Lov tolstolobika na »tehnoplankton tablete« u velikoj je ekspanziji na našim vodama u poslednjih nekoliko godina, pre svega zahvaljujući činjenici da je uz malo sreće i bez velikog troška moguće za dan uhvatiti dvocifreni broj krupnih i uz to vrlo borbenih riba. Baš tako je bilo i ovog puta
Letnja sezona lova tolstolobika uveliko je u toku, što se može videti po mnoštvu zabačenih sistema s velikim »balerinama« i »tehnoplankton tabletama« u većini rukavaca, zaliva, marina i drugih delova sa sporijom vodom na našim kanalima i ravničarskim rekama (Dunavu, Tisi, Savi, Tamišu, Velikoj Moravi...). Tako ribolovci bar malo pomažu smanjenju brojnosti ove invazivne alohtone vrste, koja preti da preplavi većinu naših voda, oduzimajući pritom prostor za život drugim ribama, a i pogoršavajući im uslove za preživljavanje time što jede ogromne količine planktona – hrane mlađi svih ribljih vrsta. Budući da živim kraj Dunava, u Kovinu, i da volim da pecam razne vrste riba raznim tehnikama, često idem i na tolstolobika i priznajem da se trudim da ga lovim u što većem broju, naravno na legalan način, zbog čega sam s ocem Goranom pre par godina i počeo da pravim »tablete«, na koje uspešno pecamo i mi i više naših kolega.
KRAJEM JUNA SMO ODLUČILI DA JEDAN dan iskoristimo za odlazak na Rudnik kod banatskog sela Gaj kako bismo tu testirali novu »tabletu« s mirisom cimeta. Ta voda je specifično veštačko jezero, nastalo kopanjem lignita, uz samu levu obalu Dunava, s kojim je Rudnik spojen kanalom kroz koji prolaze brodovi koji prevoze tu izvađeni ugalj. Voda je stajaća i vrlo duboka, a ovaj teren bio je dugo pre svega poznat po krupnim deverikama i po dobrim uslovima za lov smuđa i smuđa kamenjara. Ali otkako je počela pomama za pecanjem »bika«, koji u Rudnik masovno ulazi, u toplijem delu sezone su tu najbrojniji ribolovci koji pecaju na sisteme s velikim šarenim plovcima, ispod kojih su nosači »tehnoplankton tableta« sa dve udice
Na vodu smo stigli oko 5 sati ujutru i smestili se pored jedne barže parkirane uz obalu. To nam je mesto delovalo izgledno jer je u prvih 4-5 metara vode, gde je dubina bila između 1 i 2 m, bio pojas guste trave, ali je odmah iza nje bio odsek, s početnom dubinom od 5 m, koja se znatno povećavala sa udaljavanjem od obale.
ZA PECANJE TOLSTOLOBIKA KORISTIMO ŠTAPOVE parabolične akcije i realne težine bacanja 140–160 g, ja od 3,3 m a otac od 3 m, te jake mašinice veličine 5.000 odnosno 6.000 (po Shimanu), na kojima je najlon Gamakatsu G-Line, debljine 0,33 mm. Sve to dobro dođe kada se na udici nađe snažni i borbeni tolstolobik, koji može biti i povelike dvocifrene kilaže, ali je potrebno i zbog težine sistema, jer on s »tabletom« od 60 g (što je standardna težina) ukupno ima oko 120 g i često ga treba daleko zabacivati.
Na svih šest štapova smo, naravno, još kod kuće montirali sisteme (čije je vezivanje opisano u uokvirenom delu teksta), a čim smo ih sklopili, ja sam na nosače na moja tri štapa stavio »tablete« s aromom vanile (koje pravimo odranije), dok je otac uzeo nove, s mirisom cimeta, kako bismo mogli da uporedimo privlačnost tih aroma tj. utvrdimo ima li u reakciji na njih neke primetne razlike.
OBOJICA SMO POSTAVILI PLOVKE TAKO da pecamo na tri različite dubine – od 0,5 m, 1 m i 1,5 m, a nakon što smo zabacili... (Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 614-)