Naš du­go­go­di­šnji re­pre­zen­ta­ti­vac u pe­ca­nju na plo­vak i osva­jač ekip­ne zlat­ne me­da­lje na ovo­go­di­šnjem svet­skom pr­ven­stvu u dva uza­stop­na od­la­ska na Dri­nu ci­lja­no je pe­cao raz­li­či­te vr­ste. Naj­pre je išao na plo­ti­cu, uz ko­ju je do­bio ne­ko­li­ko le­pih mre­na, a po­tom je pri­la­go­dio i pri­ma­mu i pri­stup mre­ni, što mu je da­lo od­li­čan re­zul­tat ali i neo­če­ki­va­ni »bo­nus« u vi­du vi­še nat­pro­seč­no krup­nih plo­ti­ca

Na­kon što sam kra­jem ok­to­bra vo­žnjom plov­ka bli­zu ušća Dri­ne u Sa­vu od­lič­no pe­cao plo­ti­ce i uz njih do­bio ne­ko­li­ko mre­na (o če­mu sam pi­sao u pro­šlom bro­ju Ri­bo­lo­va), od­lu­čio sam da odem na isti te­ren i pro­bam da ci­lja­no lo­vim mre­nu. Na tom de­lu re­ke, niz­vod­no od Lo­zni­ce, ovog pu­ta za­ču­do ni­je bi­lo osci­la­ci­ja vo­do­sta­ja, pa je pe­ca­nje u tom smi­slu bi­lo ne­što lak­še ne­go obič­no jer ni­smo mo­ra­li da to­kom ri­bo­lo­va pra­vi­mo no­vu »li­ni­ju hra­nje­nja« (tj. me­nja­mo da­lji­nu na ko­joj pe­ca­mo), ali nam na ru­ku ni­je išao ve­tar pro­men­lji­vog prav­ca.

KAO ŠTO IS­KU­SNI PLOV­KA­RO­ŠI sa te­ku­ći­ca mren­skog re­gi­o­na zna­ju, plo­ti­ca se mo­že pe­ca­ti i u mir­ni­joj vo­di, dok je mre­na uvek u ja­kom to­ku, pa za­vi­sno od to­ga ko­ja nam je od te dve vr­ste pri­o­ri­tet bi­ra­mo i zo­nu u ko­ju će­mo pla­si­ra­ti pri­ma­mu i ka­sni­je za­ba­ci­va­ti. Pro­blem je na ovom me­stu bi­lo to što je ja­či tok bio na vi­še od 50 me­ta­ra od oba­le, pa smo moj klup­ski drug iz kra­gu­je­vač­ke Šu­ma­di­je Bo­jan Ra­jić i ja, na­kon što smo za­ga­zi­li ko­li­ko god smo mo­gli, mo­ra­li da za­ba­cu­je­mo pre­ko 40 m ka­ko bi­smo pla­si­ra­li si­ste­me na »pre­lom« iz ti­šeg de­la u ku­va­nje, tj. ma­ti­cu, gde smo oče­ki­va­li mre­nu, a za­ba­ci­va­nje na tu da­lji­nu i po­tom kon­tro­la plov­ka bi­li su zbog ve­tra pri­lič­no ote­ža­ni.

U STAR­TU SAM PRI­PRE­MIO bo­lo­njez od pet me­ta­ra, na­da­ju­ći se da ću mo­ći da pe­cam s njim, me­đu­tim, br­zo sam shva­tio da je pre­kra­tak da bih mo­gao da efi­ka­sno kon­tro­li­šem plo­vak u po­me­nu­tim uslo­vi­ma, pa sam »otvo­rio« štap od 6 m. Uz to, na ovom me­stu bi u ide­al­nim uslo­vi­ma i za pe­ca­nje na ma­njoj da­lji­ni bio do­vo­ljan plo­vak no­si­vo­sti 5-6 g, ali sam sa­da mo­rao da na­mon­ti­ram onaj od čak 10 g ka­ko bih imao do­met i kon­tro­lu nad si­ste­mom.

Po­što je po­zna­to da mre­ni naj­če­šće ne sme­ta­ju ma­lo ro­bu­sni­je mon­ta­že, a osim što je iz­u­zet­no ja­ka i ži­vi u br­zoj vo­di, ov­de mo­že da bu­de i krup­na, na star­tu sam se opre­de­lio za udi­cu ve­li­či­ne 12 na pred­ve­zu de­blji­ne 0,14 mm. Si­stem sam na­pra­vio kraj­nje jed­no­stav­no – sa ote­ža­njem u vi­du olov­ne »su­ze« i ma­lom vr­ti­li­com is­pod nje, za či­ji je do­nji kraj bio fik­si­ran po­me­nu­ti pred­vez.

KAD JE O PRI­MA­MI REČ, NI­SAM se uop­šte dvo­u­mio – bu­du­ći da mre­na vo­li mi­ris si­ra, opre­de­lio sam se za Cham­pion Feed Bar­bel, sme­su ko­ja ima tu aro­mu, a na 2 kg pri­ma­me do­dao sam 4 kg te­ške ze­mlje, 300 g kek­sa u bo­ji i 0,5 l za­le­đe­nih cr­vi­ća.

Spre­mio sam i stan­dard­nu do­pu­nu – u  dru­gu po­su­du uba­cio sam 3 kg ri­zle (sit­nih ka­men­či­ća) i 1,5 l ži­vih cr­va, do­dao ma­lo vo­de i le­pak za cr­ve i na­pra­vio kom­pakt­nu ma­su. U star­tu sam prać­kom (zbog ve­li­ke da­lji­ne na ko­joj smo re­ši­li da pe­ca­mo) ba­cio po ne­ko­li­ko ku­gli­ca hra­ne i le­plje­nih cr­va, ko­je su bi­le tek ma­lo ve­će od ora­ha... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 571-)

fShare