Bujna vodena vegetacija i uvek gladni cverglani uz komarce i velike vrućine najveći su letnji neprijatelji ribolovaca. A dok visoke temperature i agresivne leteće krvopije nisu nimalo prijatni ali ne utiču direktno na uspeh u pecanju, patuljasto somče i obilje »mešane« salate u vodi mogu i te kako pokvariti i uživanje i umanjiti ulov. Ipak, uz malo truda i sreće naš saradnik našao je nedavno dobitnu taktiku
Nedelju dana ovogodišnjeg odmora proveo sam početkom avgusta u Južnobanatskom okrugu. Supruga i ja bili smo smešteni u Beloj Crkvi, ali sam već prvog dana shvatio da zbog velikog broja kupača ribolov ni na tzv. Glavnom ni na Vračevgajskom jezeru, koja su mi bila najbliža, ne bi bio uspešan, a pitanje je da li bi uopšte bio i moguć, pa sam od ideje da tu pecam odmah odustao.
ZATO SAM VEĆ NAREDNOG jutra pošao u potragu za nekim drugim terenom. Prva solucija bio mi je Dunav, ali je on tih dana bio u porastu, pa sam se zaputio na kanal Dunav–Tisa–Dunav. Još dok sam prelazio most kod Kajtasova, idući ka Beloj Crkvi, video sam da je voda celim tokom i levo i desno prekrivena zelenim tepihom trave i sočivice. Ali kako je bez obzira na to bilo i mnogo kampera na delu »uzvodno« od mosta (daljem od Dunava) i dosta ribolovaca »nizvodno«, spustio sam se na obalu, da ispitam situaciju i iz prve ruke dobijem eventualne preporuke.
Iako je sunce bilo vrlo jako, svi su strpljivo sedeli na svojim pozicijama i čekali da se kanal raščisti od trave. Meni nije delovalo realno da će se to brzo dogoditi, pa smo krenuli kolima nizvodnije. Situacija je i tu bila vrlo slična kao blizu mosta, ali sam na jednoj blagoj krivini našao mali pojas čiste vode, dovoljan da mogu da zabacujem u njega, a na obali je jedna velika vrba pravila lepu hladovinu, pa smo se bez premišljanja tu smestili.
DOK SAM PRIPREMAO DVA FIDER štapa i montirao sisteme na njih, bočni vetar je na tom delu kanala oterao veći deo trave na suprotnu obalu, pa sam se unapred obradovao dobrom ribolovnom danu, koji je po svemu sudeći bio u izgledu. Međutim, nakon početnog hranjenja na daljini od 30 m, u svakom zabačaju dobijao sam samo cverglane na crviće, pa sam brzo gubio volju za pecanjem razmišljajući o tome kako mi ne bi nimalo prijalo da nakon pređenih 250 km od kuće lovim te male bodljikave napasnike.
U nastojanju da ih izbegnem, na udice na oba štapa sam natakao po dva zrna šećerca, i kako nisam očekivao da će na taj prilično gabaritan biljni mamac brzo biti nekih dešavanja, rekao sam supruzi da pazi na štapove, a ja sam sa varaličarcem krenuo da unaokolo jurim bucova, koji je po najjačem suncu ganjao sitnu ribu na površini.
NAKON PETNAESTAK MINUTA ČUO SAM kako me supruga doziva i dotrčao sam do nje, a ona je u tom momentu sva srećna izvukla lepu babušku, s kojom sam je i slikao. Onda sam ja »preuzeo kontrolu« nad štapovima, tj. nastavio da dežuram pored njih, ali kako neko vreme nije bilo dešavanja, opet sam se privremeno malo odmakao, raspalio roštilj i iz hladovine posmatrao vrhove. Ispostavilo se da to uopšte nije bio loš potez, jer sam osim desetak cverglana uhvatio i pet babuški pre nego što je postalo toliko vruće da više ni u hladu nije bilo prijatno, pa smo se brzo spakovali i otišli na kupanje i osveženje na Glavnom belocrkvanskom jezeru.
SLEDEĆEG JUTRA PORANIO SAM NA ISTO mesto na kanalu i opet se odlučio za pecanje na istoj daljini kao prethodnog dana, računajući na to da sam formirao neko hranilište na koje bi kakva riba mogla brzo doći... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 592-)