Som po pra­vi­lu poč­ne ve­o­ma in­ten­ziv­no da se hra­ni čim se tem­pe­ra­tu­ra vo­de pri­bli­ži dva­na­e­stom po­de­o­ku. U na­sto­ja­nju da na­dok­na­di ener­gi­ju i te­ži­nu iz­gu­blje­nu to­kom zi­me, ne bi­ra plen pre­vi­še, pa se i ka­pi­tal­ni pri­mer­ci mo­gu uspe­šno lo­vi­ti, i to ne­ret­ko i na va­ra­li­ce a ne sa­mo na pri­rod­ne mam­ce. Na Šu­ma­dij­skom mo­ru već je pao i ori­jaš tro­ci­fre­ne ki­la­že!

Va­ra­li­ča­re­njem se ba­vim od 2008. go­di­ne, a so­ma sam na vo­ble­re po­čeo da lo­vim 2018. Ži­vim u se­lu Rav­ni Gaj, kod Kni­ća, pa je ra­zu­mlji­vo za­što pe­cam sa­mo na Gru­žan­skom je­ze­ru. Naj­ve­ći som kog sam do sa­da do­bio na vo­bler me­rio je 12 kg, a 11. sep­tem­bra pro­šle go­di­ne sam lo­vio iz čam­ca sa svo­jim dru­gom Ve­li­mi­rom Ra­da­ko­vi­ćem Ve­ljom, ko­ji je ta­da na tro­ling uhva­tio ka­pi­tal­nog so­ma, te­škog 82 kg, na vo­bler Ra­pa­la Fat Rap De­ep Run­ner od 7 cm, u Perch de­ko­ru. Bio je to re­kord­ni ulov na va­ra­li­cu na ovoj aku­mu­la­ci­ji, a ja sam od­mah Ve­lji re­kao da će to te­ško bi­ti nad­ma­še­no, i ne slu­te­ći šta će se do­go­di­ti ne­pu­nih se­dam me­se­ci ka­sni­je.

NAS DVO­JI­CA SMO SE DO­GO­VA­RA­LI da u ne­de­lju 27. mar­ta iza­đe­mo pr­vi put ove go­di­ne na so­ma, ali smo od­u­sta­li zbog ja­kog ve­tra, tj. po­me­ri­li svo­je otva­ra­nje se­zo­ne za je­dan dan, bu­du­ći da su za 28. mart bi­li na­ja­vlje­ni ide­al­ni vre­men­ski uslo­vi za lov »br­ke«. Tog ju­tra sam iza­šao iz noć­ne sme­ne i bio iz­u­zet­no umo­ran, ali ri­bo­lov ni­sam ni po­mi­šljao da pro­pu­stim, pa sam sa­če­kao Ve­lju te smo za­jed­no kre­nu­li put je­ze­ra, na ko­je smo sti­gli oko 10,30 č, ka­da je sun­ce već ja­ko gre­ja­lo, a vre­me je uz to bi­lo pot­pu­no mir­no, bez da­ška ve­tra.

Ušli smo u ča­mac sa elek­trič­nim mo­to­rom i kre­nu­li naj­pre da lo­vi­mo na vu­ču (tro­ling), vu­ku­ći va­ra­li­ce ka ostr­vu, a ka­da smo bi­li bli­zu nje­ga, pred­lo­žio sam Ve­lji da svra­ti­mo do Bo­rač­kog za­li­va, na či­joj smo sre­di­ni oko po­la sa­ta obo­ji­ca za­ba­ci­va­li du­bo­ko­ro­ne­će vo­ble­re Ra­pa­la Fat Rap od 7 cm, ali bez re­zul­ta­ta. Slo­ži­li smo se sto­ga da kre­ne­mo da­lje, tač­ni­je na po­zi­ci­ju uda­lje­nu oko 150 m od ostr­va, na ko­joj je moj drug u sep­tem­bru uhva­tio go­re­po­me­nu­tog ka­pi­tal­ca. Bi­lo je sko­ro pod­ne i sun­ce je bi­lo to­li­ko ja­ko da je na čam­cu bi­lo vru­će mal­te­ne kao usred le­ta, pa smo se skroz ras­ko­mo­ti­li.

ZA­U­STIO SAM DA KA­ŽEM DA će­mo i sa­da na istom me­stu upe­ca­ti ri­bu, ali sam re­šio da ipak ni­šta ne go­vo­rim na­glas, iako sam imao ose­ćaj da ću upe­ca­ti so­ma na no­vi štap, ko­ji je star pre­ko 20 go­di­na ali ni­ka­da do tog da­na ni­je bio na vo­di – Spor­tex HM Tur­bo Spin DL, te­ži­ne ba­ca­nja 150 g. Ka­da smo do­šli do lo­ka­ci­je na ko­joj je Ve­lji uda­rio ori­jaš i po­če­li da za­ba­cu­je­mo, ipak sam pro­ko­men­ta­ri­sao da tu so­ma si­gur­no ima, sa­mo je pi­ta­nje da li je ak­ti­van.

U še­stom ili sed­mom za­ba­ča­ju vo­bler je prak­tič­no istog mo­men­ta ka­da je do­sti­gao mak­si­mal­nu du­bi­nu stao ta­ko na­glo da sam po­mi­slio da sam za­peo za ne­ki panj, ali sam od­mah ose­tio jak tr­zaj, ko­ji je ne­dvo­smi­sle­no uka­zi­vao na to da je ipak reč o ri­bi, pa sam uda­rio sam du­plu kon­tru i re­kao: »Ve­ljo, som!«.

NA­KON TO­GA SMO ZA­ME­NI­LI me­sta, te sam ja oti­šao na pra­mac, a moj je drug seo kod mo­to­ra, iz­va­dio te­le­fon i po­čeo da sni­ma bor­bu. Ri­ba se da­la u beg, a mi smo je pra­ti­li, i ka­da smo do­šli iz­nad nje, po­ku­šao sam da je po­dig­nem na po­vr­ši­nu; ot­por ko­ji je ta­da pru­ži­la ja­sno je go­vo­rio da ima­mo po­sla sa ve­ćim so­mom ne­go što sam u pr­vi mah po­mi­slio. Ose­tio sam ta­kav udar adre­na­li­na da su mi se no­ge od­se­kle, a sr­ce po­če­lo ubr­za­no da lu­pa kao ni­kad u ži­vo­tu. Re­kao sam da som ima pre­ko 20 ki­la, a ta­da su kre­nu­la na­gla sa­vi­ja­nja šta­pa, do ko­jih do­la­zi ka­da som uda­ra re­pom u stru­nu, in­stink­tiv­no po­ku­ša­va­ju­ći da iz­ba­ci va­ra­li­cu (ili udi­cu) iz usta i ma­lo ka­sni­je sam bio uve­ren da je na dru­gom kra­ju mo­je stru­ne ka­pi­ta­lac... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 556-)

 

 

fShare