La­ba­va ve­za iz­me­đu ote­ža­nja i udi­ce na ko­joj je ve­štač­ki ma­mac od me­ke gu­me ima mno­ge pred­no­sti u od­no­su na kru­tu. Za­to ni­je ni­ma­lo čud­no što se ta­kvi si­ste­mi sve vi­še ko­ri­ste u va­ra­li­ča­re­nju ši­rom sve­ta, pa i kod nas. Ovog pu­ta vam pred­sta­vlja­mo tri vr­lo efi­ka­sne »va­ri­ja­ci­je na te­mu«, pod­jed­na­ko pri­men­lji­ve i na te­ku­ćim i na sta­ja­ćim vo­da­ma, u lo­vu ra­znih gra­blji­vi­ca

Već de­ce­ni­ja­ma va­ra­li­ča­ri ši­rom Evro­pe pa i u na­šoj ze­mlji si­li­kon­ske va­ra­li­ce na­me­nje­ne lo­vu smu­đa, štu­ke i so­ma naj­če­šće mon­ti­ra­ju na džig udi­ce sa na­li­ve­nim ote­ža­njem. Ali to po­o­dav­no ni­je je­di­ni na­čin po­sta­vlja­nja gu­me­nih ma­ma­ca ko­jim se slu­že. Naj­pre su pre­ko ko­le­ga ko­je lo­ve ba­sa u ši­ru upo­tre­bu ušle ka­ro­li­na i tek­sas mon­ta­ža; obe se ko­ri­ste sa si­li­kon­ci­ma mon­ti­ra­nim na neo­te­ža­nu jed­no­kra­ku vorm ti­pa, či­ji je vrh če­sto skri­ven u te­lu va­ra­li­ce, a raz­li­ku­ju se po to­me što je kod ka­ro­li­ne olo­vo znat­no is­pred udi­ce (naj­če­šće na 30 do 50 cm), dok je kod tek­sa­sa uteg ne­po­sred­no is­pred nje. Do­bra oso­bi­na oba si­ste­ma je to što va­ra­li­ca ko­ja je la­ba­vom ve­zom spo­je­na sa ute­gom iza­zov­no ra­di i dok je vo­di­mo ali i dok to­ne (što uz to či­ni spo­ri­je i pod dru­ga­či­jim uglom ne­go ka­da je oka­če­na na udi­cu ko­ja no­si i olo­vo). Po­sled­njih su go­di­na u upo­tre­bu, do­du­še za­sad do­sta sti­dlji­vo, ušle još dve mon­ta­že, ko­je u ne­ku ru­ku pred­sta­vlja­ju va­ri­jan­te ka­ro­li­ne od­no­sno tek­sa­sa – pr­va je otvod­noj po­vo­dok i do­la­zi iz Ru­si­je, a dru­ga je dži­ka-rig i osmi­šlje­na je u Ja­pa­nu.

OTVOD­NOJ PO­VO­DOK JE SI­STEM KO­JI ru­ski ri­bo­lov­ci odav­no ko­ri­ste i na te­ku­ćim i na sta­ja­ćim vo­da­ma za lov ra­znih gra­blji­vi­ca na si­li­kon­ce. Po­sto­ji vi­še va­ri­jan­ti ove mon­ta­že, ko­ji­ma je za­jed­nič­ko to da se na osnov­nu stru­nu mon­ti­ra kra­tak »boč­ni« pred­vez sa olo­vom, dok je neo­te­ža­na udi­ca sa si­li­kon­skom va­ra­li­com na znat­no du­žem ko­ma­du mo­no­fi­la. Po pa­du na dno ovaj si­stem se naj­če­šće po­vla­či ta­ko da olo­vo bu­de u po­vre­me­nom kon­tak­tu s pod­lo­gom. Uz ma­lo prak­se ri­bo­lo­vac po­sti­že to da va­ra­li­ca dok je u po­kre­tu leb­di ma­lo iz­nad dna, a u mi­ro­va­nju po­la­ko to­ne i even­tu­al­no leg­ne na nje­ga u slu­ča­ju ne­što du­že pa­u­ze.

Ova pre­zen­ta­ci­ja efi­ka­sna je sa si­li­kon­ci­ma ra­znih ob­li­ka, s tim što je ta­mo gde vo­da stru­ji prak­tič­no sve­jed­no da li je va­ra­li­ca i to­nu­ća i pli­va­ju­ća, dok je na sta­ja­ćoj vo­di bo­lje da bu­de pli­va­ju­ća, ka­ko bi du­že leb­de­la iz­nad dna to­kom mi­ro­va­nja si­ste­ma u me­stu.

Do­bra stra­na »po­vo­do­ka« je to što na nje­ga mo­že­mo lo­vi­ti i vr­lo agre­siv­ne gra­blji­vi­ce ali i one ko­je su go­to­vo sa­svim ne­za­in­te­re­so­va­ne za je­lo, jer ovaj si­stem omo­gu­ća­va pre­zen­ta­ci­je raz­li­či­tim br­zi­na­ma. Ma­na mu je (uslov­no) to što tre­ba ma­lo ve­žbe da bi ri­bo­lo­vac utvr­dio ka­ko će se ovaj si­stem naj­ma­nje mr­si­ti pri za­ba­ci­va­nju i vo­đe­nju. Raz­mak od ute­ga do si­li­kon­ca mo­že bi­ti od oko 70 cm do 1,5 m, a in­te­re­sant­no je da je, su­prot­no oče­ki­va­nji­ma ve­ći­ne, mr­še­nja tim ma­nje što je ra­sto­ja­nje od olo­va do va­ra­li­ce ve­će.

Po­sto­je raz­ne va­ri­ja­ci­je u po­gle­du na­či­na na ko­ji se ele­men­ti spa­ja­ju. Ne­ki ri­bo­lov­ci, pri­me­ra ra­di ko­ri­ste si­stem sa čak tri stan­dard­ne vir­ble (vi­di sli­ku A) – jed­na je na kra­ju osnov­ne stru­ne i za nju se ve­zu­je par­če pred­ve­za; dru­ga, za či­ji je do­nji kraj fik­si­ran ko­mad naj­lo­na na kom je uteg, na­vla­či se na pred­vez, a on­da se za nje­gov kraj ve­zu­je tre­ća i njo­me spa­ja ko­mad mo­no­fi­la na kom je udi­ca. Ova va­ri­jan­ta je na­iz­gled pri­lič­no kom­pli­ko­va­na, ali se ma­lo mr­si, a mno­gi ri­bo­lov­ci ko­ji je ko­ri­ste una­pred spre­me vi­še si­ste­ma ka­ko na vo­di u slu­ča­ju ki­da­nja ne bi gu­bi­li mno­go vre­me­na na mon­ti­ra­nje. Na­rav­no, mo­gu­će je ovaj si­stem uči­ni­ti pri­la­go­dlji­vi­jim ta­ko što će­mo iz­nad olo­va od­no­sno is­pred udi­ce ve­za­ti ma­lu kop­ču... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 606-)

 

fShare