Sa­vre­me­ni ri­bo­lov si­ste­mi­ma s hra­ni­li­com i fi­der šta­po­vi­ma po­sta­vlja pri­lič­no zah­tev­ne za­dat­ke pred ma­ši­ni­ce. Ako je fi­der štap du­ša ove teh­ni­ke, ni­je pre­te­ra­no re­ći da je ma­ši­ni­ca nje­no sr­ce. Ima­ju­ći u vi­du »ki­lo­me­tra­žu« ko­ju tre­ba »pre­ći«, kao i te­ret ko­ji tre­ba ba­ca­ti i vu­ći (a on mo­že ima­ti od oko 10 do 150 gra­ma, pa čak i vi­še), ja­sno je da ovaj deo pri­bo­ra mo­ra da bu­de i kva­li­te­tan i pa­žlji­vo oda­bran

U ovom na­stav­ku felj­to­na uka­za­ću na osnov­ne ka­rak­te­ri­sti­ke ko­je če­krk na­me­njen fi­der ri­bo­lo­vu tre­ba da ima i na kri­te­ri­ju­me za oda­bir od­go­va­ra­ju­će ma­ši­ni­ce za fi­der šta­po­ve.

PR­VA VA­ŽNA STVAR JE VE­LI­ČI­NA. Su­vi­še ma­la ma­ši­ni­ca za­da­va­će vam pro­ble­me pri za­ba­ci­va­nju (njom će­te te­ško mo­ći da pla­si­ra­te hra­ni­li­cu i ma­mac na ve­će da­lji­ne), za­tim pri va­đe­nju si­ste­ma (tre­ba­će vam mno­go okre­ta­ja ru­či­ce zbog ma­le du­ži­ne stru­ne ko­ju čerk s ma­lim ka­le­mom na­mo­ta jed­nim okre­tom), pa i pri bor­bi s ve­ćim ri­ba­ma, jer vuč­na sna­ga me­ha­ni­zma za­vi­si di­rekt­no od ve­li­či­ne zup­ča­ni­ka, a i za­u­stav­na sna­ga koč­ni­ce ma­lih če­kr­ka ni­je ve­li­ka. S dru­ge stra­ne, pre­ve­li­ka ma­ši­ni­ca je ne­zgrap­na, te­ška i vr­lo ve­ro­vat­no ne­će bi­ti u do­brom ba­lan­su sa šta­pom, pa će se ri­bo­lo­vac uma­ra­ti ko­ri­ste­ći je, što za po­sle­di­cu če­sto ima pad kon­cen­tra­ci­je, sla­bu re­a­li­za­ci­ju i ma­li pro­ce­nat iz­va­đe­nih ri­ba. Uz to, na ve­li­ku špul­nu sta­je mno­go stru­ne, što kom­pli­ku­je nje­no pu­nje­nje jer mo­ra­mo ili sta­vi­ti pod­lo­šku ili na­mo­ta­ti mno­go naj­lo­na (od­no­sno ple­te­ni­ce) na ko­ji pe­ca­mo, a či­ji če naj­ve­ći deo sa­mo po­pu­nja­va­ti ka­lem.

Ka­da se u vi­du ima sve na­ve­de­no, na­čel­nu pre­po­ru­ku ni­je te­ško da­ti. Za la­ga­ni fi­der ri­bo­lov na onim na­šim sta­ja­ćim vo­da­ma na ko­ji­ma se ne za­ba­cu­je su­vi­še da­le­ko i ne ko­ri­ste ve­li­ke hra­ni­li­ce (tj, one te­že od pe­de­se­tak gra­ma) i gde se ne pe­ca­ju ve­li­ki ša­ra­ni ili amu­ri, od­go­va­ra­ju­će će bi­ti ma­ši­ni­ce ve­li­či­ne 3.000 ili 4.000 po Shi­ma­nu, tj. ka­pa­ci­te­ta 100 m naj­lo­na preč­ni­ka 0,30 od­no­sno 0,40 mm.

Za ri­bo­lov na ve­li­kim re­ka­ma, na rib­nja­ci­ma ali i na ve­li­kim »otvo­re­nim« sta­ja­ći­ca­ma na ko­ji­ma se lo­ve krup­ne ri­be ili su po­treb­ni iz­ra­zi­to da­le­ki za­ba­ča­ji (od 60 pa do 100 m, a u eks­trem­nim si­tu­a­ci­ja­ma i vi­še), pa se ko­ri­ste te­ške hra­ni­li­ce od­no­sno osnov­na stru­na ve­ćeg preč­ni­ka, tre­ba bi­ra­ti ja­če i ve­će ma­ši­ni­ce – ve­li­či­ne 5.000 ili 6.000 po Shi­ma­nu (da­kle one na či­ji ka­lem sta­je 100 m naj­lo­na de­blji­ne 0,50 od­no­sno 0,60 mm, što zna­či da će­mo ima­ti do­volj­no ta­nje stru­ne na ka­le­mu čak i ako nam ve­li­ka ri­ba uda­ri na da­lji­ni pu­nog iz­ba­ča­ja i on­da kre­ne da se do­dat­no od­mi­če od nas to­kom bor­be).

ŠPUL­NA JE VE­O­MA BI­TAN deo ma­ši­ni­ce i če­sto je ogle­da­lo nje­nog kva­li­te­ta i upo­treb­ne vred­no­sti. Va­žno je da bu­de traj­na i pre­ci­zno iz­ra­đe­na ka­ko bi le­po le­ža­la na oso­vi­ni, a i da bi »pa­ko­va­nje« stru­ne na nju bi­lo što bo­lje (na­rav­no, to u ve­ćoj me­ri za­vi­si od dru­gih fak­to­ra –  pri­me­nje­nog si­ste­ma sla­ga­nja stru­ne, ba­lan­si­ra­no­sti ro­to­ra, te kva­li­te­ta i uteg­nu­to­sti ce­log po­gon­skog me­ha­ni­zma itd.). Uz mno­ge ma­ši­ni­ce do­bi­ja­ju se do­dat­ne (re­zer­vne) pod­lo­ške za špul­nu, ko­je se na­vla­če na oso­vi­nu, a nji­ho­vim do­da­va­njem od­no­sno ski­da­njem onih fa­brič­ki po­sta­vlje­nih mo­že­mo pro­me­ni­ti na­čin sla­ga­nja (uko­li­ko se stru­na, pri­me­ra ra­di, na­go­mi­la­va na do­njem de­lu špul­ne, on­da ski­da­mo pod­lo­ške).

Uz ma­ši­ni­ce za fi­der če­sto se do­bi­ja i re­zer­vna špul­na. Čak je i kod jef­ti­ni­jih mo­de­la bar osnov­na špul­na naj­če­šće od me­ta­la, ali je re­zer­vna kod ta­kvih če­kr­ka po pra­vi­lu od kar­bo­na (pla­sti­ke), dok je kod mno­gih sku­pljih ma­ši­ni­ca (prem­da ne kod svih) i ona me­tal­na. Na­čel­no i pla­stič­na špul­na mo­že bi­ti sa­svim upo­tre­blji­va ako je na­pra­vlje­na pre­ci­zno i od kva­li­tet­nog (ro­bu­snog) ma­te­ri­ja­la. Uko­li­ko za fi­der ko­ri­sti­te ma­ši­ni­cu sa dva ka­le­ma, od ko­jih je sa­mo je­dan me­tal­ni, a pe­ca­te i na upre­de­nu stru­nu i na naj­lon, ple­te­ni­ca ne­ka vam bu­de na me­tal­noj špul­ni. 

Za ma­nje zah­tev­ne va­ri­jan­te fi­der ri­bo­lo­va, za ko­je su od­go­va­ra­ju­će ma­ši­ni­ce ve­li­či­ne 3.000 ili 4.000, sve vi­še se ko­ri­ste mo­de­li ko­ji ima­ju bar jed­nu plit­ku špul­nu (tzv. meč ti­pa), na ko­ju sta­je 100-150 m naj­lo­na preč­ni­ka 0,18–0,20 mm. To omo­gu­ća­va da ka­lem do vr­ha na­pu­ni­mo stru­nom na ko­ju pe­ca­mo (bez »pod­lo­ške«), što po pra­vi­lu do­no­si bo­lje sla­ga­nje, a to zna­či i da­lje, lak­še i pre­ci­zni­je za­ba­ci­va­nje.

BR­ZI­NA MA­ŠI­NI­CE IZ­RA­ŽE­NA JE PRE­NO­SNIM od­no­som, ko­ji po­ka­zu­je ko­li­ko pu­nih kru­go­va ro­tor na­pra­vi pri jed­nom okre­tu ru­či­ce če­kr­ka za 360 ste­pe­ni (npr. 4,5: 1, 5:1, 6:1...). Što je pre­nos br­ži, sna­ga če­kr­ka je ma­nja, jer zup­ča­nik ima vi­še zu­ba, ko­ji su on­da ne­mi­nov­no ma­njih di­men­zi­ja, pa sto­ga i sla­bi­ji. Stan­dard­nom br­zi­nom, ko­ja pred­sta­vlja op­šte pri­hva­će­ni na­čel­no op­ti­mal­ni kom­pro­mis iz­me­đu sna­ge i br­zi­ne, već du­že vre­me sma­tra se 5:1, a ve­ći­na fi­de­ra­ša ko­ji pred­nost da­ju sna­zi kad god mo­gu opre­de­lju­ju se za če­kr­ke... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 605-)

 

 

 

fShare