De­lo­vi sal­mo­nid­nih vo­da na ko­ji­ma je ri­bo­lov do­zvo­ljen sa­mo kla­sič­nim mu­ši­ča­re­njem tre­ba­lo je da po­slu­že po­pra­vlja­nju broj­no­sti po­toč­ne pa­strm­ke kod nas i po­ve­ća­nju nje­ne pro­seč­ne ve­li­či­ne. Da li se u prak­si de­ša­va baš to ili ne­što pot­pu­no dru­ga­či­je?

Evo me na Cr­ni­ci. S na­me­rom do­đoh u ovaj pri­rod­ni raj, a da li i ri­bo­lo­vač­ki... hm, o to­me će bi­ti re­či u na­stav­ku ovog tek­sta u kom ću iz­ne­ti svo­je mi­šlje­nje o te­mi mu­ši­čar­skih re­vi­ra u Sr­bi­ji. Da ne bu­de ni naj­ma­njeg ne­spo­ra­zu­ma, za me­ne su stva­ri po tom pi­ta­nju ja­sne, tj. sma­tram da uop­šte ne funk­ci­o­ni­šu ona­ko ka­ko je za­mi­šlje­no i da mu­ši­čar­ski re­vi­ri ne da ni­su re­ši­li pro­blem zbog kog se for­mi­ra­ju (za­šti­te sal­mo­nid­nih vr­sta ri­ba) ne­go ga po­ve­ća­va­ju.

ZA­KO­NOM O ZA­ŠTI­TI I ODR­ŽI­VOM ko­ri­šće­nju ri­bljeg fon­da još 2009. go­di­ne ko­ri­sni­ci­ma ri­bar­skih pod­ruč­ja da­ta je mo­guć­nost da i za vo­de ko­je ni­su u sa­sta­vu za­šti­će­nih pod­ruč­ja tra­že iz­dva­ja­nje iz ri­bar­skog pod­ruč­ja, te da za pe­ca­nje na nji­ma, po spe­ci­fič­nom re­ži­mu ko­ji sa­mi od­re­de (a re­sor­no mi­ni­star­stvo odo­bri), na­pla­ću­ju do­dat­ne do­zvo­le. Po­čet­no re­še­nje je po­sle iz­ve­snog vre­me­na pro­me­nje­no u tom smi­slu da po ovom osno­vu iz RP iz­u­ze­te mo­gu bi­ti sa­mo vo­de (tj. nji­ho­vi de­lo­vi) na­sta­nje­ne autoh­to­nim vr­sta­ma ri­ba, što je prak­tič­no ogra­ni­či­lo iz­dva­ja­nje na pa­strm­ske vo­do­to­ke, jer je­di­no tu ne­ma aloh­to­nih vr­sta, ali je ko­ri­sni­ci­ma osta­vlje­na i mo­guć­nost da u okvi­ru za­šti­će­nih pod­ruč­ja na ne­kim de­lo­vi­ma vo­da ili ce­lim vo­da­ma pro­gla­se re­vi­re sa po­seb­nim re­ži­mom ri­bo­lo­va.

SA­SVIM JE JA­SNO DA NE­MA SPO­RA ni oko to­ga da atrak­tiv­ne vo­de po­sto­je ni­ti oko to­ga da su ko­ri­sni­ci uvek za­in­te­re­so­va­ni za mo­guć­nost da po tom osno­vu ostva­re do­dat­ni pri­hod, ali po­u­zda­no znam da ni­sam je­di­ni ov­da­šnji ri­bo­lo­vac ko­ji mi­sli da je pro­ble­ma­tič­no to što se na pa­strm­kom na­sta­nje­nim te­ku­ći­ca­ma u re­vi­ri­ma prak­tič­no bez iz­u­zet­ka do­zvo­lja­va ri­bo­lov sa­mo kla­sič­nim mu­ši­čar­skim pri­stu­pom i pri­bo­rom. Na­rav­no, na ovo će mno­gi za­go­vor­ni­ci ta­kvog re­še­nja od­go­vo­ri­ti da je i u mno­gim dru­gim ze­mlja­ma na ne­kim pa­strm­skim vo­da­ma je­di­ni do­zvo­ljen na­čin ri­bo­lo­va mu­ši­ča­re­nje, ali će ve­ći­na njih sve­sno ig­no­ri­sa­ti či­nje­ni­cu da ima i ze­ma­lja u ko­ji­ma je na sal­mo­nid­nim ri­ba­ma ve­o­ma bo­ga­tim vo­da­ma do­zvo­lje­no i mu­ši­ča­re­nje i va­ra­li­ča­re­nje, a ima i onih u ko­ji­ma se pa­strm­ka mo­že udi­com za usta pe­ca­ti i na pri­rod­ni ma­mac (na­rav­no, uz po­što­va­nje do­zvo­lje­nog vre­me­na za ri­bo­lov, te even­tu­al­ne mi­ni­mal­ne me­re i dnev­ne ko­li­či­ne ulo­va – uko­li­ko je od­no­še­nje ri­be do­zvo­lje­no). Kra­će re­če­no, po ovom pi­ta­nju sma­tram ne­u­me­snim stal­no se­lek­tiv­no po­zi­va­nje na one pri­me­re iz ino­stran­stva ko­ji idu u ko­rist onom ko se na njih po­zi­va a ig­no­ri­sa­nje svih dru­ga­či­jih. Ako je za­jed­nič­ki in­te­res mu­ši­ča­ra i va­ra­li­ča­ra ko­ji vo­le lov pa­strm­ke odr­ža­nje i una­pre­đe­nje ri­bljeg fon­da te vr­ste i vo­da u ko­ji­ma ona ži­vi, on­da ve­ru­jem da sa­mo za­jed­nič­kim sna­ga­ma i na­po­rom i mo­že­mo uči­ni­ti ne­što kon­kret­no da se sta­nje ko­je ni­je sjaj­no po­pra­vi i da se iz­beg­ne sve du­blje to­nje­nje u pro­blem iz kog će bi­ti sve te­že iz­vu­ći se što du­že bu­de­mo od­bi­ja­li da se s njim su­o­či­mo!

DA ME KO­LE­GE MU­ŠI­ČA­RI ne bi po­gre­šno shva­ti­li, iako sto­jim iza to­ga da su pre­vi­še re­ka »uze­li za se­be«, prav­da­ju­ći to pri­čom o po­seb­no­sti nji­ho­ve teh­ni­ke u od­no­su na osta­le (ko­ja po mom uve­re­nju ne po­sto­ji), ne vi­dim di­rek­tan pro­blem u nji­ma, bu­du­ći da mu­ši­čar­skih re­vi­ra ne bi bi­lo da u to­me ni­su ne­ki in­te­res vi­de­li ko­ri­sni­ci vo­da. I tu le­ži srž pro­ble­ma, ko­ji je ne­ki ko­le­ga na jed­nom mu­ši­čar­skom fo­ru­mu od­lič­no de­fi­ni­sao sta­vom da je va­ra­li­ča­ri­ma i mu­ši­ča­ri­ma pod­met­nu­to me­đu­sob­no okri­vlja­va­nje za sta­nje ri­bljeg fon­da na sal­mo­nid­nim vo­da­ma, za šta su is­klju­či­vo od­go­vor­nu ko­ri­sni­ci RP!

Za­ko­nom je, na­i­me, tač­no de­fi­ni­sa­no ko­ja su pra­va i oba­ve­ze ko­ri­sni­ka ka­da su re­vi­ri u pi­ta­nju – od po­sta­vlja­nja ta­bli sa oba­ve­šte­njem da se ri­bo­lo­vac na­la­zi na pod­ruč­ju re­vi­ra, ko­je mo­ra­ju bi­ti na oba kra­ja de­la re­ke na po­seb­nom re­ži­mu, pre­ko re­dov­ne kon­tro­le ri­bo­lo­va i dru­gih ak­tiv­no­sti, do do­no­še­nja i spro­vo­đe­nja osta­lih me­ra za­šti­te ri­bljeg fon­da, ko­je mo­gu (a ne mo­ra­ju) uklju­či­va­ti i po­ri­blja­va­nje. Me­đu­tim, na mno­gim re­vi­ri­ma ni­je se od­ma­klo od po­sta­vlja­nja ta­bli na ula­zu i iz­la­zu!

I ZA­TO, KA­DA ODE­TE NA NE­KI od mu­ši­čar­skih re­vi­ra, la­ko vam se mo­že de­si­ti da ne sret­ne­te ri­bo­ču­va­ra, ali će­te za­to vr­lo ve­ro­vat­no na­i­ći na 10 plov­ka­ro­ša, pet va­ra­li­ča­ra i jed­nog ili ni­jed­nog mu­ši­ča­ra. I ma­da znam ko­li­ko ge­ne­ra­li­za­ci­je mo­gu da bu­du opa­sne, ne mo­gu da ne pri­me­tim da mo­ja is­ku­stva go­vo­re da kod ve­ći­ne... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 590-)

 

 

fShare