Lov tol­sto­lo­bi­ka na »teh­no­plank­ton ta­ble­te« u ve­li­koj je eks­pan­zi­ji na na­šim vo­da­ma u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na, pre sve­ga za­hva­lju­ju­ći či­nje­ni­ci da je uz ma­lo sre­će i bez ve­li­kog tro­ška mo­gu­će za dan uhva­ti­ti dvo­ci­fre­ni broj krup­nih i uz to vr­lo bor­be­nih ri­ba. Baš ta­ko je bi­lo i ovog pu­ta

Let­nja se­zo­na lo­va tol­sto­lo­bi­ka uve­li­ko je u to­ku, što se mo­že vi­de­ti po mno­štvu za­ba­če­nih si­ste­ma s ve­li­kim »ba­le­ri­na­ma« i »teh­no­plank­ton ta­ble­ta­ma« u ve­ći­ni ru­ka­va­ca, za­li­va, ma­ri­na i dru­gih de­lo­va sa spo­ri­jom vo­dom na na­šim ka­na­li­ma i rav­ni­čar­skim re­ka­ma (Du­na­vu, Ti­si, Sa­vi, Ta­mi­šu, Ve­li­koj Mo­ra­vi...). Ta­ko ri­bo­lov­ci bar ma­lo po­ma­žu sma­nje­nju broj­no­sti ove in­va­ziv­ne aloh­to­ne vr­ste, ko­ja pre­ti da pre­pla­vi ve­ći­nu na­ših vo­da, od­u­zi­ma­ju­ći pri­tom pro­stor za ži­vot dru­gim ri­ba­ma, a i po­gor­ša­va­ju­ći im uslo­ve za pre­ži­vlja­va­nje ti­me što je­de ogrom­ne ko­li­či­ne plank­to­na – hra­ne mla­đi svih ri­bljih vr­sta. Bu­du­ći da ži­vim kraj Du­na­va, u Ko­vi­nu, i da vo­lim da pe­cam raz­ne vr­ste ri­ba ra­znim teh­ni­ka­ma, če­sto idem i na tol­sto­lo­bi­ka i pri­zna­jem da se tru­dim da ga lo­vim u što ve­ćem bro­ju, na­rav­no na le­ga­lan na­čin, zbog če­ga sam s ocem Go­ra­nom pre par go­di­na i po­čeo da pra­vim »ta­ble­te«, na ko­je uspe­šno pe­ca­mo i mi i vi­še na­ših ko­le­ga.

KRA­JEM JU­NA SMO OD­LU­ČI­LI DA JE­DAN dan is­ko­ri­sti­mo za od­la­zak na Rud­nik kod ba­nat­skog se­la Gaj ka­ko bi­smo tu te­sti­ra­li no­vu »ta­ble­tu« s mi­ri­som ci­me­ta. Ta vo­da je spe­ci­fič­no ve­štač­ko je­ze­ro, na­sta­lo ko­pa­njem lig­ni­ta, uz sa­mu le­vu oba­lu Du­na­va, s ko­jim je Rud­nik spo­jen ka­na­lom kroz ko­ji pro­la­ze bro­do­vi ko­ji pre­vo­ze tu iz­va­đe­ni ugalj. Vo­da je sta­ja­ća i vr­lo du­bo­ka, a ovaj te­ren bio je du­go pre sve­ga po­znat po krup­nim de­ve­ri­ka­ma i po do­brim uslo­vi­ma za lov smu­đa i smu­đa ka­me­nja­ra. Ali ot­ka­ko je po­če­la po­ma­ma za pe­ca­njem »bi­ka«, ko­ji u Rud­nik ma­sov­no ula­zi, u to­pli­jem de­lu se­zo­ne su tu naj­broj­ni­ji ri­bo­lov­ci ko­ji pe­ca­ju na si­ste­me s ve­li­kim ša­re­nim plov­ci­ma, is­pod ko­jih su no­sa­či »teh­no­plank­ton ta­ble­ta« sa dve udi­ce

Na vo­du smo sti­gli oko 5 sa­ti uju­tru i sme­sti­li se po­red jed­ne bar­že par­ki­ra­ne uz oba­lu. To nam je me­sto de­lo­va­lo iz­gled­no jer je u pr­vih 4-5 me­ta­ra vo­de, gde je du­bi­na bi­la iz­me­đu 1 i 2 m, bio po­jas gu­ste tra­ve, ali je od­mah iza nje bio od­sek, s po­čet­nom du­bi­nom od 5 m, ko­ja se znat­no po­ve­ća­va­la sa uda­lja­va­njem od oba­le.

ZA PE­CA­NJE TOL­STO­LO­BI­KA KO­RI­STI­MO ŠTA­PO­VE pa­ra­bo­lič­ne ak­ci­je i re­al­ne te­ži­ne ba­ca­nja 140–160 g, ja od 3,3 m a otac od 3 m, te ja­ke ma­ši­ni­ce ve­li­či­ne 5.000 od­no­sno 6.000 (po Shi­ma­nu), na ko­ji­ma je naj­lon Ga­ma­kat­su G-Li­ne, de­blji­ne 0,33 mm. Sve to do­bro do­đe ka­da se na udi­ci na­đe sna­žni i bor­be­ni tol­sto­lo­bik, ko­ji mo­že bi­ti i po­ve­li­ke dvo­ci­fre­ne ki­la­že, ali je po­treb­no i zbog te­ži­ne si­ste­ma, jer on s »ta­ble­tom« od 60 g (što je stan­dard­na te­ži­na) ukup­no ima oko 120 g i če­sto ga tre­ba da­le­ko za­ba­ci­va­ti.

Na svih šest šta­po­va smo, na­rav­no, još kod ku­će mon­ti­ra­li si­ste­me (či­je je ve­zi­va­nje opi­sa­no u uokvi­re­nom de­lu tek­sta), a čim smo ih sklo­pi­li, ja sam na no­sa­če na mo­ja tri šta­pa sta­vio »ta­ble­te« s aro­mom va­ni­le (ko­je pra­vi­mo od­ra­ni­je), dok je otac uzeo no­ve, s mi­ri­som ci­me­ta, ka­ko bi­smo mo­gli da upo­re­di­mo pri­vlač­nost tih aro­ma tj. utvr­di­mo ima li u re­ak­ci­ji na njih ne­ke pri­met­ne raz­li­ke.

OBO­JI­CA SMO PO­STA­VI­LI PLOV­KE TA­KO da pe­ca­mo na tri raz­li­či­te du­bi­ne – od 0,5 m,  1 m i 1,5 m, a na­kon što smo za­ba­ci­li... (Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 614-)

 

fShare