Natprosečno nizak vodostaj tokom cele godine odrazio se i na ponašanje riba i na ulove ribolovaca. Nešto od toga moglo se predvideti i odvijalo se u skladu sa očekivanjima, kao što je veoma dobar rad soma, ali je bilo i nekih iznenađenja kojima je mali broj kolega uspeo da se u hodu prilagodi
U poslednjih nekoliko godina Vlasinsko jezero privuklo je mnogo pažnje ribolovaca iz cele Srbije zahvaljujući pre svega ulovima kapitalnih štuka kakve se na drugim vodama u našoj zemlji sve ređe hvataju. Zbog toga su ovu akumulaciju, koja se nalazi na najvećoj nadmorskoj visini od svih veštačkih jezera u Srbiji, i 2022. pohodili brojni ribolovci sa raznih strana – ne samo iz Niša, Leskovca i drugih mesta jugoistočne Srbije, već i iz Beograda, Vojvodine itd. A netom završena ribolovna sezona na Vlasinskom jezeru protekla je u znaku veoma niskog vodostaja i nešto slabijih ulova deverike i babuške no prethodnih godina, te će se pamtiti po nekoliko kapitalnih štuka, odličnim ulovima soma i relativno čestim ulovima mirnih riba pri varaličarenju grabljivica. Lov drugih vrsta riba je bio daleko skromniji, a posebno iznenađenje, naravno negativno, predstavljaju vrlo slabi ulovi bandara u odnosu na očekivanja bazirana na rezultatima iz prethodnih godina.
VODOSTAJ JEZERA POČETKOM 2022. bio je za oko 6 m niži od maksimalnog i bar za 2 m niži od uobičajenog za to doba godine. Duboki sneg i zaleđeno jezero su (kao i obično) onemogućavali ribolov tokom zime, a nivo jezera se krajem marta spustio do nadmorske visine od 1205,9 m, pa je samo šezdesetak centimetara bilo preostalo do minimalne kote (koja je za više od 6,5 m ispod maksimalne) i praktično je bilo moguće pregaziti kanal kod »Ulazne građevine«. Tek nakon topljenja snega i većih dotoka, od početka aprila, nastupio je blagi porast vodostaja, te su najaktivniji ribolovci tada porinuli svoje čamce, ali im je novi sneg brzo osujetio ribolovačke planove, tako da je sezona zapravo otvorena tek krajem aprila. Prolećne kiše su tokom maja i juna podigle nivo jezera za oko 2,5 m, a vodostaj je u tom periodu često varirao po 20-30 cm za nekoliko dana, što je loše uticalo na mrest ciprinida u tom periodu. Tokom leta i jeseni nivo jezera je uz male oscilacije stagnirao – bio je za oko 4 m niži od maksimalnog, tj. oko 3 m niži od uobičajenog za taj period.
DEVERIKA I BABUŠKA SU NAJČEŠĆE ciljane vrste plovkaroša i sve brojnijih fideraša, koje se uspešno love u periodu od završetka mresta do kasne jeseni. Ali ova sezona je bila nešto slabija nego što se očekivalo, a posebno su izostali brojniji ulovi krupne deverike, kao i obilni ulovi babuške tokom maja. Ipak, uporniji ribolovci su solidno prolazili na pažljivo odabranim i hranjenim mestima, uglavnom u zalivima na istočnoj obali.
KAPITALNI ULOVI ŠTUKE ostvareni su i ove sezone. Nekoliko »metrašica« uhvaćeno je u maju, a takođe u septembru, da bi početkom oktobra pala i verovatno najveća vlasinska štuka do sada, od 122 cm i 14 kg (o čemu smo tada i pisali). Pored toga, bilo je i dosta štuka teških od 5 do 7 kg pa i većih. Ali mnogi ribolovci primetili su da je ove sezone ulovljen znatno manji broj riba te vrste nego u nekoliko prethodnih godina, a popravljanju situacije u narednom periodu svakako neće doprineti od 2022. važeći režim ribolova za štuku, kojim je dozvoljeno nošenje riba u meri (do tri po ribolovcu dnevno, ukupno ne težih od 5 kg, odnosno jedne teže od 5 kg).
Uzgred, interesantno je da pri sanacionom izlovu tolstolobika mrežama (sprovedenom početkom jeseni, u skladu sa Programom upravljanja ribolovnom vodom PIO Vlasina) nije uhvaćena ni jedna štuka!?
SOM SE LOVIO ODLIČNO tokom najtoplijeg dela sezone – u julu i avgustu (kako smo i prognozirali u tekstu o niskom vodostaju jezera, objavljenom u broju 551, od 4. februara ove godine). Naime, veoma nizak vodostaj podrazumeva i znatno manju količinu vode... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 574/575-)