Ume­sto da se pod hit­no po­za­ba­ve tra­že­njem na­či­na ka­ko da što vi­še na­ših ri­bo­lov­nih vo­da bu­de ču­va­no ona­ko ka­ko je Ta­miš ču­van u po­sled­njih po­la de­ce­ni­je, nad­le­žni ovih da­na bez ika­kvog us­te­za­nja ob­zna­nju­ju da pla­ni­ra­ju da Ri­bo­lo­vač­kom sa­ve­zu Voj­vo­di­ne (jed­nom od po svim kri­te­ri­ju­mi­ma naj­u­spe­šni­jih ko­ri­sni­ka) odu­zmu ga­zdo­va­nje tom re­kom!? 

Ov­da­šnju ri­bo­lo­vač­ku jav­nost, odav­no na­vik­nu­tu na sve i sva­šta i od pro­fe­si­o­nal­nih ri­bo­kra­di­ca i od ri­ba­ra i od ri­bo­lo­va­ca, pa i od dr­ža­ve, odav­no ni­je sko­ro ta­ko uz­dr­ma­la ne­ka vest kao ona da je dr­ža­va na­mer­na da na­kon što te­ren oko re­ke Ta­miš od nje­nog ula­ska u Sr­bi­ju do bra­ne kod Opo­va pro­gla­si za za­šti­će­no pri­rod­no do­bro, bri­gu o svim ak­tiv­no­sti­ma na tom pod­ruč­ju, uklju­ču­ju­ći i re­kre­a­tiv­ni ri­bo­lov, ne po­ve­ri do­sa­da­šnjem ko­ri­sni­ku te re­ke (Ri­bo­lo­vač­kom sa­ve­zu Voj­vo­di­ne) već no­voj fir­mi!?

DA NI­SAM PRO­ČI­TAO TU IN­FOR­MA­CI­JU u ta­kvom kon­tek­stu da je bi­lo sa­svim ja­sno da je isti­ni­ta, po­mi­slio bih da je reč o ne­sla­noj ša­li. Ali po­što s tim u ve­zi ni­je bi­lo ne­do­u­mi­ca, pr­vo mi je pa­lo na pa­met da bi, valj­da, bi­lo nor­mal­no, na­kon vi­še od de­ce­ni­je ra­da ve­li­kog ti­ma struč­nja­ka na svim de­ta­lji­ma u ve­zi sa za­šti­će­nim pod­ruč­jem (na­vod­no je bi­lo di­rekt­no an­ga­žo­va­no pre­ko 20 lju­di), da eks­per­ti iz sek­to­ra u Mi­ni­star­stvu za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne ko­ji se ba­ve za­šti­će­nim pod­ruč­ji­ma, ka­da do­đu do pi­ta­nja ko­me da se upra­vlja­nje tim pod­ruč­jem po­ve­ri, kon­sul­tu­ju ko­le­ge iz osta­lih sek­to­ra. Pa da on­da iz sek­to­ra za pri­rod­ne re­sur­se do­bi­ju in­for­ma­ci­ju da im u ovom slu­ča­ju okol­no­sti sa­vr­še­no idu na ru­ku bu­du­ći da ce­lim to­kom re­ke Ta­miš, kao de­lom RP Ba­nat, ga­zdu­je RSV, po svim kri­te­ri­ju­mi­ma, pa i po mi­šlje­nju ri­bo­lo­va­ca, je­dan od naj­bo­ljih ko­ri­sni­ka u Sr­bi­ji, či­ja je sa­da­šnja eki­pa u po­sled­njih pet go­di­na od vo­de sa si­ro­ma­šnim ri­bljim fon­dom, na ko­joj je bi­lo mno­go ne­re­da, na­pra­vi­la re­ku za pri­mer, o ko­joj se pri­ča u ce­loj Sr­bi­ji i na ko­ju se iz prak­tič­no ce­le ze­mlje do­la­zi na pe­ca­nje. A uz to ri­bo­ču­va­ri ove fir­me, ko­ji ve­ći­nom i ži­ve u me­sti­ma uz Ta­miš, pa od­lič­no po­zna­ju si­tu­a­ci­ju na te­re­nu, pred­vo­đe­ni svo­jim še­fom Oli­ve­rom Adži­ćem, već ra­de i mno­go to­ga što strikt­no uzev ni­je nji­hov po­sao, ali u ve­ćoj ili ma­njoj me­ri ula­zi u opis po­slo­va »ču­va­ra pri­ro­de«, ka­ko se zva­nič­no zo­vu pri­pad­ni­ci kon­trol­ne slu­žbe u za­šti­će­nim pod­ruč­ji­ma.

ALI KOD NAS MA­LO ŠTA MO­ŽE da bu­de nor­mal­no, pa je u ovom slu­ča­ju za svoj do­bar vi­še­go­di­šnji rad RSV »na­gra­đen« ta­ko što je Na­cr­tom ured­be o pro­gla­še­nju i stu­di­ji za­šti­te pre­de­la iz­u­zet­nih od­li­ka Po­ta­miš­je re­sor­no mi­ni­star­stvo pred­vi­de­lo da dru­ga fir­ma bu­de upra­vljač tog pod­ruč­ja, da­kle za­du­že­na da u nje­mu vo­di ra­ču­na i o ri­bo­lo­vu (tj. o odr­ži­vom ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da) te da iz­da­je do­zvo­le za tu ak­tiv­nost, dok bi RSV-u tre­ba­lo da osta­ne sa­mo deo re­ke od bra­ne kod Opo­va do ušća u Ta­miš!? Na­mer­no ne­ću ni po­me­nu­ti ime fir­me ko­ju je dr­ža­va oda­bra­la kao svog fa­vo­ri­ta za ovaj po­sao, jer sma­tram da ov­de ni­je pri­mar­no pi­ta­nje ko tre­ba da do­bi­je naj­ve­ći deo Ta­mi­ša na upra­vlja­nje već ko tre­ba da ga iz­gu­bi! Na­i­me, ve­ru­jem da je svi­ma va­ma ko­ji ovo či­ta­te ja­sno (a to sam i re­kao na jav­noj ras­pra­vi u Ko­va­či­ci) da se ti­me što se upra­vlja­nje Ta­mi­šom od­u­zi­ma jed­nom od naj­bo­ljih ko­ri­sni­ka ri­bo­lov­nih vo­da u Sr­bi­ji ša­lje pot­pu­no skan­da­lo­zna i ne­pri­hva­tlji­va po­ru­ka sva­kom ko u ovoj ze­mlji na­sto­ji da svoj po­sao do­bro ra­di i ko ve­ru­je u man­tru ko­ju svi stal­no slu­ša­mo da je­di­ni kri­te­ri­ju­mi kva­li­te­ta ne­či­jeg ra­da mo­gu bi­ti kon­kret­ni re­zul­ta­ti i po­ve­re­nje gra­đa­na.

DA JE I ONI­MA KO­JI OVU OD­LU­KU DO­NO­SE i oni­ma ko­ji­ma je za­pa­la ne­za­hval­na du­žnost da je pred na­ro­dom bra­ne i od­bra­ne bi­lo ja­sno da po­ku­šaj ta­kve oti­ma­či­ne (ne mo­gu da na­đem ade­kvat­ni­ju reč) ne­će baš la­ko pro­ći, mo­že se na­slu­ti­ti iz to­ga što su i na­crt ured­be i jav­ni uvid i po­ziv na jav­nu ras­pra­vu ko­ji nje­nom usva­ja­nju mo­ra­ju pret­ho­di­ti ob­ja­vlje­ni na­vod­no u skla­du sa pro­pi­si­ma ali ta­ko da ih go­to­vo ni­ko ni­je pri­me­tio. Pri­me­ra ra­di, jav­ne ras­pra­ve u če­ti­ri op­šti­ne u Po­ta­miš­ju za­ka­za­ne su u rad­no vre­me rad­nim da­ni­ma, i to na ta­kav na­čin da za njih, sa­mi su to na­ve­li, ni­su zna­li ni svi za­po­sle­ni u tim op­šti­na­ma či­jeg se po­sla sve ovo di­rekt­no ti­če, a za­in­te­re­so­va­ni gra­đa­ni su do in­for­ma­ci­ja sti­za­li pre­no­se­ći ih od usta do usta. Za­to ni­je ni čud­no što tro­je pred­stav­ni­ka mi­ni­star­stva ni­je mo­glo da skri­je svo­je iz­ne­na­đe­nje či­nje­ni­com da je u op­šti­na­ma Ko­va­či­ca, Opo­vo i Se­čanj, gde su mi­sli­li da ne­će bi­ti mal­te­ne ni­ko­ga, na jav­ne ras­pra­ve do­šlo po tri­de­se­tak lju­di (u Zre­nja­ni­nu ih je bi­lo ne­što ma­nje), i to svu­da sko­ro bez iz­u­zet­ka sa­mo za­to da bi iz­ra­zi­li po­dr­šku ra­du RSV i že­sto­ko ne­sla­ga­nje sa ide­jom da se toj fir­mi odu­zme upra­vlja­nje Ta­mi­šom.

U NA­STO­JA­NJU DA OD­BRA­NE TAJ VE­O­MA TE­ŠKO od­bra­njiv pred­log, pred­stav­ni­ci mi­ni­star­stva (ko­jih je bi­lo tro­je, ali je na svim ras­pra­va­ma sve vre­me go­vo­ri­la i gra­đa­ni­ma na pi­ta­nje od­go­va­ra­la sa­mo jed­na oso­ba), re­kli su kiv­nim i onim što su ču­li po­vre­me­no vid­no za­pre­pa­šće­nim gra­đa­ni­ma raz­ne vr­lo in­di­ka­tiv­ne stva­ri, od ko­jih ću po­me­nu­ti sa­mo ne­ke:

  1. a) Da se oni pri pla­ni­ra­nju za­šti­će­nog pod­ruč­ja i iz­bo­ru upra­vlja­ča ni­su ni naj­ma­nje de­talj­no ba­vi­li upra­vlja­njem ri­bar­skim pod­ruč­ji­ma i za­šti­tom ri­bljeg fon­da, jer re­ka Ta­miš (ve­ro­va­li ili ne) ni­je naj­bit­ni­ji deo za­šti­će­nog pod­ruč­ja Po­ta­miš­je (?!), da o ri­bo­lo­vu i s njim po­ve­za­nim pi­ta­nji­ma za­šti­te za­pra­vo ne zna­ju do­volj­no (što je i bez tog pri­zna­nja bi­lo vr­lo ja­sno po iz­o­stan­ku od­go­vo­ra na vi­še kraj­nje kon­kret­nih pi­ta­nja), te da im zbog to­ga, upr­kos vi­še­go­di­šnjem ra­du na pro­jek­tu for­mi­ra­nja za­šti­će­nog pod­ruč­ja Po­ta­miš­je, gle ču­da, na­vod­no ni­je uop­šte pa­lo na pa­met da bi onaj ko do­bro šti­ti ri­blji fond mo­žda mo­gao bi­ti od­go­va­ra­ju­ći kan­di­dat i za osta­le za­šti­tar­ske po­slo­ve na istom te­re­nu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 587-)

 

 

fShare