Fi­der je u Sr­bi­ji i mno­gim dru­gim evrop­skim ze­mlja­ma do­ži­veo ogrom­nu eks­pan­zi­ju u po­sled­njih po­la de­ce­ni­je. Ogro­man broj ri­bo­lo­va­ca za­gre­jao se za sa­vre­me­ni ri­bo­lov sa hra­ni­li­ca­ma i šta­po­vi­ma ose­tlji­vih iz­men­lji­vih vr­ho­va sa ve­li­kim bro­jem gu­sto ras­po­re­đe­nih spro­vod­ni­ka ma­log preč­ni­ka. Pr­vi pr­vak Sr­bi­je u fi­de­ru i uče­snik dva svet­ska pr­ven­stva je u ovom pri­lo­gu sa­žeo sve naj­va­žni­je od­go­vo­re na pi­ta­nja ko­ja mu­če ma­nje is­ku­sne lju­bi­te­lje ove teh­ni­ke.

Vr­ho­vi šta­po­va su po­red hra­ni­li­ca du­ša fi­der teh­ni­ke, ko­ja bez njih ne bi ima­la smi­sla. Za­to sam, bez ob­zi­ra na či­nje­ni­cu da u sko­ro sva­kom tek­stu o fi­der ri­bo­lo­vu »pro­dam«bar po jed­nu ca­ku ve­za­nu za vr­ho­ve, ovog pu­ta spe­ci­jal­no za či­ta­o­ce Ri­bo­lo­va pri­pre­mio pra­vi de­li­ka­tes, sku­piv­ši na jed­nom me­stu od­go­vo­re na broj­na pi­ta­nja ko­ja mi po­sta­vlja­ju i po­čet­ni­ci i is­ku­sni fi­der ri­bo­lov­ci.

1. Za­što fi­der šta­po­vi ima­ju pro­men­lji­ve vr­ho­ve? Ka­da pe­ca­mo šta­pom ovog ti­pa, re­gi­stru­je­mo da je ri­ba uze­la ma­mac po­sma­tra­ju­ći po­kre­te vr­ha. Ko­li­ko će se on sa­vi­ti za­vi­si od vi­še fak­to­ra, a pr­ven­stve­no od si­le ko­jom ri­ba vu­če si­stem i sa­vi­tlji­vost vr­ha. Da bi sig­na­li­za­ci­ja bi­la ade­kvat­na u raz­li­či­tim si­tu­a­ci­ja­ma, po­sto­je vr­ho­vi ra­zno­vr­snih ka­rak­te­ri­sti­ka.

vrhovi vrhova

2. Kar­bon ili fi­ber­glas? Od­li­ke vr­ha u ve­li­koj me­ri za­vi­se od to­ga od kog je ma­te­ri­ja­la na­či­njen. Fi­ber­glas da­je mek­še, tj. sa­vi­tlji­vi­je vr­ho­ve, ko­ji omo­gu­ća­va­ju ve­o­ma do­bru in­di­ka­ci­ju tr­za­ja. Oni se uglav­nom ko­ri­ste na sta­ja­ćim i spo­ro­te­ku­ćim vo­da­ma i on­da ka­da ri­ba ne­žni­je uzi­ma. Vr­ho­vi od kar­bo­na su oštri­ji (kru­ći), a tr­za­ji se na nji­ma če­šće ma­ni­fe­stu­ju »udar­ci­ma«. Na­me­na im je uni­ver­zal­na, ali se po­seb­no pre­po­ru­ču­ju u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da se lo­vi na vo­da­ma sa ja­čim to­kom, po ve­tru i on­da ka­da je po­treb­no za­ba­ci­ti na ve­ću da­lji­nu. Da­ka­ko, go­re iz­ne­ta po­de­la je okvir­na jer kon­struk­ci­ja vr­ha mo­že, ne­za­vi­sno od ma­te­ri­ja­la, bi­ti ta­kva da mu da dru­ga­či­je ka­rak­te­ri­sti­ke (npr. fi­ni i ose­tlji­vi du­gi i ve­o­ma tan­ki kar­bon­ski vr­ho­vi, ili krat­ki a sna­žni vr­ho­vi od fi­ber­gla­sa).

3. Šta zna­če ozna­ke na vr­hu? U za­vi­sno­sti od pro­iz­vo­đa­ča i kon­kret­nog mo­de­la, po­sto­ji vi­še na­či­na obe­le­ža­va­nja vr­ho­va. Naj­če­šće se no­si­vost, tj. pre­po­ru­če­na te­ži­na ba­ca­nja kon­kret­nim vr­hom is­ka­zu­je u un­ca­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 344-)

fShare