Naš vi­še­stru­ki re­pre­zen­ta­ti­vac u pe­ca­nju na plo­vak i osva­jač zlat­ne me­da­lje na dva uza­stop­na svet­ska pr­ven­stva ot­kri­va svoj re­cept za us­pe­šan lov mre­ne u ovom de­lu se­zo­ne

Usled gu­stog ras­po­re­da tak­mi­če­nja na ko­ji­ma sam ove go­di­ne uče­stvo­vao i broj­nih pri­vat­nih

oba­ve­za mal­te­ne me­se­ci­ma ni­sam mo­gao da ugra­bim ma­lo vre­me­na za slo­bod­ni ri­bo­lov. Za­to sam pr­vu pri­li­ku ko­ja se po­sle du­žeg vre­me­na uka­za­la is­ko­ri­stio da odem na Dri­nu u oko­li­ni Lo­zni­ce.

Taj deo re­ke do­bro po­zna­jem, pa sam po­sle pro­ve­ra­va­nja vo­do­sta­ja i vre­men­skih pri­li­ka iza­brao me­sto na kom ni­sam du­go pe­cao po­što mi u ne­ko­li­ko pret­hod­nih do­la­za­ka ve­tar to ni­je do­zvo­lja­vao. Na tom te­re­nu je, na­i­me, bit­no da vre­me bu­de mir­no, jer je glav­na ma­ti­ca (u ko­joj bi tre­ba­lo da se pe­ca) bli­že bo­san­skoj oba­li, pa za­ba­ča­ji mo­ra­ju bi­ti ve­o­ma du­gi, a to je po ve­tru prak­tič­no ne­iz­vo­dlji­vo. Raz­log za to je vr­lo jed­no­sta­van – po nor­mal­nom vo­do­sta­ju du­bi­na je iz­u­zet­no ma­la (tek 70-80 cm) a vo­da ve­o­ma br­za, pa ni­je po­želj­no ko­ri­sti­ti ve­li­ke plov­ke, no­si­vo­sti 10-12 g (ka­kve bi bi­lo lo­gič­no ko­ri­sti­ti za ve­li­ke da­lji­ne), po­što nji­ma pri­me­re­ne olov­ne »su­ze« pri­li­kom pa­da u ta­ko plit­ku vo­du pra­ve ve­li­ku bu­ku, od ko­je se i naj­ve­će ri­be skla­nja­ju.

NA­MON­TI­RAO SAM ZA­TO PLO­VAK NO­SI­VO­STI 6 g, sa »su­zom« iste te­ži­ne na osnov­nom naj­lo­nu pro­me­ra 0,16 mm. Is­pod »su­ze« sam ve­zao du­plu vr­ti­li­cu, a za nju pred­vez dug oko 60 cm, de­blji­ne 0,12 mm, sa udi­com Col­mic MR200, ve­li­či­ne 14. Ka­ko je Dri­na, da­kle, tu bi­la ve­o­ma plit­ka, za­ga­zio sam oko 20 m od oba­le (vo­da mi je bi­la do ko­le­na) i oda­tle za­ba­ci­vao oko 35 m. Po­sle ne­ko­li­ko prob­nih »vo­žnji« uve­rio sam se da je dno u toj li­ni­ji pri­lič­no rav­no, pa se plo­vak mo­že pu­šta­ti i po 30-40 m, ka­ko i vo­lim.

IDE­JA MI JE BI­LA DA PRO­BAM DA PRE­VA­RIM ne­ku mre­nu, pa sam u skla­du s tim iza­brao i pri­ma­mu, ko­ju sam na­pra­vio od me­ša­vi­ne hra­na Ti­mar Mix Big Che­e­se (ko­ja ima kom­bi­no­va­nu aro­mu si­ra i be­log lu­ka) i Cham­pion Feed Bar­bell Fe­e­der (s mi­ri­som si­ra); sme­si sam po­tom do­dao Cham­pion Feed Pur­ple pe­le­te preč­ni­ka 4 mm, ko­je sam na­kva­sio pret­hod­ne ve­če­ri, hleb­ne mr­vi­ce, 0,5 l za­le­đe­nih cr­vi­ća i 100 g ži­vih, pa na kra­ju sve to ote­žao te­škom ze­mljom i pra­vio ma­le ku­gli­ce ko­je sam mo­gao da pla­si­ram prać­kom, jer zbog ve­li­ke da­lji­ne ba­ca­nje ku­gli ru­kom ni­je bi­lo mo­gu­će.

U dru­goj po­su­di po­me­šao sam cr­vi­će i ri­zlu (sit­ne ka­men­či­će, preč­ni­ka oko 4 mm) i sje­di­nio ih lep­kom za cr­ve. Od te ma­se sam ta­ko­đe pra­vio ku­gli­ce za prać­ku, a on­da sam u po­čet­nom hra­nje­nju ba­cio de­se­tak  ku­gli­ca pri­ma­me i 3-4 ku­gli­ce cr­vi­ća, na­kon če­ga sam po­čeo sa pe­ca­njem.

TO­KOM PR­VIH NE­KO­LI­KO »VO­ŽNJI« se ni­šta ni­je de­ša­va­lo, no od­mah sam uvi­deo da će bi­ti ve­o­ma te­ško pe­ca­ti sa plov­kom no­si­vo­sti 6 g, ko­ji sam ne­ka­ko i uspe­vao da do­ba­cim na že­lje­nu da­lji­nu, ali je bi­lo ve­o­ma te­ško kon­tro­li­sa­ti ga. Na­i­me, po­vr­šin­ski sloj vo­de bio je ma­lo br­ži od onog pri dnu, pa se plo­vak kri­vio u niz­vod­nom sme­ru, što ni­je baš po­želj­no kad se ova­ko lo­vi.

Po­sle dva­de­se­tak mi­nu­ta do­hra­nio sam sa po ne­ko­li­ko ku­gli pri­ma­me i cr­vi­ća, te na­sta­vio da pe­cam. De­ša­va­nja i da­lje ni­je bi­lo, ali ka­ko sam iz ra­ni­jeg is­ku­stva znao da na ovom me­stu sa ve­o­ma br­zom vo­dom ne­ma sit­ne ri­be (ko­ja ina­če zna da do­sa­đu­je), ni­sam se zbog to­ga uz­bu­đi­vao već sam na­sta­vio u istom rit­mu, ali sam po­sle sko­ro sat vre­me­na bez udar­ca od­lu­čio da ipak za­me­nim plo­vak, i to za po­če­tak za 2 g ve­ćim (no­si­vo­sti 8 g).

Sle­de­ća »vo­žnja« je već »lep­še« iz­gle­da­la. Opet do­hra­nju­jem, ovog pu­ta ma­lo obil­ni­je (u od­no­su na stan­dard­ne do­hra­ne od po 2-3 ku­gli­ce) i po­sle još ne­ko­li­ko »vo­žnji« ko­nač­no imam pr­vu ri­bu na šta­pu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 597-)