Plov­ka­re­nje je jed­na od naj­jed­no­stav­ni­jih ri­bo­lov­nih teh­ni­ka. Ali to ni­po­što ne zna­či da u nje­mu ne­ma fi­ne­sa i da su šan­se za ulov svi­ma pod­jed­na­ke. Baš na­su­prot to­me, oni ko­ji obra­ća­ju pa­žnju na sva­ki de­talj re­dov­no pro­la­ze naj­bo­lje. A jed­na od naj­va­žni­jih stva­ri je pra­vi­lan iz­bor plov­ka – du­še sva­kog si­ste­ma.

Uspeh u pe­ca­nju na plo­vak u ve­li­koj me­ri za­vi­si od pra­vil­nog iz­bo­ra tog de­la pri­bo­ra, ko­ji mo­ra bi­ti pri­me­ren kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji i na­či­nu ri­bo­lo­va ko­ji njoj naj­vi­še od­go­va­ra. A pr­vi pred­u­slov za to je da zna­mo če­mu je ko­ji od osnov­nih ti­po­va plo­va­ka na­me­njen i ka­ko se ko­ri­sti. Pa, kre­ni­mo re­dom.

PLOV­CI SA ŽI­COM. Za­hva­lju­ju­ći do­njoj an­te­ni od inok­sa (če­lič­ne ži­ce), ovi plov­ci se is­pra­vlja­ju br­zo na­kon pa­da u vo­du, pa su po­seb­no omi­lje­ni tak­mi­ča­ri­ma, ko­ji­ma je sva­ki se­kund bi­tan. Ko­ri­ste se za pe­ca­nje štek-teh­ni­kom, ali su i te ka­ko upo­tre­blji­vi i sa obič­nim pe­calj­ka­ma. Te­lo od naj­fi­ni­je bal­ze mo­že bi­ti raz­li­či­tih ob­li­ka, a naj­če­šće se ko­ri­ste kru­ška­sti mo­de­li (za sta­ja­ći­ce) i oni ob­li­ka rag­bi lop­te, tzv. buć­ki­ce (za spo­ro­te­ku­će vo­de).

Glavni tipovi plovaka

Ka­da že­li­mo da mak­si­mal­no »uda­vi­mo« ova­kav plo­vak, ta­ko da mu iz­van vo­de osta­ne sa­mo tre­ći­na an­te­ne, ko­ri­sti­će­mo mo­del sa pla­stič­nom gor­njom an­te­nom, ko­ja je po pra­vi­lu flu­o­re­scent­no­ze­le­ne ili na­ran­dža­ste bo­je i de­blji­ne od 1 do 2 mm. I pla­sti­ka ima iz­ve­snu no­si­vost, pa sa ta­kvim plov­ci­ma mo­že­mo ko­ri­sti­ti i ne­što ve­će mam­ce ne­go sa oni­ma či­ja je an­te­na od fi­ber­gla­sa. Da bi­smo sa ova­kvim plov­kom mo­gli da uoča­va­mo i naj­sit­ni­je tr­za­je, mo­ra­mo ga što pre­ci­zni­je iz­ba­žda­ri­ti... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 345-)