Na­kon vi­še­ne­delj­nog is­pro­ba­va­nja svih uobi­ča­je­nih pre­zen­ta­ci­ja i do­ka­za­no lov­nih va­ra­li­ca, ko­je su do­no­si­le sa­mo sit­nu ri­bu, na red je do­šlo ne­što što re­sav­ske pa­strm­ke po svoj pri­li­ci ni­su do sa­da vi­de­le. Bilo je to, is­po­sta­vi­će se, pun po­go­dak

Re­sa­va kod De­spo­tov­ca na pr­vi po­gled de­lu­je bo­žan­stve­no – ima mno­go br­za­ka i vi­ro­va, le­pe je bo­je i do­volj­no ve­li­ka da u njoj mo­gu da ži­ve i krup­ne po­toč­ne pa­strm­ke. Ali isto­vre­me­no to ni­je ni­ma­lo la­ka re­ka za ri­bo­lov i po­treb­no je mno­go upor­no­sti, tru­da, eks­pe­ri­men­ti­sa­nja, zna­nja, pa i ne­što sre­će da bi se uhva­ti­la ve­ća ri­ba. U to sam se po ko zna ko­ji put uve­rio ovog pro­le­ća.

OD PO­ČET­KA SE­ZO­NE SVA­KI SLO­BO­DAN tre­nu­tak ko­ri­stio sam za po­tra­gu za pa­strm­kom, ali is­pr­va ni­je bi­lo ni­ka­kvih de­ša­va­nja. No če­sti iz­la­sci na vo­du, ne­kad i po tri pu­ta dnev­no (uju­tru, oko po­dne­va i pred­ve­če), te is­pi­ti­va­nje bez­broj me­sta i te­re­na, po­če­li su da da­ju re­zul­ta­te. U br­za­ci­ma sam po­je­di­nim da­ni­ma lo­vio od­lič­no, tj. do­bi­jao i vi­še ri­ba, ali ni­ka­da to ni­je bi­lo jed­no­stav­no pe­ca­nje, jer ni­su na­pa­da­le sve što bi pa­da­lo u vo­du ne­go je tre­ba­lo pro­me­ni­ti mno­go va­ra­li­ca i is­pro­ba­ti raz­li­či­te teh­ni­ke vo­đe­nja da bi se ne­ka ja­vi­la. Ko­ri­stio sam za­i­sta sva­šta, od po­vr­ši­na­ca (tj. ma­lih »za­ra«, du­ži­ne 45 mm), pre­ko ra­znih imi­ta­ci­ja nim­fi, do vo­ble­ra sva­ko­ja­kih ob­li­ka, od stan­dard­nih do kraj­nje ati­pič­nih.

Naj­vi­še ma­njih po­to­ča­ra do­bi­jao sam na Jac­kson vo­ble­re tvič ti­pa, na ko­je su pa­strm­ke u br­za­ci­ma uda­ra­le agre­siv­no i u se­ri­ja­ma, iz­le­ću­ći iza ka­me­nja. Lov­ne su bi­le i na ote­ža­ne mu­ši­čar­ske udi­ce ve­za­ne re­a­li­stič­ne imi­ta­ci­je­ra­či­ća, ko­je sam naj­če­šće nu­dio ta­ko što sam pu­štao da ih reč­na stru­ja vo­di po po­vr­ši­ni i mi­slim da su ri­bi, bu­du­ći da ne­ma­ju ni­ka­kvu vi­bra­ci­ju, bi­li in­te­re­sant­ni za­to što su po ve­li­či­ni slič­ni ve­ćim maj­skim jed­no­dnev­ka­ma, ko­jih je bi­lo na vo­di i pa­strm­ka ih je in­ten­ziv­no je­la.

ME­ĐU­TIM, NI­JE ME TO za­do­vo­lja­va­lo... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 612-)

 

 

fShare