O tome ko sve u Srbiji po sadašnjim propisima može da se profesionalno bavi lovom ribe i da li je to normalno i racionalno sa stanovišta zaštite i održivog korišćenja ribljeg fonda
Inicijativa apatinskih ribolovaca o zabrani privrednog ribolova na njihovom području, koju je lokalna samouprava svojevremeno podržala a sada i ponovo pokrenula svojim dopisom (objavljujemo ga na ovoj strani), dobar je povod da napišemo nešto o privrednom ribolovu i o tome kako se korisnici prema njemu odnose, kao i o nekim manjkavostima u zakonskoj regulativi, koje stvaraju prostor za probleme i nesuglasice.
Zbog čitalaca koji u ovu materiju nisu najbolje upućeni, evo najpre nekih osnovnih činjenica. Na teritoriji Srbije, privredni ribolov (tj. lov ribe namenjene stavljanju u promet) dozvoljen je samo na Dunavu, Tisi i Savi. Uslovima propisanim Zakonom o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, tu delatnost mogu obavljati za nju registrovana privredna društva odnosno preduzetnici, koji moraju biti upisani u Registar privrednih ribara (na šta stiču pravo polaganjem stručnog ispita), te koji imaju ugovor sa korisnikom ribarskog područja i godišnju dozvolu. Broj dozvola za svako ribarsko područje, odnosno njegov deo, određuje korisnik, u skladu s Programom upravljanja, na koji saglasnost mora dati resorno ministarstvo odnosno pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine.
Stavom 7 člana 35 gorepomenutog zakona predviđeno je: »Godišnja dozvola za privredni ribolov oduzima se licu koje prestane da ispunjava uslove za obavljanje privrednog ribolova, ako se utvrdi da je dozvola izdata na osnovu netačnih podataka ili ako to lice privredni ribolov obavlja suprotno odredbama ovog zakona«. Na taj stav zakona, kao navodno vrlo efikasno sredstvo za prevenciju krivolova na našim ribolovnim vodama, predstavnici Asocijacije alasa Srbije redovno su se pozivali minulih godina kada bi predstavnici rekreativnih ribolovaca ukazivali na nezakonito ponašanje pojedinih privrednih ribara na različitim područjima. Rekreativni ribolovci ukazivali su, s druge strane, na manjkavost rešenja po kom nema zakonskih prepreka da i lica osuđivana za krivolov i privredni ribari kojima bi u jednoj godini bila oduzeta dozvola zbog kršenja propisa izvade dozvolu za privredni ribolov već naredne godine. A do kakvih sve nelogičnosti može dovesti baš taj deo zakona, odlično se vidi iz sledeća dva primera: jedan pokazuje da ima onih koji smatraju da nije prihvatljivo onemogućiti lica osuđivana za dela protiv Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda ili za napad na službeno lice (ribočuvare) da se bave ribarenjem, a drugi pokazuje da baš takvi kod nekih korisnika mogu bez problema da izvade dozvolu za privredni ribolov.
Da budemo precizni i direktni, Ribolovački savez Vojvodine, u skladu sa zakonskim mogućnostima, a na osnovu procene pritiska na riblji fond dela Tise kojim upravlja (od granice s Mađarskom do Bečejske brane), odlučio je da broj izdatih dozvola za privredni ribolov na toj reci za 2024. godinu smanji sa 14 na 10 (odričući se tako nekoliko stotina hiljada dinara prihoda). Da bi omogućili poštenim ribarima da u takvoj situaciji imaju realnu mogućnost da dođu do dozvola, iz RSV-a su opštim uslovima konkursa, predviđenim Zakonom o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, dodali još dva člana, tj. propisali da su oni koji konkurišu za obavljanje delatnost privrednog ribolova na tom terenu dužni da podnesu i:
1) od nadležnog suda izdato uverenje da nisu pod istragom za prekršajno delo definisano Zakonom o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, uključujući i član 22.stav 1.tačka 15. – »Sprečavanje ribočuvara u izvršavanju ovlašćenja propisanih članom 14 zakona«;
2) od nadležne policijske uprave izdato uverenje o neosuđivanosti u prethodnih pet godina za dela »nezakonit ribolov« (član 277 KZ) i »napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti« (član 323 KZ).
Sa strane gledano, bilo bi sasvim logično da Asocijaciji alasa Srbije takvi uslovi konkursa odgovaraju, jer se njima eliminiše mogućnost da neki savestan član tog udruženja ostane bez dozvole za ribarenje zato što je ista u okviru propisane kvote pripala nekome ko je osuđivan za ribokrađu i napad na ribočuvare. Ali, začudo, osim pojedinih ribara, koji zbog smanjenja broja alasa na Tisi i pomenutih uslova konkursa nisu »prošli«, Pokrajinskom sekretarijatu zaštite životne sredine se na uslove konkursa, kako smo nezvanično saznali, žalila baš Asocijacija alasa. Pravde radi, mora se priznati da je tačno da ona dva citirana uslova nisu eksplicitno propisana Zakonom (o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda). Ali koliko mi se čini oni ni po čemu nisu u neskladu s njim, a u najmanju je ruku čudno to da esnafskom udruženju ribara, koje se deklarativno zalaže za poštovanje propisa, smeta to što se pooštrenim uslovima konkursa baš poštenim ribarima daje prednost u situaciji u kojoj se broj dozvola svakako smanjuje u odnosu na dosadašnji.
U drugom slučaju, jedan korisnik ribarskog područja na kom je dozvoljeno obavljanje privrednog ribolova izdao je godišnju dozvolu licu koje je, nakon što je zatečeno u nelegalnom lovu ribe, iz svog čamca s upaljenim motorom izbacilo ribočuvara i potom ga čamcem udarilo, nanevši mu telesne povrede, o čemu su svojevremeno izvestili brojni mediji, pa i Ribolov. Naravno, ukoliko konkretna osoba ispunjava uslove za bavljenje privrednim ribolovom, nije protivzakonito izdati joj dozvolu, ali mislim da ne moram ni da napišem da takva odluka daje ribolovcima i pomenutom ribočuvaru i njegovim kolegama kao i svim poštenim ribarima u Srbiji za pravo da se pitaju da li se ribokrađa i nasilno ponašanje prema ribočuvarima u ovoj zemlji isplate i da li je normalno da zakon dozvoljava da neko s takvim dosijeom bez problema vadi dozvolu.
U svakom slučaju, kada se ovakve stvari imaju u vidu, inicijativa apatinskih ribolovaca i opštine Apatin, kao i rešenje koje je primenio RSV, deluju još racionalnije, ovo drugo makar utoliko što omogućava da se žito lakše odvoji od kukolja, tj. da ljude koji pošteno love ribu, bilo da to rade radi rekreacije ili zato što im je to profesija, država zaštiti od onih koji loše zakonsko rešenje koriste da bi profitirali prisvajajući za sebe opšte prirodno dobro, a pritom u nekim slučajevima ne prezajući ni od nasilja.
A sve ovo, naravno, aktuelizuje i odavno sa više strana sugerisane izmene Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, kojima bi se predvidela mogućnost da se onima koji ga krše izriču i kaznene mere privremene odnosno trajne zabrane vađenja dozvole, kako za privredni ribolov tako i za rekreativni, što bi bar deo ribokradica i nasilnika svakako nateralo da se dobro zamisle pre nego što nešto pokušaju, a izvesno je da bi neke i odvratilo od onoga što trenutno rade uz svesni rizik od malih kazni. (-Tekst objavljen u listu Ribolov br. 604-)