Ni­je neo­bič­no da u hlad­noj vodi ri­be po­sta­nu tro­mi­je i da gra­blji­vi­ce bu­du ma­nje sklo­ne jur­nja­vi za ple­nom, te da na­sto­je da do hra­ne do­đu uz što ma­nji utro­šak ener­gi­je. Ni ban­da­ri ni­su iz­u­ze­tak, ali se ipak ne de­ša­va baš če­sto da od svih ve­štač­kih ma­ma­ca ko­ji im se nu­de naj­ra­di­je uzi­ma­ju mu­ši­cu po­nu­đe­nu ta­ko da u vo­di pro­iz­vo­di naj­ma­nju mo­gu­ću vi­bra­ci­ju, na­ma ap­so­lut­no ne­pri­met­nu

Ul­tra­la­ko va­ra­li­ča­re­nje sve je po­pu­lar­ni­je ši­rom sve­ta, pa i kod nas, iz vi­še raz­lo­ga, od ko­jih je je­dan od sva­ka­ko naj­va­žni­jih nje­go­va di­na­mič­nost. Na­i­me, ta teh­ni­ka i pro­seč­no ve­štom i is­ku­snom ri­bo­lov­cu pru­ža mo­guć­nost da če­sto uži­va u pe­ca­nju sa mno­štvom uda­ra­ca i ulo­va, usa­vr­ša­va­ju­ći ta­ko svo­je ume­će, ali i pro­ve­ra­va­ju­ći na naj­po­u­zda­ni­ji na­čin efi­ka­snost raz­li­či­tih ve­štač­kih ma­ma­ca, si­ste­ma i pre­zen­ta­ci­ja, te upo­tre­blji­vost i kva­li­tet ra­znih de­lo­va pri­bo­ra.

ME­ĐU­TIM, DA NE­KO NE BI PRE­BR­ZO za­klju­čio ka­ko ne­ma dra­ži u ta­kvom ri­bo­lo­vu, jer sve de­lu­je pre­vi­še la­ko i iz­ve­sno, mo­ram da na­po­me­nem da se i lju­bi­te­lji­ma UL va­ra­li­ča­re­nja i te ka­ko mo­že de­si­ti da se na vo­di za­tek­nu on­da ka­da ri­ba ra­di lo­še ili ni­ka­ko te da uop­šte ne us­pe­ju da je pro­na­đu, a na­rav­no i to da ka­da us­pe­ju da je lo­ci­ra­ju ne lo­ve svi jed­na­ko uspe­šno. Šta­vi­še, ni­je ne­mo­gu­će to da ne­ko sva­ki čas ima uda­rac i ri­bu na šta­pu, a da ko­le­ge oko nje­ga, ba­ca­ju­ći slič­ne ili čak i iste ve­štač­ke mam­ce u istu zo­nu, iz ra­znih raz­lo­ga pro­la­ze mno­go sla­bi­je. Ima, da­kle, i u ova­kvom pe­ca­nju mno­go ne­po­zna­ni­ca i fak­to­ra uspe­ha, kao i mno­go pro­sto­ra za usa­vr­ša­va­nje i za nad­mu­dri­va­nje sa ri­ba­ma. Ve­o­ma do­bar pri­mer za to bi­lo je i ne­dav­no pe­ca­nje na DTD ka­na­lu ne­da­le­ko od Kaj­ta­so­va, gde su na­či­nje­ne sve sli­ke ko­je vi­di­te uz ovaj tekst.

Ka­da je na­ša tro­čla­na eki­pa, u ko­joj su osim pot­pi­sni­ka ovog tek­sta bi­la dvo­ji­ca ve­li­kih zna­la­ca ul­tra­la­kog ri­bo­lo­va – Ne­nad Ar­se­ni­je­vić (po­zna­ti­ji u ri­bo­lo­vač­kim kru­go­vi­ma kao Ne­ša Ve­li­ki i Ne­ša Kop­ča) i Vla­di­mir Gru­jić – sti­gla na ču­ve­no me­sto kod mo­sta na DTD ka­na­lu, tu je već bio je­dan mla­di ko­le­ga, ko­ji je uspe­šno lo­vio ban­da­ra na ma­li pil­ker, vo­đen ko­ju de­se­ti­nu cen­ti­me­ta­ra iz­nad dna, sa po­vre­me­nim pa­u­za­ma i ma­lim sko­ko­vi­ma. Mi smo, sva­ko u skla­du sa svo­jim na­vi­ka­ma i afi­ni­te­ti­ma, is­pro­ba­li raz­li­či­te pre­zen­ta­ci­je i dvo­ci­fre­ni broj ve­štač­kih ma­ma­ca pre ne­go što je (kao što če­sto bi­va) for­mu­lu uspe­ha ot­krio Ne­ša. Jed­nog za dru­gim je ban­da­re, ko­ji su u hlad­noj vo­di pri­lič­no tro­mi, a žen­ke već ima­ju i sto­ma­ke na­du­ve­ne od ikre, do­bi­jao na mu­ši­cu žu­te bo­je (imi­ta­ci­ju lar­ve) ko­ju je ve­zao na udi­ci ve­li­či­ne 8 i nu­dio ban­da­ri­ma na krat­kom boč­nom pred­ve­zu na oko 40 cm iz­nad si­li­kon­ske va­ra­li­ce na dži­ka-rig mon­ta­ži sa olo­vom od 4 gra­ma.

PRE­ZEN­TA­CI­JA KO­JA JE DO­NO­SI­LA ulo­ve bi­la je ti­pič­no zim­ska, tj. pri­me­re­na ri­bi ko­ja na ni­skoj tem­pe­ra­tu­ri na­sto­ji da tro­ši što ma­nje ener­gi­je – naj­vi­še na­pa­da (ko­ji se ni­su ma­ni­fe­sto­va­li od­seč­nim udar­ci­ma već če­sto je­dva pri­met­nim »čup­ka­njem« ili sa­mo kao iz­ne­nad­no po­ve­ća­nje te­ži­ne na šta­pu) da­va­lo je sit­no »tre­se­nje« vr­ha šta­pa, pri kom bi si­li­ko­nac prak­tič­no sta­jao u me­stu, a... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 548/549-)