Pre­laz je­se­ni u zi­mu do­neo je na na­šoj naj­ve­ćoj re­ci kod Be­o­gra­da du­go oče­ki­va­nu bo­lju ak­tiv­nost le­pih ban­da­ra ali i uobi­ča­je­ni cug smu­đa. Oni ko­ji su se na­šli na pra­vim me­sti­ma u pra­vo vre­me i bi­li sprem­ni da ulo­že ma­lo tru­da u tra­že­nje do­bit­ne pre­zen­ta­ci­je i pra­ve ve­li­či­ne va­ra­li­ca mo­gli su i iz­u­zet­no do­bro pro­ći

Ve­ći­na lo­va­ca na gra­blji­vi­ce vo­li je­sen – u to do­ba go­di­ne se pre­da­to­ri (i sva dru­ga ri­ba) in­ten­ziv­no hra­ne jer do­la­zi zi­ma a po­tom i mrest, za ko­je se va­lja pri­pre­mi­ti. Ja sam sa pri­ja­te­ljem i ime­nja­kom Jo­va­nom Sto­ja­no­vi­ćem, vla­sni­kom Ju­tjub ka­na­la An­gler No­tes i pro­iz­vo­đa­čem od­lič­nih si­li­kon­skih še­do­va, u ne­ko­li­ko na­vra­ta iz­la­zio na Du­nav u po­tra­gu za ban­da­ri­ma i smu­đe­vi­ma, i to je do­ne­lo ra­zno­vr­sne ulo­ve, ali i ne­ka za­ni­mlji­va za­pa­ža­nja, ko­ja ću pro­ba­ti da vam što pre­ci­zni­je pre­ne­sem.

KO­LI­KO JE PRO­ŠLA SE­ZO­NA NA DU­NA­VU kod Be­o­gra­da bi­la do­bra za lov ban­da­ra, to­li­ko je ova bi­la lo­ša. Iako su i ove go­di­ne uslo­vi kad je reč o vo­do­sta­ju bi­li ide­al­ni, te ri­be jed­no­stav­no ni­je bi­lo na me­sti­ma na ko­ji­ma smo je ra­ni­je hva­ta­li i sa­da ta­ko­đe oče­ki­va­li (uz­gred, iz ne­kog raz­lo­ga je ta­kva si­tu­a­ci­ja bi­la i na dru­gim re­ka­ma i na mno­gim sta­ja­ći­ca­ma, što se mo­žda mo­že de­lom pri­pi­sa­ti eks­plo­zi­ji po­pu­la­ci­je štu­ke, ali to je već te­ma za ne­ku dru­gu pri­ču). 

Upor­no sam po­ku­ša­vao da gr­ge­če pe­cam sa ke­ja na Adi Hu­ji, gde su pro­šle je­se­ni od­lič­no ra­di­li i pri­tom ne­ret­ko bi­li krup­ni, ali sa­da ulo­va vred­nih po­me­na prak­tič­no uop­šte ni­je bi­lo, pa sam sa ve­li­kim za­do­volj­stvom i oče­ki­va­nji­ma pri­hva­tio pred­log mog ime­nja­ka da pro­ba­mo da iz nje­go­vog čam­ca po­tra­ži­mo ban­da­re na sa­mo iz plo­vi­la do­stup­nim me­sti­ma ko­ja su 2022. bi­la pro­duk­tiv­na.

Na pr­vom iz­la­sku smo naj­pre ob­i­šli pro­šle go­di­ne pro­duk­tiv­ne po­zi­ci­je, za­tim po­tra­ži­li ne­ke no­ve, a on­da pro­ba­li i »ver­ti­ka­li­sa­nje« i uz broj­na pre­me­šta­nja ima­li ulo­ve, ali sla­bi­je od oče­ki­va­nih. Ka­da sam u jed­nom tre­nut­ku na po­vr­ši­ni uočio sit­ne ra­u­be, po­mi­slio sam da se ban­dar po­di­gao ka ke­de­ri­ma, sa kop­či­ce ski­nuo ma­log si­li­kon­ca i oka­čio svoj vo­bler Baby Bi­ber­če od 22 mm, te­ži­ne 2,5 g, na ko­ji sam već u pr­vom za­ba­ča­ju imao ri­bu, ali ne onu ko­ju sam pri­želj­ki­vao, već sit­nog bu­co­va. U na­di da je to bi­la slu­čaj­nost, ba­cio sam po­no­vo va­ra­li­cu pod kro­šnju dr­ve­ta ni­sko nad­vi­je­nog nad vo­dom, ali mi je to do­ne­lo još jed­nu ri­bu iste vr­ste, što se ne­ko vre­me na­sta­vi­lo, dok cug ni­je stao jed­na­ko na­glo kao što je i po­čeo. Jo­ca je za to vre­me upor­no tra­žio ban­da­re ma­lim si­li­kon­ci­ma, ali je do­bi­jao sa­mo agre­siv­ne štu­ki­ce, ko­je su po svoj pri­li­ci ote­ra­le gr­ge­če sa me­sta na kom smo ih pro­šle je­se­ni le­po lo­vi­li. 

VEĆ NA­RED­NO JU­TRO DO­NE­LO JE POT­PU­NO dru­ga­či­ju pri­ču. Vre­me je bi­lo hlad­ni­je i sa ju­tar­njom ma­glom, što kao da je u pot­pu­no­sti po­kre­nu­lo sa­mo dan ra­ni­je vr­lo tro­mog ban­da­ra, pa je bu­kval­no lu­do­vao na po­vr­ši­ni, ju­re­ći sit­ne ke­de­re. Tih sat vre­me­na, ko­li­ko je tra­jao cug, is­ko­ri­sti­li smo mak­si­mal­no, uglav­nom ih do­bi­ja­ju­ći na 4 cm du­ge Jo­ci­ne Slap Sha­do­ve i Crazy Fish Na­no Min­now, na udi­ca­ma sa la­ga­nim gla­va­ma.

Ka­da je po­vr­šin­ska ak­tiv­nost gr­ge­ča pre­sta­la, po­mi­sli­li smo da su se po­vu­kli u du­bi­nu, te smo pro­ba­li da ih lo­vi­mo ver­ti­kal­nim dži­go­va­njem, ko­je je pret­hod­nog da­na da­lo ne­što ulo­va. Sa­da agre­siv­ni tr­za­ji va­ra­li­ca ni­su do­no­si­li udar­ce, ali je­ste spo­ro vo­đe­nje, sa du­gim pa­u­za­ma iz­me­đu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 599-)