Naša najveća planinska reka i dalje je na mnogim delovima veoma bogata belom ribom. Pogotovo to važi za deo oko Malog Zvornika, na kom se, zahvaljujući odličnom radu ribočuvarskih službi sa obe strane Drine, riblji fond poslednjih godina znatno oporavio. Ipak, i na takvom terenu i najumešniji plovkaroši moraju nekada podosta da se potrude da bi došli do dobrog ulova
Nedavnu pauzu između dva takmičenja iskoristio sam da skoknem na jedan dan do Drine, i to na terene u okolini Zvornika, na kojima sam ranijih godina u ovo vreme dobro prolazio pecajući mrenu, skobalja i ploticu. Po dolasku na vodu primetio sam da je Drina veoma niska, što je značilo da moram da pronađem mesto sa bržim tokom kako bih mogao da se nadam ulovima krupnijih primeraka. Posle kraće potrage, našao sam baš jedan takav deo reke, gde je dubina malo manja od 2 m, ali nakon nekoliko probnih vožnji plovka uočio sam da se ona veoma brzo smanjuje, što nekad zna i da bude dobro, pošto se upravo u toj zoni zadržava veći deo primame i riba u njoj najčešće uzima mamac. Rešio sam da probam da tu pecam i proverim hoće li biti tako i u ovom slučaju, iako vožnja, zbog neravnog dna, nije mogla da bude duža od dvadesetak metara.
NA OVOM POTESU KRUPNE MRENE nisu retkost, pa sam odlučio da svoju primamu primarno namenim baš njima. Još ranije sam pecajući na sličnim vodama zapazio da plotica ne voli jake primame i da joj najviše odgovaraju mirisi slični onima koje koristimo za bodorku. Za skobalja koristim uglavnom hrane na bazi sira, dok za mrenu taj jaki miris sira pojačavam. Mrena toliko voli sir da je u Bosni, na terenima gde se ona ciljano peca, komadić parmezana jedan od popularnijih mamaca. Gicine primame World 3000 (od 3 kg) River i Mr. Barbel – Mrena (od 1 kg) kvasio sam vodom u koju sam prethodno sipao Maros Mix tečnu aromu Sajt (sir) i dodao pomenutoj smesi veliku količinu teške zemlje (6 kg). U priboru sam pronašao i Maros Mix halibut pelete, koji imaju veoma jaku aromu i koje mi se već dugo vuku u torbi, pa sam ih konačno iskoristio tako što sam ih izdrobio i ubacio u primamu. U ovu smesu dodao sam i dva litra crvića i sve to malo više nakvasio ne bih li mogao da formiram veoma jake kugle. Za prvo hranjenje bacio sam 7-8 kugli i odmah sam počeo sa pecanjem.
NERAVNO DNO MI JE U VIŠE NAVRATA davalo lažne trzaje, ali sam bio uporan. Kao i u većini ovakvih slučajeva, na hranu je prvi reagovao klen, ali ne krupan – na početku sam uhvatio nekoliko sitnih, od po stotinak grama. Uprkos obilnom hranjenju, u prva dva sata bio sam gotovo bez ulova. Zato menjam dužinu predveza, pa broj crvića na udici, pokušavam da malo kočim plovak, ali ništa od toga mi ne donosi željeni rezultat. Rešavam zato da dodatno pojačam dohranjivanje i tek nakon toga na štapu imam prvu ribu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 438-)