Ba­bu­ška va­ži za ri­bu sa pri­lič­no ši­ro­kim je­lov­ni­kom, ko­ja se mo­že uspe­šno lo­vi­ti na raz­ne me­sne mam­ce, hleb, ku­ku­ruz, valj­ke, ma­le boj­li­je itd. No ni­je sve­jed­no šta će­mo joj ka­da po­nu­di­ti, jer se nje­ne pre­fe­ren­ci­je me­nja­ju sa pro­me­nom tem­pe­ra­tu­re vo­de. Evo na šta to­kom pro­le­ća i na po­čet­ku le­ta ovu po­pu­lar­nu vr­stu pe­ca je­dan od naj­u­spe­šni­jih spe­ci­ja­li­sta

Ka­da nam vre­men­ske pri­li­ke da­ju do zna­nja da je još jed­na zi­ma osta­la za na­ma i mar­tov­sko var­lji­vo sun­ce poč­ne da za­gre­va do­bra­no ohla­đe­nu ze­mlju i vo­du, po na­vi­ci otva­ram se­zo­nu lo­va  me­ni iz­u­zet­no dra­ge i in­te­re­sant­ne ba­bu­ške. Pre­tre­sam ta­da upor­no do­bro po­zna­te te­re­ne, kre­ću­ći pri tom od onih naj­pli­ćih, ko­ji se naj­br­že za­gre­ju, što ri­ba ne­po­gre­ši­vo ose­ća. Ta­da ba­bu­ške, ko­ji­ma se me­ta­bo­li­zam sa po­ra­stom tem­pe­ra­tu­re ubr­za­va po­sle zim­skog »po­sta«, po­či­nju in­ten­ziv­no da se hra­ne, pri­pre­ma­ju­ći se za još je­dan ci­klus pro­du­žet­ka vr­ste. U to do­ba obič­no for­si­ram plit­ke ka­na­le Pan­če­vač­kog ri­ta, na­ro­či­to zo­ne uz sa­mu tr­sku, po­red oba­le. Ka­da ob­ja­vim ne­ku sli­ku sa ulo­vom ili ka­žem ko­le­ga­ma da sam po­čeo da do­bi­jam ba­bu­ške, naj­če­šće pr­vo že­le da sa­zna­ju na šta, a sko­ro sva­ki put se na dru­štve­nim mre­ža­ma ne­ko na­do­ve­že i pi­ta­njem ko­ji je po mom mi­šlje­nju naj­bo­lji ma­mac za ba­bu­šku.

TO PI­TA­NJE, MA­DA NA PR­VI po­gled de­lu­je jed­no­stav­no, za­pra­vo je ve­o­ma kom­plek­sno, jer po­sto­ji vi­še od­lič­nih ma­ma­ca, ali ne i ne­ki ko­ji bi bio efi­ka­sni­ji od svih osta­lih to­kom ce­le go­di­ne. Za­to ću u na­red­nih ne­ko­li­ko re­do­va pro­ba­ti da naj­kra­će što je mo­gu­će pre­ne­sem svo­ja za­pa­ža­nja o to­me ka­ko se pre­fe­ren­ci­je ba­bu­ške me­nja­ju sa ra­stom tem­pe­ra­tu­re vo­de u pr­vom de­lu se­zo­ne, tj. da iz­ne­sem ka­da na šta naj­bo­lje pe­cam jed­nu od naj­po­pu­lar­ni­jih ci­pri­ni­da na­ših vo­da, ko­ja nam je pre vi­še de­ce­ni­ja sti­gla iz Azi­je i to­li­ko se odo­ma­ći­la da prak­tič­no ne­ma iole ve­će sta­ja­ći­ce ni­ti te­ku­ći­ce ša­ran­skog re­gi­o­na u Sr­bi­ji ko­ju ne na­sta­nju­je.

NA SA­MOM PO­ČET­KU BA­BU­ŠKAR­SKE se­zo­ne naj­pro­duk­tiv­ni­ji su cr­vi i gli­ste, tj. mam­ci ko­ji sa­dr­že me­sne pro­te­i­ne. Naj­bo­lje sam re­zul­ta­te u tom pe­ri­o­du po­sti­zao na ma­le mam­ce, na udi­ca­ma stan­dard­ne ve­li­či­ne 14, i to na pred­ve­zi­ma od naj­lo­na de­blji­ne 0,12 mm. Ta­ko sup­til­na i la­ga­na pre­zen­ta­ci­ja ma­lih za­lo­ga­ja je prak­tič­no neo­p­hod­na, jer je u još hlad­nji­ka­voj i pro­zir­noj vo­di ri­ba ve­o­ma iz­bir­lji­va i obič­no uzi­ma ma­mac opre­zno, pa se če­sto de­ša­va i da se ba­bu­ške ka­če za spo­lja­šnji deo usta ili da ih »ma­ši­mo«, tj. da kon­tri­ra­mo u pra­zno čak i ka­da ve­o­ma br­zo re­a­gu­je­mo.

PO­ME­NU­TI ME­SNI MAM­CI su naj­pro­duk­tiv­ni­ji za ba­bu­šku i u pr­vom de­lu apri­la, tj. sve dok se vo­da ne za­gre­je to­li­ko da se po­kre­nu i ozbilj­ni­je ak­ti­vi­ra­ju cver­gla­ni i sun­či­ce. Me­ni po­ste­pe­no od­u­sta­ja­nje od gli­sta i cr­va olak­ša­va i či­nje­ni­ca da ih ba­bu­ška sve sla­bi­je uzi­ma ka­ko se vo­da gre­je... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 561-)

 

 

fShare