U mno­gim va­ri­jan­ta­ma pe­ca­nja na plo­vak ba­ca­nje pri­ma­me je­dan je od ključ­nih fak­to­ra uspe­ha, dok je u ri­bo­lo­vu sve po­pu­lar­ni­jom fi­der teh­ni­kom hra­na ap­so­lut­no neo­p­hod­na. Broj pro­iz­vo­đa­ča po­ve­ća­va se iz go­di­ne u go­di­nu, kao i nji­hov asor­ti­man, a da bi se ri­bo­lo­vac sna­šao u toj ogrom­noj po­nu­di i da bi sme­sa ko­ju na­pra­vi bi­la mak­si­mal­no efi­ka­sna, mo­ra zna­ti za­što ne­ku sme­su ku­pu­je, sa čim je me­ša i ka­ko je ko­ri­sti

Pri­hra­ne su ne­iz­o­sta­van ele­ment uspe­šnog ri­bo­lo­va i u da­na­šnje vre­me (po­go­to­vo kod nas) bez njih na ve­ći­ni ri­bo­lov­nih te­re­na ve­ro­vat­no ne bi bi­lo sko­ro ni­ka­kvih ulo­va. Upo­tre­blja­va­ju se pri lo­vu mir­nih (ša­ran­skih) vr­sta ri­ba plov­kom, fi­de­rom ili du­bin­kom (kla­sič­nom ili »mo­der­nom«, tzv. ša­ran­skom). Iako je iz na­zi­va ve­ći­ne pri­ma­ma ja­sno ko­joj su vr­sti ri­be ili teh­ni­ci na­me­nje­ne, da bi­smo na­pra­vi­li pra­vi iz­bor i pri­pre­mi­li naj­bo­lju kom­bi­na­ci­ju za sva­ku kon­kret­nu si­tu­a­ci­ju tre­ba da ima­mo pre sve­ga ne­ka op­šta zna­nja o to­me u ka­kvim se okol­no­sti­ma ko­ji tip hra­ne ko­ri­sti.

TE­ŠKE ILI LA­KE? Da li je pri­hra­na te­ška ili la­ka je­dan je od naj­va­žni­jih in­di­ka­to­ra nje­ne na­me­ne. Te­ške hra­ne se pre­te­žno ko­ri­ste na ve­ćim re­ka­ma i du­bljim sta­ja­ći­ca­ma, na­rav­no za lov pri dnu, a la­ke na pli­ćim te­re­ni­ma, po­go­to­vo na sta­ja­ćim vo­da­ma. U sa­sta­vu te­ških hra­na do­mi­ni­ra­ju sa­stoj­ci ko­ji vi­še upi­ja­ju vo­du ili su ma­sni­ji, kao što su ma­nje pe­če­no ili ne­pe­če­no mle­ve­no zr­ne­vlje, be­la pre­zla i ulja­ne po­ga­če. Glav­ni sa­stoj­ci la­kih pri­hra­na su uglav­nom vi­še pe­če­no mle­ve­no zr­ne­vlje i pre­zla od tam­ni­jih hle­bo­va (ili pre­pe­če­na be­la pre­zla), me­ki­nje itd. Te­ške i la­ke pri­hra­ne su za­pra­vo »eks­tre­mi«, a na tr­ži­štu pre­o­vla­đu­ju sred­nje te­ške. Na­rav­no, te­ži­nu hra­ne mo­že­mo znat­no po­ve­ća­ti ili sma­nji­ti do­da­va­njem ze­mlje – la­ke od­no­sno te­ške.

KON­ZI­STEN­CI­JA (LE­PLJI­VOST, KOM­PAKT­NOST) u ne­po­sred­noj je ve­zi sa te­ži­nom hra­ne. Va­žno je da pri­ma­ma ima do­bra ve­ziv­na svoj­stva ka­da pe­ca­mo na te­ku­ćim vo­da­ma, na ve­li­kim du­bi­na­ma i ka­da bra­šna­stoj sme­si do­da­je­mo ve­ću ko­li­či­nu »spo­da« (ku­va­nog zr­ne­vlja), kao i ka­da u fi­der teh­ni­ci ko­ri­sti­mo hra­ni­li­ce me­tod ti­pa, u ko­je se pri­ma­ma ne uba­cu­je već se oko njih le­pi. Uglav­nom su te­ške hra­ne ujed­no i le­plji­vi­je (tj. kom­pakt­ni­je), a la­ke ma­nje le­plji­ve (tj. ras­tre­si­ti­je). Le­plji­vost se mo­že po­ve­ća­ti po­mo­ću raz­li­či­tih do­da­ta­ka; po pra­vi­lu se za ma­nje po­ve­ća­nje te ka­rak­te­ri­sti­ke do­da­je me­la­sa, a ve­će se po­sti­že upo­tre­bom lep­ka za cr­ve.

AK­TIV­NOST HRA­NE je još jed­na ve­o­ma bit­na oso­bi­na, mo­žda čak naj­bit­ni­ja od svih, a usko ve­za­na za pret­hod­ne dve, po­go­to­vo za kon­zi­sten­ci­ju, ali na ak­tiv­nost sme­se (tj. na to ka­ko »ra­di«) vr­lo ma­lo ri­bo­lo­va­ca obra­ća pa­žnju. Pod »ak­tiv­no­šću hra­ne« pod­ra­zu­me­va­mo to ko­jom br­zi­nom se »ras­pa­da« (tj. iz­la­zi iz hra­ni­li­ce) i ko­li­ko ima če­sti­ca ko­je te­že upi­ja­ju vo­du, zbog če­ga is­pli­va­va­ju i »leb­de« u ne­kom »me­đu­slo­ju«, po­di­žu­ći se i spu­šta­ju­ći, za­vi­sno od stru­ja­nja. Te če­sti­ce su uglav­nom lju­ske zr­ne­vlja i po­seb­no ter­mič­ki ob­ra­đe­ni sa­stoj­ci (uglav­nom pre­zla, po­ne­kad mle­ve­ni keks). Na ak­tiv­nost pri­ma­me uti­ču i od­re­đe­ni adi­ti­vi stvo­re­ni u la­bo­ra­to­ri­ja­ma, ko­ji pod­sti­ču br­zo »otva­ra­nje« hra­ne, ali sa nji­ho­vom upo­tre­bom tre­ba bi­ti opre­zan, jer isto kao što zna­ju da »po­dig­nu« ni­vo ak­tiv­no­sti ri­be ume­ju i da je ote­ra­ju iz hra­nje­ne zo­ne. Po­zna­to je da su hra­ne za de­ve­ri­ku i sit­nu be­lu ri­bu (po­put ke­de­ra, tj. be­o­vi­ce) uglav­nom ak­tiv­ni­je, dok su pri­ma­me za ša­ra­na i dru­gu krup­nu ri­bu, a po­go­to­vo tzv. me­tod hra­ne, iz­ra­zi­to pa­siv­ne. Hra­ne za te­ku­ći­ce, na­ro­či­to za re­ke ja­čeg to­ka, po pra­vi­lu se ta­ko­đe pra­ve ta­ko da bu­du pa­siv­ni­je jer na nji­ho­vo raz­la­ga­nje uti­če sna­ga stru­ja­nja vo­de... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 542-)

 

 

fShare