Zima čiji se kraj sve više približava po mnogo čemu bila je atipična, tako da su ribolovci na mnogim terenima prolazili znatno drugačije nego što su očekivali. Jedan od retkih terena koji nije izneverio je deo Begeja u samom centru Zrenjanina
Zbog povezanosti sa izrazito sporom ravničarskom rekom, Begej raste i onda kada je Tisa, u koju se uliva, sama po sebi visoka, a i onda kada joj velike dunavske vode prave upor, usled kog i Begej sporije otiče. A ova je blaga zima širom Evrope umesto snega (koji na visokim planinama još ne bi ni počeo da se topi) donela kiše kad im vreme nije, pa time i neuobičajeni »vansezonski« rast vodostaja. Te pojave se mi zrenjaninski ribolovci posebno pribojavamo, jer su spor tok i nagli porast razlog što se u manja jata grupisana riba veoma slabo hrani i izuzetno retko javlja na varalice, sasvim suprotno uobičajenoj zimskoj situaciji (o kojoj je u Ribolovu u nekoliko navrata bilo reči), koja donosi dobar rad predatora i obilne ulove na veštačke mamce u samom centru grada.
NO UPRKOS NEPOVOLJNIM USLOVIMA i slabom radu ribe, uz mnogo upornosti bilo je moguće na pojedinim dobro odabranim mikrolokacijama loviti smuđa na silikonske varalice ponuđene tehnikom džigovanja na udicama s malim otežanjem (do 5 g). Naravno, tako se može uspešno pecati samo uz upotrebu vrlo finog (tj. laganog i osetljivog) pribora, koji omogućava dobru kontrolu varalice, detekciju i najslabijih trzaja, ali i zamaranje i vađenje i znatno krupnijih riba od onih kakve se najčešće javljaju.
Ja sam sve to postizao koristeći varaličarski štap Hearty Rise Rock’n’Force II 702 LL (dužine 2,15 m i deklarisane težine bacanja od 1,5 do 14 g), uparen s mašinicom Shimano Vanford C3000, na čiju sam špulnu namotao osmonitnu upredenu strunu Hearty Rise Monster X8, debljine 0,08 mm (PE 0,6), čija je deklarisana nosivost čak 7 kg. Uglavnom sam dobijao sitne smuđeve (o čemu sam i pisao u jednom od ranijih brojeva), ali se na silikonske šedove duge od 5 do 7 cm skoro u svakom izlasku javljao i bar poneki komad, a osim smuđa, koji mi je bio ciljana riba, dao se prevariti i pokoji bucov, som, pa čak i šaran (koji u hladnijem delu godine, kada uglavnom u vodi nema dovoljno njegove prirodne hrane, i te kako ume da udari na silikonsku varalicu, bilo da ona oponaša ribicu, glistu ili neku drugu sitnu životinju).
Suptilni pristup varaličarenju, koji je jedini učestalo davao ribu u tom periodu kada je Begej jedva tekao, uspešno su koristile i moje kolege – majstor varaličarenja Robert Juhas je laganim priborom uspeo da prevari nekoliko smuđeva i somova, kao i Jovan Ivanišević, jedan od najstarijih aktivnih varaličara u Zrenjaninu.
NAJZANIMLJIVIJEG DANA TAKVOG ribolova najpre sam na dobro poznatom mestu dobio šarana, kog sam savladao goreopisanim kompletom, uživajući pritom u borbenosti ribe i otporu koji je pružila. Odmah nakon toga pomerio sam se malo uzvodno od mesta sa kog sam do tada pecao i nakon par zabačaja osetio udarac kakav nikad do tada nisam imao. Usledilo je snažno i dobro poznato »pumpanje« ribe, praćeno savijanjem laganog štapa skoro do vode, tako da sam bio sasvim siguran da imam povelikog soma na štapu. Ali nakon dva-tri minuta borbe riba mi je spala, ostavivši na struni »slinu« (tj. sluz) u dužini od preko dva metra, što je ukazivalo na to da je bila baš krupna. Neuporedivo manjim grabljivicama primerena džig udica, veličine 2/0 i aberdin tipa, bila je malo otvorena, a... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 605-)