Je­se­nji cug mre­ne na Du­na­vu ni ove go­di­ne ni­je iz­o­stao, ali je zbog ne­po­volj­nih uslo­va po svoj pri­li­ci bio kra­ći i ma­nje iz­da­šan ne­go pret­hod­nih go­di­na. Ipak, oni ko­ji su ima­li ma­lo sre­će i vo­lje da i po lo­šem vre­me­nu iza­đu na ne­ki od udar­nih re­vi­ra ni­su osta­li bez uz­bu­dlji­ve ak­ci­je i le­pih ulo­va

Sa hla­đe­njem va­zdu­ha i vo­de ko­je je­sen do­no­si, mno­ge vr­ste ri­ba se ak­ti­vi­ra­ju, tj. poč­nu da se hra­ne in­ten­ziv­ni­je ne­go do ta­da. Me­đu nji­ma je i me­ni po­seb­no omi­lje­na mre­na, ko­ja u ovom pe­ri­o­du do­la­zi na ne­ka ka­rak­te­ri­stič­na me­sta, do­bro po­zna­ta mno­gim ri­bo­lov­ci­ma ko­ji vo­le da je pe­ca­ju. Na mo­ju ža­lost, ona se na ta­kvim po­zi­ci­ja­ma po pra­vi­lu ne za­dr­ža­va du­go, pa ret­ko ka­da uspem da odem vi­še pu­ta da je pe­cam to­kom tih pe­ri­o­da iz­ra­zi­te ak­tiv­no­sti. Za­to sam ovog pu­ta, ka­da mi se uka­za­la pri­li­ka, pla­ni­rao da na oba­li Du­na­va kod srem­skog se­la Ba­no­štor (ko­je se na­la­zi oko 24 km uz­vod­no od No­vog Sa­da) osta­nem od če­tvrt­ka pred­ve­če do ne­de­lje uve­če.

DO­BRO SAM SE PRI­PRE­MIO I kre­nuo s na­me­rom da pe­cam da­nju a da se no­ću od­ma­ram, jer su mo­ji dru­ga­ri pret­hod­nih da­na bo­lje pro­la­zi­li pre­ko da­na (što je, ina­če, do­sta neo­bič­no za taj te­ren). Na­rav­no, od­mah po do­la­sku na oda­bra­nu po­zi­ci­ju po­sta­vio sam »kamp« i sa pe­ca­njem po­čeo sat pre mra­ka, tj. oko 15 č, a pr­va le­pa mre­na, te­ška oko 2 kg, ja­vi­la mi se ne­kih sat i po ka­sni­je.

Na­sta­vio sam sa ri­bo­lo­vom i oko 18 č imao no­vi uda­rac, ne na­ro­či­to jak, ali mi je čim sam uzeo štap u ru­ku i ose­tio svu sna­gu i te­ži­nu ri­be bi­lo sa­svim ja­sno da je na nje­mu ona pra­va »ma­ma­ra«, ka­kvoj se na­da­mo i zbog ko­je i pro­vo­di­mo sil­no vre­me na vo­di ula­žu­ći ve­li­ki trud da je upe­ca­mo. Do­šla je na 5-6 cr­va is­pr­ska­nih teč­nom Steg aro­mom si­ra (u spre­ju) i oka­če­nih na udi­cu BKK Ise­a­ma ve­li­či­ne 8, na 70 cm du­gom pred­ve­zu od flu­o­ro­kar­bo­na pro­me­ra 0,24 mm, is­pred kog je bio 20 cm dug »šok pred­vez« od fi­der-gu­me de­blji­ne 1 mm, pa osnov­ni naj­lon Ka­tran Synap­se Neon preč­ni­ka 0,255 mm. Bor­ba je po­tra­ja­la oko dva­de­set mi­nu­ta, a ri­ba mi je za to vre­me de­se­tak pu­ta iz­vla­či­la naj­lon sa ma­ši­ni­ce, po­vre­me­no i po tri­de­se­tak me­ta­ra, iako je dril bio za­teg­nut sa­mo ma­lo is­pod gra­ni­ce no­si­vo­sti ce­log si­ste­ma. Na kra­ju se taj »reč­ni tor­pe­do« ipak na­šao u mom me­re­do­vu, a ja sam u ne­ve­ri­ci, sre­ćan kao ma­lo de­te, gle­dao u svo­ju do­sad naj­ve­ću mre­nu, te­šku 5,04 kg, ko­ju sam sa­vla­dao 4,2 m du­gim šta­pom For­max Ri­ver­craft Po­wer, de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja 180 g, upa­re­nim sa ma­ši­ni­com Da­i­wa TDR Dis­tan­ce Fe­e­der.

Do 22 č, ka­da sam za­vr­šio sa pe­ca­njem za taj dan, imao sam još par sit­ni­jih mre­na, od oko 1 kg. Na­kon što sam ve­če­rao, le­gao sam da spa­vam, s na­me­rom da usta­nem oko pet sa­ti i la­ga­no na­sta­vim da pe­cam, ra­ču­na­ju­ći na to da imam vi­še ne­go do­volj­no vre­me­na u na­red­na tri da­na, ko­li­ko sam pla­ni­rao da osta­nem na oba­li Du­na­va... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 573-)

 

 

fShare