Na­ša naj­ve­ća pla­nin­ska re­ka i da­lje je na mno­gim de­lo­vi­ma ve­o­ma bo­ga­ta be­lom ri­bom. Po­go­to­vo to va­ži za deo oko Ma­log Zvor­ni­ka, na kom se, za­hva­lju­ju­ći od­lič­nom ra­du ri­bo­ču­var­skih slu­žbi sa obe stra­ne Dri­ne, ri­blji fond po­sled­njih go­di­na zna­t­no opo­ra­vio. Ipak, i na ta­kvom te­re­nu i naj­u­me­šni­ji plov­ka­ro­ši mo­ra­ju ne­ka­da po­do­sta da se po­tru­de da bi do­šli do do­brog ulo­va

mrena

Ne­dav­nu pa­u­zu iz­me­đu dva tak­mi­če­nja is­ko­ri­stio sam da skok­nem na je­dan dan do Dri­ne, i to na te­re­ne u oko­li­ni Zvor­ni­ka, na ko­ji­ma sam ra­ni­jih go­di­na u ovo vre­me do­bro pro­la­zio pe­ca­ju­ći mre­nu, sko­ba­lja i plo­ti­cu. Po do­la­sku na vo­du pri­me­tio sam da je Dri­na ve­o­ma ni­ska, što je zna­či­lo da mo­ram da pro­na­đem me­sto sa br­žim to­kom ka­ko bih mo­gao da se na­dam ulo­vi­ma krup­ni­jih pri­me­ra­ka. Po­sle kra­će po­tra­ge, na­šao sam baš je­dan ta­kav deo re­ke, gde je du­bi­na ma­lo ma­nja od 2 m, ali na­kon ne­ko­li­ko prob­nih vo­žnji plov­ka uočio sam da se ona ve­o­ma br­zo sma­nju­je, što ne­kad zna i da bu­de do­bro, po­što se upra­vo u toj zo­ni za­dr­ža­va ve­ći deo pri­ma­me i ri­ba u njoj naj­če­šće uzi­ma ma­mac. Re­šio sam da pro­bam da tu pe­cam i pro­ve­rim ho­će li bi­ti ta­ko i u ovom slu­ča­ju, iako vo­žnja, zbog ne­rav­nog dna, ni­je mo­gla da bu­de du­ža od dva­de­se­tak me­ta­ra.

NA OVOM PO­TE­SU KRUP­NE MRE­NE ni­su ret­kost, pa sam od­lu­čio da svo­ju pri­ma­mu pri­mar­no na­me­nim baš nji­ma. Još ra­ni­je sam pe­ca­ju­ći na slič­nim vo­da­ma za­pa­zio da plo­ti­ca ne vo­li ja­ke pri­ma­me i da joj naj­vi­še od­go­va­ra­ju mi­ri­si slič­ni oni­ma ko­je ko­ri­sti­mo za bo­dor­ku. Za sko­ba­lja ko­ri­stim uglav­nom hra­ne na ba­zi si­ra, dok za mre­nu taj ja­ki mi­ris si­ra po­ja­ča­vam. Mre­na to­li­ko vo­li sir da je u Bo­sni, na te­re­ni­ma gde se ona ci­lja­no pe­ca, ko­ma­dić par­me­za­na je­dan od po­pu­lar­ni­jih ma­ma­ca. Gi­ci­ne pri­ma­me World 3000 (od 3 kg) Ri­ver i Mr. Bar­bel – Mre­na (od 1 kg) kva­sio sam vo­dom u ko­ju sam pret­hod­no si­pao Ma­ros Mix teč­nu aro­mu Sajt (sir) i do­dao po­me­nu­toj sme­si ve­li­ku ko­li­či­nu te­ške ze­mlje (6 kg). U pri­bo­ru sam pro­na­šao i Ma­ros Mix ha­li­but pe­le­te, ko­ji ima­ju ve­o­ma ja­ku aro­mu i ko­je mi se već du­go vu­ku u tor­bi, pa sam ih ko­nač­no is­ko­ri­stio ta­ko što sam ih iz­dro­bio i uba­cio u pri­ma­mu. U ovu sme­su do­dao sam i dva li­tra cr­vi­ća i sve to ma­lo vi­še na­kva­sio ne bih li mo­gao da for­mi­ram ve­o­ma ja­ke ku­gle. Za pr­vo hra­nje­nje ba­cio sam 7-8 ku­gli i od­mah sam po­čeo sa pe­ca­njem.

NE­RAV­NO DNO MI JE U VI­ŠE NA­VRA­TA da­va­lo la­žne tr­za­je, ali sam bio upo­ran. Kao i u ve­ći­ni ova­kvih slu­ča­je­va, na hra­nu je pr­vi re­a­go­vao klen, ali ne kru­pan – na po­čet­ku sam uhva­tio ne­ko­li­ko sit­nih, od po sto­ti­nak gra­ma. Upr­kos obil­nom hra­nje­nju, u pr­va dva sa­ta bio sam go­to­vo bez ulo­va. Za­to me­njam du­ži­nu pred­ve­za, pa broj cr­vi­ća na udi­ci, po­ku­ša­vam da ma­lo ko­čim plo­vak, ali ni­šta od to­ga mi ne do­no­si že­lje­ni re­zul­tat. Re­ša­vam za­to da do­dat­no po­ja­čam do­hra­nji­va­nje i tek na­kon to­ga na šta­pu imam pr­vu ri­bu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 438-)