­Mno­gi plov­ka­ro­ši i fi­de­ra­ši po­seb­no vo­le lov de­ve­ri­ke i sva­ku pri­li­ku ko­ja im se uka­že ko­ri­ste za pe­ca­nje ribe. Ove je­se­ni ta atrak­tiv­na i po­pu­lar­na ci­pri­nid­na vr­sta uspe­šno se hva­ta­la na mno­gim te­re­ni­ma na na­šem de­lu Ti­se, pa i kod se­la Kni­ća­nin...

Sti­ca­jem ra­zno­ra­znih okol­no­sti, na Ti­si sam pe­cao ne­u­po­re­di­vo re­đe ne­go na Ta­mi­šu i du­nav­ci­ma i ka­na­li­ma Pan­če­vač­kog ri­ta. Ali, i ka­da sam lo­vio na toj ve­li­koj re­ci, uglav­nom ni­sam pro­la­zio na­ro­či­to do­bro, bi­lo za­to što sam od­la­zio na po­gre­šno me­sto, bi­lo za­to što bih se na do­brom me­stu na­šao u po­gre­šno vre­me. Ovog pu­ta, me­đu­tim, ni­sam na­pra­vio ta­kvu gre­šku, već sam se do­bro ras­pi­tao o sve­mu bit­nom – tre­nut­noj ak­tiv­no­sti ri­be na ra­znim te­re­ni­ma, mam­ci­ma, naj­e­fi­ka­sni­joj teh­ni­ci, od­go­va­ra­ju­ćem pri­bo­ru itd. Na­kon što sam sve to do­bro pro­a­na­li­zi­rao, od­lu­čio sam da odem do se­la Kni­ća­nin, gde ima le­pih me­sta ko­ja su uz to pri­stu­pač­na u naj­ve­ćem de­lu go­di­ne.

deverika

Od Be­o­gra­da do oda­bra­ne de­sti­na­ci­je ce­lim pu­tem pra­ti­la me je gu­sta ma­gla, a bi­lo je i mra­za. Na re­ku sam sti­gao oko 6 č i br­zo oda­brao po­zi­ci­ju ko­ja mi se uči­ni­la iz­gled­nom, pa sam se ras­pa­ko­vao i ba­cio na spre­ma­nje pri­hra­ne. Opre­de­lio sam se za pri­ma­mu 100 % Catch XXL De­ve­ri­ka, na­me­nje­nu za fi­der teh­ni­ku, ko­jom sam re­šio da lo­vim, jer zbog ve­li­ke du­bi­ne ni­je ima­lo re­zo­na po­ku­ša­va­ti na me­ni ina­če omi­lje­ni plo­vak. Po­me­nu­toj pri­ma­mi do­dao sam sa­mo sec­ka­ne gli­ste i cr­vi­će, te sam po­čeo sa pe­ca­njem.

Zbog gu­ste ma­gle, u pr­vo vre­me ni­sam mo­gao da vi­dim su­prot­nu oba­lu, pa ni da na­đem ne­ke ori­jen­ti­re na njoj, ta­ko da sam dok se vi­dlji­vost ni­je po­pra­vi­la za­ba­ci­vao na­su­mič­no, na da­lji­nu od tri­de­se­tak me­ta­ra, gde je du­bi­na bi­la oko 10 m. Tru­dio sam se da si­ste­me sa koc­ka­stim ka­ve­znim hra­ni­li­ca­ma sa ote­ža­njem od 30 g za­ba­cu­jem što pre­ci­zni­je, a ta­kav pri­stup mi je br­zo do­neo pr­vu le­pu de­ve­ri­ku tog hlad­nog no­vem­bar­skog ju­tra (da je tem­pe­ra­tu­ra bi­la i ni­ža ne­go što se me­ni či­ni­lo, po­sta­lo mi je sa­svim ja­sno ka­da sam vi­deo da se na vr­šnim vo­đi­ca­ma mo­ja dva fi­de­ra hva­ta led; tek ta­da sam pri­me­tio da su mi no­ge utr­nu­le od zi­me)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 389-)

fShare