Na pr­vi po­gled, lov smu­đa vo­ble­ri­ma je kraj­nje prosta stvar. Oda­be­reš ne­ki pro­ve­re­no lo­van mo­del, za­ba­ciš ga na me­sto na ko­me se smuđ ja­vlja na po­vr­ši­ni, po­la­ko vo­diš i uhva­tiš ga. Me­đu­tim, stvar ni­je ni iz­bli­za ta­ko jed­no­stav­na, bar ne u naj­ve­ćem bro­ju slu­ča­je­va. Da bi­smo hva­ta­li jed­nu od naj­ce­nje­ni­jih gra­blji­vi­ca na­ših vo­da na tu vr­stu ve­štač­kih ma­ma­ca, mo­ra­mo po pra­vi­lu vo­di­ti ra­ču­na o vi­še fak­to­ra

Smudj

Teh­ni­ka va­ra­li­ča­re­nja se sa­sto­ji od vi­še me­đu­sob­no po­ve­za­nih rad­nji, u ci­lju pre­zen­to­va­nja ve­štač­kog mam­ca na od­go­va­ra­ju­ći na­čin, u zo­ni na­pa­da gra­blji­vi­ce: 1. iz­ba­ča­ja va­ra­li­ce na oda­bra­no me­sto; 2. po­vla­če­nja va­ra­li­ce u skla­du sa nje­nim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma, tj. mo­guć­no­sti­ma, uzi­ma­ju­ći pri tom u ob­zir kon­fi­gu­ra­ci­ju te­re­na; 3. pra­vil­ne pre­zen­ta­ci­je u zo­ni na­pa­da; 4. tzv. za­vr­šnog vo­đe­nja i va­đe­nja va­ra­li­ce iz vo­de.

Teh­ni­ka vo­đe­nja va­ra­li­ce od­re­đe­na je nje­nom kon­struk­ci­jom, ve­li­či­nom, hi­dro­di­na­mič­kim oso­bi­na­ma (pli­va, to­ne, ne­u­tral­na je, za­ra­nja, ne za­ra­nja, br­zo ili spo­ro to­ne ili is­pli­va­va...), fre­kven­ci­jom i am­pli­tu­dom vi­bra­ci­je i ot­po­ri­ma ko­je pru­ža po­vla­če­nju kroz vo­du, pa sve to mo­ra­mo ima­ti u vi­du da bi­smo je ko­ri­sti­li na na­čin ko­ji nam da­je naj­ve­će šan­se za uspeh. Šta to u prak­si zna­či, pro­ba­ću da vam raz­ja­snim u re­do­vi­ma ko­ji sle­de.

ZA PO­VR­ŠIN­SKO VA­RA­LI­ČA­RE­NJE smu­đa upo­tre­blja­va­ju se pli­va­ju­ći vo­ble­ri ko­ji plit­ko za­ra­nja­ju i br­zo pro­ra­de i pri spo­rom po­vla­če­nju. Mo­gu se vo­di­ti vr­lo po­la­ko, ta­ko da pa­ra­ju po­vr­ši­nu vo­de (bez za­ra­nja­nja). Pri pre­zen­ta­ci­ji vrh šta­pa tre­ba da je po­dig­nut, a po­me­ra­njem šta­pa le­vo-de­sno usme­ra­va­mo kre­ta­nje vo­ble­ra po ši­ri­ni pu­ta­nje. Po­vla­če­nje tre­ba po­vre­me­no pre­ki­nu­ti, pa cim­ka­njem ili »pro­dr­ma­va­njem« va­ra­li­ce u me­stu iza­zva­ti kon­cen­trič­ne ta­la­se oko nje. Pro­me­nom sme­ra po­vla­če­nja ili po­lo­ža­ja na­kon pa­u­ze, pli­va­ju­ća va­ra­li­ca po­sta­je uoč­lji­vi­ja u od­no­su na ja­ta ke­de­ra, ko­ja če­sto for­mi­ra­ju ko­lo­nu iza nje, a po­što je ina­če vo­di­mo spo­ro i pra­vo­li­nij­ski, če­sto se de­ša­va da je pre­da­tor ta­da oda­be­re kao plen i na­pad­ne. Oso­bi­na pli­va­ju­ćih plit­ko­za­ra­nja­ju­ćih vo­ble­ra da ih pri vo­đe­nju pod ma­lim uglom i krat­kim tr­za­jem mo­že­mo la­ko odvo­ji­ti od po­vr­ši­ne vo­de omo­gu­ća­va pre­ska­ka­nje ma­njih po­vr­šin­skih pre­pre­ka i pro­vla­če­nje pu­ta­nja­ma ko­ji­ma je to ne­mo­gu­će uči­ni­ti dru­gim ti­po­vi­ma va­ra­li­ca.

Spu­šta­njem vr­ha šta­pa ka vo­di sma­nju­je­mo ugao vo­đe­nja i sa ne­ko­li­ko kra­ćih tr­za­ja po­sti­že­mo da va­ra­li­ca za­ro­ni. Ko­li­ko du­bo­ko će oti­ći za­vi­si od ugla sta­bi­li­za­to­ra (pak­te) i nje­go­ve po­vr­ši­ne, kao i od ugla po­vla­če­nja. Za plit­ko za­ra­nja­nje naj­po­god­ni­ji su vo­ble­ri sa sta­bi­li­za­to­rom ma­nje po­vr­ši­ne ko­ji je ugra­đen pod uglom od 45° do 60°, a du­bi­nu za­ra­nja­nja je mo­gu­će kon­tro­li­sa­ti po­di­za­njem ili spu­šta­njem vr­ha šta­pa. Du­bi­na vo­đe­nja pli­va­ju­ćih plit­ko­za­ra­nja­ju­ćih vo­ble­ra je do pe­de­se­tak cen­ti­me­ta­ra, a osim uglom po­vla­če­nja, mo­že se kon­tro­li­sa­ti pa­u­za­ma u kre­ta­nju, pri če­mu ma­mac te­ži is­pli­va­va­nju, na­kon če­ga se mo­že da­lje vo­di­ti na du­bi­ni do ko­je je is­pli­vao. Slič­nom teh­ni­kom mo­gu­če je vo­di­ti pli­va­ju­će du­bo­ko­za­ra­nja­ju­će vo­ble­re. Raz­li­ka je u du­bi­ni po­vla­če­nja, a kon­tro­la kre­ta­nja i du­bi­ne za­ra­nja­nja je ista.

VE­LI­KA PO­VR­ŠI­NA STA­BI­LI­ZA­TO­RA, po­sta­vlje­nog pod ma­lim uglom u od­no­su na uz­du­žnu osu va­ra­li­ce, omo­gu­ća­va za­ra­nja­nje pod ve­ćim uglom, či­me se po­sti­že ve­ća du­bi­na ako štap dr­ži­mo ni­sko. Du­bi­na za­ra­nja­nja za­vi­si i od ve­li­či­ne vo­ble­ra, a kod sred­nje­ro­ne­ćih i du­bo­ko­ro­ne­ćih mo­de­la ko­ji se ko­ri­ste za va­ra­li­ča­re­nje okre­ta­njem ru­či­ce če­kr­ka uglav­nom se kre­će od 1 do 4 m (va­ra­li­ce ko­je za­ra­nja­ju pre­ko 7-8 m su pr­ven­stve­no na­me­nje­ne za tro­ling, dok pri ri­bo­lo­vu za­ba­ci­va­njem i pri­vla­če­njem po­mo­ću ma­ši­ni­ce ve­ći­na njih pra­vi to­li­ko ve­li­ki ot­por da ta­kvo vo­đe­nje za­pra­vo ni­je mo­gu­će) ... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 437-)

fShare