U prvim nedeljama po okončanju mresta štuka se i ovde, kao i na drugim vodama, drži plićih zona i traži hranu tamo gde babuška i ostali manji ciprinidi ulaze radi parenja. Oni koji umeju da prepoznaju takve terene i da na njima na najbolji način prezentuju varalice optimalne veličine mogli su uz malo sreće imati i izuzetno dinamičan i uspešan ribolov
Na Vlasinskom jezeru svake godine početak štukaroške sezone donosi neizvesnost. Razlog za to je vrlo jednostavan – ova akumulacija nalazi se na nadmorskoj visini većoj od 1.200 metara, a mogućnosti za ribolov u proleće u velikoj meri zavise od toga kakva je bila zima, koja nikada nije dvaput zaredom ista. Voda je u svakom slučaju sredinom aprila još uvek hladna, zbog čega se sve vrste mreste kasnije nego u drugim jezerima u Srbiji, ali nas zaljubljenike u Vlasinu i posebno u lov štuke na njoj malo šta može sprečiti da otvorimo sezonu čim se za to stvore koliko-toliko pogodni uslovi.
ČIM JE OTOPLILO DOVOLJNO DA BORAVAK na jezeru ne bude neugodan i voda se zagrejala toliko da se riba pokrene, na akumulaciju su počeli da dolaze ribolovci koji su poput mog brata Nenada i mene želeli da na najbolji mogući način iskoriste eventualnu aktivnost štuke, koju smo očekivali u plitkom južnom delu jezera, gde se odvija veliki deo mresta babuške, što je prvi izrazitiji »okidač« za aktivnost štuke po završetku zime. Vodostaj je ove godine, po opštoj oceni svih dobrih poznavalaca jezera, u aprilu bio skoro sve vreme vrlo pogodan za ribolov, tj. praktično idealan, što nagoveštava dobru sezonu, naravno ukoliko ne bude nekih izrazitih promena.
NAS DVOJICA NISMO OVOG proleća praktično nimalo eksperimentisali već smo se od prvog izlaska posvetili pretraživanju gorepomenute zone, koju odlično poznajemo i gde smo očekivali javljanje štuke. Njoj smo u skladu s višegodišnjim iskustvom nudili nešto manje varalice od onih na koje ćemo pokušavati da je uhvatimo kada se voda malo ugreje, sva riba ozbiljnije aktivira i prehrambene navike ove grabljivice malo promene.
Riba je već na prvom našem izlasku bila aktivna, ali u kratkom cugu, koji je trajao šezdesetak minuta, tako da su ulov imali samo oni koji bi se u tom periodu zatekli na vodi. Tako je bilo i u narednih nekoliko dana, da bi potom, zahvaljujući neobično toplom vremenu za ovaj deo godine na Vlasini (s dnevnim temperaturama koje su dostizale i više od 25 stepeni), počeo mrest babuške, što će se, kao što ćemo ubrzo videti, veoma povoljno odraziti i na štukin apetit.
U NAŠEM NAJUSPEŠNIJEM DANU OD početka ove sezone prvu ribu je dobio Neša, i to na dubini od jednog metra, na 10 cm dug vobler tvič tipa. To je ujedno bio znak da ostanemo fokusirani na pecanje u plićem i zatravljenom delu jezera. Malo potom i ja sam imao štuku na štapu, ali je ova uzela sporotonući džerk dužine 7 cm, pa smo s dodatnim elanom obojica nastavili neumorno da bacamo.
Povremeno smo menjali pozicije, ali sve vreme ostajući u zoni s istom dubinom, a interesantno je da smo na svakom novom mestu dobili bar po jednu ribu i da su sve bile sličnog gabarita – teške od oko 1,2 do 1,8 kg (po našoj proceni, budući da ribe ne merimo kako ih ne bismo nepotrebno »stresirali« a i da bismo mogli da ih što pre i u što boljem stanju vratimo u vodu). Kada smo se malo zasitili od pecanja, odlučili smo da napravimo pauzu za ručak i kratak odmor nakon njega. Kako je naša kamp kućica na poluostrvu Bratanov del vrlo blizu terena na kom smo pecali, začas smo stigli do nje i bacili se na pripremu roštilja, uz koji smo proanalizirali sve što se do pauze desilo, a toga je bilo dosta budući da smo izvadili šest štuka i imali jedno spadanje.
NAKON PAUZE NASTAVILI SMO S ribolovom, ali sada fokusirajući se na malo dublji deo... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 610-)