I u pe­ri­o­du pred mrest, ka­da se pol­no zre­le je­din­ke pri­lič­no ule­nje i sve ih je te­že is­pro­vo­ci­ra­ti da iole du­že pro­go­ne plen, mo­gu­će je uspe­šno lo­vi­ti štuku na ve­štač­ke mam­ce. Na­rav­no, uko­li­ko oda­be­re­mo do­bru vo­du, va­ra­li­cu i pre­zen­ta­ci­ju, a uz to smo sprem­ni da is­tr­pi­mo i vre­men­ske uslo­ve ko­ji ne pri­ja­ju baš svi­ma

Štu­ka se po­pri­lič­no »ule­nji« u me­se­ci­ma pred mrest, ka­da joj je sto­mak pun ikre ili mle­ča, a vo­da je hlad­na, pa ni­je sklo­na ve­li­koj jur­nja­vi za ple­nom, zbog če­ga se u naj­hlad­ni­jem de­lu se­zo­ne znat­no lak­še lo­vi če­ka­njem, na ke­de­ra, ne­go na ve­štač­ke mam­ce. Za­to po­tra­gu za tom gra­blji­vi­com mno­gi ov­da­šnji blin­ke­ra­ši po­či­nju u apri­lu i za­vr­ša­va­ju kra­jem no­vem­bra. Ali iako ni­je iz­ve­sno us­pe­šan, lov štu­ke na ve­štač­ke mam­ce ni­je ne­mo­guć ni u ja­nu­a­ru, na­rav­no pod uslo­vom da zi­ma ne bu­de pre­te­ra­no ja­ka i da ne do­đe do po­ja­ve le­da na vo­da­ma ko­je »slat­ko­vod­na aj­ku­la« na­sta­nju­je.

 

OSNOV­NI FAK­TOR USPE­HA, na­rav­no osim od­la­ska na vo­du u ko­joj štu­ke ima u do­volj­nom bro­ju da ju je uop­šte smi­sle­no pe­ca­ti, je­ste oda­bir ta­kvih ve­štač­kih ma­ma­ca ko­ji se mo­gu vo­di­ti sa­svim spo­ro a da pri tom iza­zov­no ra­de, tj. da štu­ki de­lu­ju kao plen do kog će do­ći ne tro­še­ći mno­go ener­gi­je. Ako se pri tom lo­vi na te­škom te­re­nu, sa mno­go po­to­plje­nog gra­nja, tr­ske i dru­gih za­kač­ki, on­da je iz­bor do­dat­no su­žen jer je po­želj­no ko­ri­sti­ti ve­štač­ke mam­ce ko­ji se mo­gu po­la­ko vo­di­ti kroz sve slo­je­ve vo­de a da pri­tom i le­po ra­de i ne za­pi­nju pre­če­sto za pre­pre­ke. Mno­gi­ma su omi­lje­ni ma­mac za ta­kvo pe­ca­nje štu­ke še­do­vi du­gi iz­me­đu 12 i 18 cm, mon­ti­ra­ni ili na džig udi­cu sa olov­nom gla­vom te­škom od 5 do 10 g (za­vi­sno od du­bi­ne vo­de i ka­rak­te­ri­sti­ka sa­me va­ra­li­ce) ili na vorm udi­cu ši­ro­kog lu­ka, ve­li­či­ne od 5/0 na­vi­še, po­želj­no sa na­li­ve­nim ote­ža­njem, ko­je či­ni da še­do­vi svim­bejt ti­pa, osim re­pom, iza­zov­no ra­de i pred­njim de­lom te­la, »te­tu­ra­ju­ći« se sa jed­ne stra­ne na dru­gu, če­mu štu­ka ret­ko ka­da mo­že da odo­li.

TA­MO GDE NE­MA VE­LI­KOG ri­zi­ka od za­pi­nja­nja udi­ca i va­ra­li­ce za pre­pre­ke mo­gu se, na­rav­no, ko­ri­sti­ti i vo­ble­ri, tvi­če­vi i džer­ko­vi, pli­va­ju­ći, spo­ro­to­nu­ći ili »ne­u­tral­ni« (»su­spen­ding« ti­pa). Ta­kvi ve­štač­ki mam­ci mo­gu ta­ko­đe bi­ti ve­o­ma lov­ni u ovom pe­ri­o­du jer omo­gu­ća­va­ju spo­ru pre­zen­ta­ci­ju i mo­že­mo ih (po­go­to­vo one »ne­u­tral­ne«) dr­ža­ti du­go prak­tič­no u me­stu, da­ju­ći ta­ko neo­d­luč­noj gra­blji­vi­ci vi­še vre­me­na da se ipak od­lu­či za na­pad. Po­sled­njih go­di­na ne­ki ri­bo­lov­ci na džer­ko­ve i vo­ble­re za štu­ku sta­vlja­ju ve­li­ke jed­no­kra­ke... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 550-)

 

fShare