Ve­ći­na smu­đa­ro­ša u naj­to­pli­jem de­lu go­di­ne na va­ra­li­ce omi­lje­nu ri­bu lo­vi po mra­ku, tj. u pr­vim i po­sled­njim noć­nim sa­ti­ma. Pi­ta­li smo tro­ji­cu ver­zi­ra­nih ri­bo­lo­va­ca ko­ji su im glav­ni adu­ti za ovaj deo se­zo­ne i do­bi­li ve­o­ma za­ni­mlji­ve od­go­vo­re

Let­nji lov smu­đa, o ko­jem ma­šta­mo to­kom du­gih zim­skih me­se­ci i dvo­me­seč­ne pa­u­ze zbog lo­vo­sta­ja, po­sled­njih go­di­na se usled (pre)vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha i vo­de pre­tva­ra u po­se­ban iza­zov.

Ma ko­li­ko se is­ku­sno šti­ti­li i od vre­li­ne ko­ja ne je­nja­va ni u pred­ve­čer­je i od ko­ma­ra­ca, i ko­li­ko god bi­li ve­šti u odr­ža­va­nja ni­ske tem­pe­ra­tu­re kon­zum­nog pi­va, sme­ja­će­mo se sa­mi se­bi dok ovih da­na za­mi­šlja­mo sve­ži­nu je­se­njih po­po­dne­va i zim­skih ju­ta­ra na re­ci. U ur­ba­nim zo­na­ma na to sve do­daj­mo po­ve­ća­nu kon­cen­tra­ci­ju fe­kal­nih vo­da u reč­nim to­ko­vi­ma ni­skog let­njeg vo­do­sta­ja, te po­ja­ča­no vre­nje bak­te­ri­ja na vi­so­koj tem­pe­ra­tu­ri, što da­je ri­bo­lo­vu u ta­kvim uslo­vi­ma spe­ci­fič­nu »draž«.

Mo­ji iz­la­sci na re­ku u po­tra­zi za smu­đem u ta­kvim uslo­vi­ma svo­de se na ka­sno­ve­čer­nje i noć­ne iz­le­te, re­la­tiv­no kra­ćeg tra­ja­nja. Po­zi­ci­je ko­je va­lja »na­pa­sti« su kla­sič­ne let­nje – br­za­ci s po­ve­ća­nom aera­ci­jom iz­nad ka­me­nih spru­do­va i na­pe­ra, ali i po­ja­se­vi so­či­vi­ce for­mi­ra­ni u reč­nim pli­ća­ci­ma, ko­ji su bo­gat iz­vor ki­se­o­ni­ka, ka­ko za smu­đe­vu hra­nu, ta­ko i za sa­mog smu­đa.

U ta­kvim uslo­vi­ma, i po­red sve bo­ga­ti­jeg iz­bo­ra no­vih va­ra­li­ca raz­li­či­tih per­for­man­si, mo­ram pri­zna­ti da se na mo­joj kop­či ili na ra­pa­la čvo­ru na kra­ju stru­ne naj­če­šće od svih vo­ble­ra na­đu dva pro­ve­re­na »kla­si­ka« sa­svim raz­li­či­tih per­for­man­si, tač­ni­je dve su­prot­sta­vlje­ne kraj­no­sti –  Smit­hwick Flo­a­ting Rat­tlin' Ro­gue i Ra­pa­la Co­unt­down.

PO­PU­LAR­NI »SMI­DŽA« IMA VR­LO SPE­CI­FIČ­NU i iz­u­zet­no fi­nu vi­bra­ci­ju, ko­ja se pre mo­že opi­sa­ti kao kre­ta­nje oko uz­du­žne ose ne­go kao kla­si­čan vo­bler­ski rad re­pom. U po­re­đe­nju s mo­der­no di­zaj­ni­ra­nim i ofar­ba­nim va­ra­li­ca­ma s ho­lo­gram­skim fo­li­ja­ma, 3D štam­pom i ko­je­ka­kvim dru­gim efekt­nim na­či­ni­ma de­ko­ri­sa­nja, Smi­tvi­kov »umjet­nič­ki do­jam« je vr­lo skro­man, jer je to pla­sti­ka far­ba­na obič­nim bo­ja­ma i do­dat­no ukra­še­na la­kom sre­br­ne ili ne­ke dru­ge bo­je, ali mo­ram pri­zna­ti da ni­sam pri­me­tio da je to u slu­ča­ju ovog vo­ble­ra na­ro­či­to bit­no, iako pa­le­ta de­ko­ra ni­je ma­la.

Osnov­na taj­na uspe­šno­sti Rat­tlin' Ro­gue vo­ble­ra je u nje­go­vom spe­ci­fič­nom kre­ta­nju i vi­bra­ci­ji, ko­ji smu­đa iza­zi­va­ju tek pri iz­u­zet­no str­plji­vom jed­no­lič­nom vo­đe­nju, pri kom će sve vre­me ići naj­ma­njom mo­gu­ćom br­zi­nom i pot­pu­no pra­vo­li­nij­ski, da­kle bez ika­kvih pro­me­na bi­lo br­zi­ne ili prav­ca kre­ta­nja. Ni­ka­kav »tvi­čing« s ovim mo­de­lom ap­so­lut­no ne do­la­zi u ob­zir jer će sa­mo po­kva­ri­ti ak­ci­ju ove va­ra­li­ce, tj. sma­nji­ti nje­nu pri­vlač­nost. Šta­vi­še, u br­žem to­ku po­vla­če­nje tre­ba da bu­de ta­kvo da Rat­tlin' Ro­gue bez­ma­lo »le­ru­je«, tj. sto­ji u me­stu. Da bu­dem vr­lo sli­ko­vit:  ka­da vam se u mr­klom mra­ku uči­ni da pa­da­te u dre­mež na no­ga­ma dok spo­ro vo­di­te ovaj vo­bler uz ka­kvu pre­pre­ku ili jed­no­lič­nu ka­me­nu oba­lu – ta­da ga vo­di­te ka­ko tre­ba.

Dru­ga taj­na ove va­ra­li­ce je nje­no »pu­nje­nje« ve­li­kim bro­jem me­tal­nih ku­gli­ca iz­u­zet­no ma­log preč­ni­ka, či­ji se efe­kat ne ose­ća na šta­pu ali se u ti­him no­ći­ma iz vo­de i te ka­ko ja­sno ču­je fi­ni, re­ski zvuk vi­so­ke fre­kven­ci­je... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 616-)

 

 

fShare