U nastojanju da pronađe trenutno najbolji mamac za divlje šarane u našoj najvećoj reci, iskusni ribolovac isprobao je poslednjih nedelja mnoštvo mamaca sa različitim mirisima. Imao je više lepih ulova i uspešno pecao u nekoliko navrata, na različitim mestima ali na samo jedan mamac i jednu aromu
S obzirom na to da prolećno-letnja sezona ove godine kasni i da se šaran u Dunavu mrestio tek sredinom juna, a da zbog visokog vodostaja skoro da nije ni bilo uslova da se pre toga peca, i ja sam sa zakašnjenjem počeo da ga lovim. Istina, na pripremu mesta dao sam se nešto ranije, bacajući iz čamca tri puta pre prvog izlaska blatom ulepljenu mešavinu kuvane prekrupe, kuvanog starog kukuruza i bojlija koje sam pravim, kako bih probao da privučem ribu i da je naviknem da slobodno uzima hranu sa aromama koje odaberem kao svoj »tajni adut«.
POSLE TRI »UVODNA« HRANJENJA, na Dunav kod Grocke sam sa šaranskim priborom konačno izašao 9. jula, ne bih li proverio da li je moja mini-kampanja privlačenja šarana dala rezultat. Na mesto sam čamcem stigao već u svitanje kako bih video ima li ribe, tj. da li se kupa u zoni u koju sam bacio primamu, a odmah nakon spuštanja sidra, na sistem sa »dlakom« ispod udice na dva štapa sam okačio po zrno kuvanog Cukk kukuruza iz teglice sa različitim aromama, dok je na trećem bio tonući bojli.
U prvih sat vremena nije bilo dešavanja, a onda su vrhovi počeli povremeno da podrhtavaju i ubrzo je usledila i prva konkretna prilika za akciju. Kada je jedan vrh malo jače zaigrao, zgrabio sam štap i kontrirao, ali je riba jurnula u stranu, ka granju, i spala sa udice na oko 2 m od mesta gde je udarila. Nisam baš bio srećan zbog toga, jer ne volim kada mi prva riba ode, ali sam se tešio da sudeći po snazi kojom je vukla nije bila naročito velika.
NAREDNA DVA SATA NISU donela nikakva zbivanja, ali je novo poigravanje usledilo oko 9 č, a ovog puta završilo se bolje po mene jer sam posle pravovremene kontre i kraće borbe izvadio lepog šarana divljaka, teškog blizu 3 kg.
Hitro sam ga izvadio iz meredova te ubacio u sak, i dok sam ribu spuštao u vodu, zapazio sam da se drma vrh još jednog štapa, koji sam istog trena dohvatio. Riba je posle kontre krenula da »pumpa« i kočnica na mašinici je zazujala, ali je onda odjednom otpor gotovo sasvim oslabio iako sam osećao da je riba još tu!? Sekund-dva kasnije na površini se pojavila ogromna deverika, koju sam brzo »spakovao« u meredov, uveren da ima oko 3 kg, jer joj je telo bilo i dugačko i vrlo visoko, prava dunavska »lopatara« iz najlepših ribolovačkih snova!
USKORO DOLAZI DRUGAR S KOJIM često pecam i vezuje svoj čamac za moj. Nastavljamo da lovimo zajedno, ali u naredna dva sata imamo samo sitna cimkanja mamca i jedva vidljiva podrhtavanja vrhova, dok konačno nije opet usledio malo konkretniji udarac, koji je doneo borbeno šaranče od oko 2 kg.
Sunce je tada već toliko jako pržilo da smo završili sa pecanjem i otišli kod drugara na splav da se osvežimo uz hladno piće. Obojica smo primetili da su sve ribe izuzetno mršave, tj. praznih stomaka i stoga male težine u odnosu na svoje dimenzije (deverika je imala tek 2,5 kg, a svi koji su je videli »dali« su joj najmanje 3 kg, neki čak i 3,5-4). Složili smo se i da ciprinidi očigledno nisu pri naročitom apetitu, a pogotovo šaran, jer nije bilo nijednog »zakivanja«, tj. silovitog uzimanja mamca praćenog savijanjem vrha štapa ka vodi, već se sve svodilo na cimkanja i sitna »cupkanja« vrhova... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 590-)