či na njih pod­jed­na­ko uda­ra­ju, mo­že­mo bi­lo na­sta­vi­ti da nji­ma lo­vi­mo, bi­lo za­me­ni­ti jed­nu od njih ta­ko da nam i »glav­ni« i »spo­red­ni« ma­mac ima­ju isti rad (ili ne­ku dru­gu bit­nu ka­rak­te­ri­sti­ku). 

2. NAJ­BO­LJA DU­BI­NA. Ban­da­ri ume­ju da bu­du iz­bir­lji­vi po ra­znim pi­ta­nji­ma, pa i po to­me u kom slo­ju vo­de će se hra­ni­ti. Ne­ka­da ih na istom me­stu, čak i u jed­nom iz­la­sku, mo­že­mo lo­vi­ti tik iz­nad dna, ne­što vi­še iz­nad nje­ga, u sred­njem slo­ju vo­de (»na po­la du­bi­ne«), pa i ne­po­sred­no is­pod po­vr­ši­ne ili na njoj. Ni­je ret­kost, na pri­mer, da ne­ko vre­me do­bi­ja­mo ri­be te vr­ste sa­mo na gla­vi­nja­ru, džig ili dru­gi ma­mac ko­jim prak­tič­no »ore­mo« po dnu, a da se on­da u ne­kom tre­nut­ku gr­ge­či ma­lo po­dig­nu ka po­vr­ši­ni (ili da ume­sto jed­nog ja­ta do­đe dru­go) i poč­nu da se­rij­ski uda­ra­ju sa­mo na ma­mac ko­ji je 30 do 50 cm iz­nad onog na kra­ju na­še mon­ta­že (na boč­nom pred­ve­zu ili na drop-šot si­ste­mu), od­no­sno na ne­što što ne si­la­zi do sa­mog dna.

Na­rav­no, naj­jed­no­stav­ni­je je ka­da vi­di­mo... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 541-)