Na jednom od najpopularnijih terena u južnom Banatu razne grabljivice love se na male silikonce na sitnim udicama sa srazmerno malim otežanjem, neretko na velikoj dubini i daljini od obale, što nije uvek jednostavno ali jeste izazovno i zabavno, a uz pravilan pristup može biti i veoma produktivno
Na pomen ultralajt varaličarenja većina ovdašnjih ribolovaca pomisli na bandare i relativno plitku vodu. Sasvim razumljivo, jer se najlakši vid blinkerisanja za mnoge i svodi baš na to. Ali daleko od toga da nema i raznih drugih varijanti takvog ribolova, a ja sticajem okolnosti, tj. zahvaljujući tome što živim u Kovinu, nedaleko od Gaja i popularnog revira Rudnik, praktikujem jednu od (bez preterivanja) ekstremnijih, budući da malim varalicama montiranim na udice s neznatnim otežanjem pecam i na dubini od oko 20 m i pritom hvatam ne samo smuđeve kamenjare (koji su na Rudniku najčešća lovina u jesenje-zimskom periodu), već i obične smuđeve koji mogu težiti od par stotina grama do preko 1,5 kg. Naravno, meni ultralajt varaličarenje u svakom obliku znači maksimalno uživanje a istovremeno i višestruki izazov, jer treba najpre pronaći ribu, pa je navesti da uzme mali mamac i onda je finim priborom izvaditi, što sve postaje tim uzbudljivije što su veće šanse da se javi neki krupniji komad.
VODA KOJU RIBOLOVCI ZOVU RUDNIK ili Gajački rudnik nalazi se u Banatu, nedaleko od sela Gaj i Malo Bavanište, na kraju Gajačkog dunavca a uz samu levu obalu Dunava (od koje je odvojena samo uskim pojasom zemlje). Ovaj revir nastao je vađenjem uglja iz vode, a nadaleko je poznat kao mesto na kom su se hvatale velike deverike i drugi ciprinidi te lepi smuđevi. Poslednjih godina zimi najviše privlači ljubitelje lova smuđa kamenjara (na varalice i prirodne mamce), a u toplijem delu sezone opsedaju ga sve brojniji »bikolovci«. Način nastanka diktira i konfiguraciju terena, pa Rudnik odlikuju pretežno šljunkovito dno, velika dubina (koja na pojedinim mestima prelazi i 40 m), te mnoštvo naglih prelaza, kaskada i rupa, kao i brojne uvale i platoi, a uz to u priobalju ima i dosta panjeva i drugog krša. Sve to, dakako, odgovara smuđu i raznoj drugoj ribi, pa na Rudnik osim ribolovaca iz Kovina i okoline dolaze i Smederevci, Kostolčani, Požarevljani, Beograđani, kao i ribolovci iz znatno udaljenijih mesta. Stoga u većem delu godine nije lako naći slobodno a iole izgledno mesto, pogotovo kada proradi smuđ kamenjar.
PRETPOSTAVLJAM DA SE NA OSNOVU gore navedenog većina kolega koje nisu bile na Rudniku pita kako se tu uopšte može pecati ultralakim priborom. Naravno, nema spora da je u situacijama kada je riba vrlo daleko (a dešava se i da se javlja samo na preko 50 m od obale) efikasniji pristup sa otežanjem od 10 pa do čak 20 g, jer jedino tako možemo dobaciti dovoljno daleko, ali ja mnogo više volim da ovde lovim bliže obali, što je moguće i veoma efikasno baš uz upotrebu »čistokrvnih« ultralajt kompleta.
Moja glavna alatka za »rudarenje« smuđa i smuđa kamenjara je štap Okuma Psycho Perch dužine 230 cm i deklarisane težine bacanja od 1 do 8 g. To je model brze akcije i po mojoj proceni nešto veće realne t.b., ali je istovremeno dovoljno osetljiv da se njime može vrlo uspešno loviti i sa teretima od 2 g naviše, a ima snage da se izbori i sa krupnijom ribom, što je meni preko potrebno. Na njemu je mašinica Okuma Azaki 20, na čijoj špulni je upredena struna Varivas prečnika 0,08 mm, a predvez je najčešće od najlona debljine 0,25 mm, mada se dešava i da pecam bez njega ako ga često kidam zbog zapinjanja za panjeve ili druge prepreke a ne želim da gubim previše... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 599-)