Mo­guć­nost prak­tič­no neo­gra­ni­če­nog kom­bi­no­va­nja ote­ža­nja ra­znih te­ži­na sa udi­ca­ma svih ve­li­či­na, eko­no­mič­nost, a uz sve to i ve­li­ka lov­nost (iz­me­đu osta­log i za­hva­lju­ju­ći spe­ci­fič­nom ra­du va­ra­li­ca na po­kret­noj udi­ci to­kom to­nje­nja si­ste­ma) či­ne da če­bu­ra­ške i flek­si-dži­go­vi sve vi­še po­sta­ju deo oba­ve­znog ar­se­na­la va­ra­li­ča­ra ši­rom sve­ta

De­ce­ni­ja­ma se za lov mam­ci­ma od me­ke gu­me si­ste­mi­ma kod ko­jih je ote­ža­nje uz va­ra­li­cu ši­rom sve­ta naj­vi­še ko­ri­ste džig udi­ce sa na­li­ve­nim ote­ža­njem. I to ni­je čud­no, jer ta­kvo re­še­nje ima mno­go do­brih oso­bi­na. Ali u po­sled­njih de­se­tak go­di­na pri­me­tan je no­vi trend –ume­sto kla­sič­nih dži­go­va, kod ko­jih je ve­za iz­me­đu ute­ga i udi­ce kru­ta (tj. uteg je na sa­moj udi­ci), sve če­šće se upo­tre­blja­va­ju u Ru­si­ji smi­šlje­ne če­bu­ra­ške i ra­zni dru­gi »flek­si-dži­go­vi«, a svim tim va­ri­jan­ta­ma za­jed­nič­ko je to da je uteg sa udi­com (tik is­pred ko­je sto­ji) spo­jen la­ba­vom ve­zom, tj. ta­ko da se udi­ca (na ko­joj osim si­li­kon­ca mo­že bi­ti i pri­rod­ni ma­mac) mo­že po­kre­ta­ti ne­za­vi­sno od ote­ža­nja.

TO RE­ŠE­NJE OMO­GU­ĆA­VA da ri­ba lak­še usi­sa ma­mac, a isto­vre­me­no mu to­kom pro­pa­da­nja ili iz­di­za­nja da­je iza­zov­ni­ji rad ne­go ka­da je di­rekt­no spo­jen sa ote­ža­njem. Osim to­ga, do­bra stra­na »flek­si-dži­go­va, a po­go­to­vo če­bu­ra­ške, je­ste to što ri­bo­lov­cu šte­de no­vac, pro­stor u tor­bi i sna­gu, jer sva­ku udi­cu i na nju mon­ti­ra­ni ma­mac, bez ob­zi­ra na ve­li­či­nu, mo­že­mo neo­gra­ni­če­no kom­bi­no­va­ti sa ote­ža­nji­ma raz­li­či­tih gra­ma­ža, tj. mo­že­mo prak­tič­no u tre­nu sta­vi­ti uteg naj­pri­me­re­ni­ji kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji, dok sa kla­sič­nim dži­go­vi­ma to ni­je mo­gu­će jer je ote­ža­nje na­li­ve­no, pa uko­li­ko že­li­mo da ih ko­ri­sti­mo i na plit­kim i na du­bo­kim me­sti­ma – mo­ra­mo to una­pred is­pla­ni­ra­ti i od ku­će po­ne­ti mno­štvo udi­ca iste ve­li­či­ne sa raz­li­či­tim na njih fik­si­ra­nim ote­ža­nji­ma.

UZ UTEG PO­STA­VLJEN tik is­pred mam­ca mo­gu se ko­ri­sti­ti raz­li­či­te udi­ce, od onih sa pra­vim vra­tom i uskim lu­kom do vorm mo­de­la sa ši­ro­kim lu­kom (eng »wi­de gap«); va­žno je sa­mo da ima­ju ok­ce po­sta­vlje­no pod uglom od 90 ste­pe­ni u od­no­su na vrat udi­ce (tj. nje­nu uz­du­žnu osu) i da to ok­ce bu­de do­volj­no ve­li­kog preč­ni­ka da udi­ca mo­že pot­pu­no slo­bod­no da se kre­će po ži­ci pro­vu­če­noj kroz uteg. Ne­ki pro­iz­vo­đa­či udi­ca pri­me­ti­li su da se po­kret­na ote­ža­nja sve vi­še ko­ri­ste, pa se po­sled­njih go­di­na po­ja­vlju­ju i vorm udi­ce sa ši­rim ok­ci­ma ne­go ra­ni­je, kao i... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 572-)

 

fShare