Na sve na­či­ne pod­stre­ki­va­na potro­šač­ka gro­zni­ca, kao jed­no od uni­ver­zal­nih obe­lež­ja raz­vi­je­nog de­la sa­vre­me­nog sve­ta, ni­je mi­mo­i­šla ni­je­dan vid pe­ca­nja, pa ni fi­der teh­ni­ku. Ta­ko se uz raz­ne objek­tiv­no po­treb­ne i ko­ri­sne de­lo­ve pri­bo­ra na tr­ži­štu mo­že na­ći i obi­lje ar­ti­ka­la bez ko­jih se ap­so­lut­no mo­že. Ka­ko se sna­ći u toj džun­gli od po­nu­de?

Obi­lje pra­te­će opre­me za fi­der uklju­ču­je i mno­go to­ga što za­i­sta ni­je neo­p­hod­no ali ri­bo­lov hra­ni­li­com či­ni kom­for­ni­jim, a ne­ka­da i efi­ka­sni­jim. U ovom na­stav­ku felj­to­na po­me­nu­će­mo sa­mo ono naj­bit­ni­je, uz na­po­me­nu da to ne mo­ra bi­ti ni bren­di­ra­no ni­ti stro­go na­me­nje­no fi­der ri­bo­lo­vu; po­ne­što mo­že­mo i im­pro­vi­zo­va­ti od­no­sno uspe­šno za­me­ni­ti ne­čim če­mu iz­vor­na na­me­na čak ne mo­ra bi­ti ri­bo­lov­na.

DR­ŽA­ČI. Fi­der šta­po­vi to­kom pe­ca­nja mo­ra­ju sta­ja­ti na od­go­va­ra­ju­ćim dr­ža­či­ma. Na pred­nji se po­sta­vlja sre­di­šnja sek­ci­ja šta­pa, ta­ko da bu­de što bli­že no­se­ćem de­lu, a na zad­nji na­sla­nja­mo do­nji deo dr­ške (ru­ko­hva­ta). Po­sto­ji mno­go raz­li­či­tih kon­struk­cij­skih re­še­nja pred­njih dr­ža­ča i svi su ma­nje ili vi­še upo­tre­blji­vi, od obič­nih »ra­klji­ca« do naj­mo­der­ni­jih »tak­mi­čar­skih« mo­de­la. Va­žno je da deo na ko­ji štap na­le­že bu­de na­pra­vljen od me­kog ma­te­ri­ja­la (naj­če­šće je to neo­pren­ska gu­ma ili even­tu­al­no pla­sti­ka), te da ima ta­ko za­kri­vlje­ne kra­je­ve da oni za­dr­že štap i u slu­ča­ju si­lo­vi­tog udar­ca ri­be.

ŠIP­KE. Dr­ža­či se uvr­ću u me­tal­ne šip­ke ko­je se za­ba­da­ju u pod­lo­gu. Ako ide­mo i na sta­ja­će i na te­ku­će vo­de, u pri­bo­ru tre­ba da ima­mo bar jed­nu krat­ku šip­ku (du­ži­ne 0,5–1 m) za si­tu­a­ci­je ka­da pe­ca­mo s ni­sko po­sta­vlje­nim vr­hom šta­pa (na sta­ja­ći­ca­ma) i jed­nu eks­trem­no du­gu (ko­ja se iz­vla­či do du­ži­ne od oko 2 m), ko­ja nam mo­že za­tre­ba­ti ka­da lo­vi­mo sa ve­o­ma vi­so­ko po­sta­vlje­nim vr­hom (na te­ku­ćoj vo­di). Po­želj­no je da šip­ke bu­du te­le­skop­skog ti­pa, ne sa­mo zbog lak­šeg tran­spor­ta već i za­to da bi­smo mo­gli da ih u sva­koj si­tu­a­ci­ji raz­vu­če­mo od­no­sno skra­ti­mo ono­li­ko ko­li­ko je po­treb­no da po­stig­ne­mo ide­a­lan po­lo­žaj šta­pa.

TRI­POD je tro­no­žni dr­žač, ko­ji je ide­a­lan za te­re­ne sa tvr­dom pod­lo­gom (za be­to­ni­ra­ne oba­le, spla­vo­ve itd.). Naj­bo­lji su tri­po­di ko­ji ima­ju po­de­si­ve no­ži­ce i šip­ku na ko­joj su dr­ža­či šta­pa. Za­vi­sno od kon­struk­ci­je no­se­ćeg de­la, na tri­pod je mo­gu­će po­sta­vi­ti je­dan, dva ili tri šta­pa.

FI­DER-POD je za­pra­vo lak­ša va­ri­jan­ta ša­ran­skog rod-po­da, pri­la­go­đe­na ri­bo­lo­vu s hra­ni­li­com. Naj­če­šće je na­me­njen za je­dan ili dva šta­pa, ko­ji­ma pru­ža oslo­nac u dve tač­ke. Ima mo­guć­nost ni­ve­la­ci­je u vi­še ni­voa, pa je upo­tre­bljiv i na str­mim oba­la­ma, a po­što se ne za­ba­da, po­go­dan je i za naj­tvr­đe pod­lo­ge. Mo­že se ko­ri­sti­ti u kom­bi­na­ci­ji s na­men­ski kon­stru­i­sa­nim fi­der sto­li­ca­ma, stan­dard­nim ri­bo­lo­vač­kim sto­li­ca­ma, kao i onim tak­mi­čar­skim.

STO­LI­CA. Sto­li­ce prak­tič­no svih ti­po­va mo­gu se ko­ri­sti­ti za fi­der ri­bo­lov, uklju­ču­ju­ći i ma­le ho­kli­ce i kam­per­ske sto­li­ce, ali su ipak naj­u­dob­ni­je i naj­zgod­ni­je ma­nje »ša­ran­džij­ske« sto­li­ce s po­de­si­vim na­slo­nom; »fi­der sto­li­ce« sa na­slo­nom i do­da­ci­ma u vi­du dr­ža­ča i tac­ni; te tak­mi­čar­ske »plat­for­me«, ko­je se mo­gu po­sta­vi­ti na svim te­re­ni­ma (pa i u vo­di), a ima­ju op­ci­ju mon­ti­ra­nja mno­štva do­dat­nih ele­me­na­ta (no­sa­ča, dr­ža­ča, tac­ni...).

ME­RE­DOV, kao i u sko­ro svim dru­gim teh­ni­ka­ma u ko­ji­ma se lo­vi iole krup­ni­ja ri­ba, je­ste oba­ve­zan deo pri­bo­ra. Di­men­zi­je kor­pe tre­ba da od­go­va­ra­ju ve­li­či­ni ri­be ko­ju je re­al­no oče­ki­va­ti u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji, a naj­bo­lje je da mre­ži­ca bu­de naj­lon­ska ka­da se pe­ca sit­ni­ja ri­ba, od­no­sno gu­mi­ra­na ka­da se ja­vlja krup­ni­ja, jer će za gu­mi­ra­nu mre­žu te­že za­pe­ti leđ­no pe­ra­je, što se če­sto de­ša­va pri pri­hva­ta­nju ša­ra­na i ba­bu­ške me­re­do­vom s naj­lon­skom mre­žom. Dr­ška mo­že bi­ti... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 610-)

 

 

fShare