Prelaz jeseni u zimu doneo je na našoj najvećoj reci kod Beograda dugo očekivanu bolju aktivnost lepih bandara ali i uobičajeni cug smuđa. Oni koji su se našli na pravim mestima u pravo vreme i bili spremni da ulože malo truda u traženje dobitne prezentacije i prave veličine varalica mogli su i izuzetno dobro proći
Većina lovaca na grabljivice voli jesen – u to doba godine se predatori (i sva druga riba) intenzivno hrane jer dolazi zima a potom i mrest, za koje se valja pripremiti. Ja sam sa prijateljem i imenjakom Jovanom Stojanovićem, vlasnikom Jutjub kanala Angler Notes i proizvođačem odličnih silikonskih šedova, u nekoliko navrata izlazio na Dunav u potragu za bandarima i smuđevima, i to je donelo raznovrsne ulove, ali i neka zanimljiva zapažanja, koja ću probati da vam što preciznije prenesem.
KOLIKO JE PROŠLA SEZONA NA DUNAVU kod Beograda bila dobra za lov bandara, toliko je ova bila loša. Iako su i ove godine uslovi kad je reč o vodostaju bili idealni, te ribe jednostavno nije bilo na mestima na kojima smo je ranije hvatali i sada takođe očekivali (uzgred, iz nekog razloga je takva situacija bila i na drugim rekama i na mnogim stajaćicama, što se možda može delom pripisati eksploziji populacije štuke, ali to je već tema za neku drugu priču).
Uporno sam pokušavao da grgeče pecam sa keja na Adi Huji, gde su prošle jeseni odlično radili i pritom neretko bili krupni, ali sada ulova vrednih pomena praktično uopšte nije bilo, pa sam sa velikim zadovoljstvom i očekivanjima prihvatio predlog mog imenjaka da probamo da iz njegovog čamca potražimo bandare na samo iz plovila dostupnim mestima koja su 2022. bila produktivna.
Na prvom izlasku smo najpre obišli prošle godine produktivne pozicije, zatim potražili neke nove, a onda probali i »vertikalisanje« i uz brojna premeštanja imali ulove, ali slabije od očekivanih. Kada sam u jednom trenutku na površini uočio sitne raube, pomislio sam da se bandar podigao ka kederima, sa kopčice skinuo malog silikonca i okačio svoj vobler Baby Biberče od 22 mm, težine 2,5 g, na koji sam već u prvom zabačaju imao ribu, ali ne onu koju sam priželjkivao, već sitnog bucova. U nadi da je to bila slučajnost, bacio sam ponovo varalicu pod krošnju drveta nisko nadvijenog nad vodom, ali mi je to donelo još jednu ribu iste vrste, što se neko vreme nastavilo, dok cug nije stao jednako naglo kao što je i počeo. Joca je za to vreme uporno tražio bandare malim silikoncima, ali je dobijao samo agresivne štukice, koje su po svoj prilici oterale grgeče sa mesta na kom smo ih prošle jeseni lepo lovili.
VEĆ NAREDNO JUTRO DONELO JE POTPUNO drugačiju priču. Vreme je bilo hladnije i sa jutarnjom maglom, što kao da je u potpunosti pokrenulo samo dan ranije vrlo tromog bandara, pa je bukvalno ludovao na površini, jureći sitne kedere. Tih sat vremena, koliko je trajao cug, iskoristili smo maksimalno, uglavnom ih dobijajući na 4 cm duge Jocine Slap Shadove i Crazy Fish Nano Minnow, na udicama sa laganim glavama.
Kada je površinska aktivnost grgeča prestala, pomislili smo da su se povukli u dubinu, te smo probali da ih lovimo vertikalnim džigovanjem, koje je prethodnog dana dalo nešto ulova. Sada agresivni trzaji varalica nisu donosili udarce, ali jeste sporo vođenje, sa dugim pauzama između... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 599-)