Visoke temperature, nizak nivo reke i spor protok čine letnje pecanje većine vrsta ribe na Tamišu veoma komplikovanim, a ulove u ovo doba godine često vrlo skromnim. Ipak, i u takvim uslovima može se dobro proći, uz malo više truda, dobro analiziranje situacije i odgovarajuću taktiku
Za uspešan ribolov, osim nešto pecaroškog umeća, svakako je neophodno imati i pouzdane i pravovremene informacije o tome kako riba radi na vodama koje planiramo da posetimo. Štaviše, ovo drugo je ponekad i važnije od prvog, budući da ni sve ribolovačko majstorstvo ovog sveta ne pomaže ukoliko riba u datom momentu na konkretnom terenu nije aktivna ili se jednostavno tada ne nalazi na tom mestu. Ali na moju odluku gde ću i kada izaći na vodu, osim pouzdanih informacija o odličnoj aktivnosti ribe (krajem jula i početkom avgusta udarne su bile mnogim fiderašima iz cele Srbije dobro poznate lokacije na Dunavu), utiču i drugi faktori. Ovog puta su pozivi mojih dobrih prijatelja Panče i Cvetka (a time i mogućnost da se sa njima vidim na vodi) prevagnuli u odluci da pre nego što se i ja ovog leta konačno zaputim na Dunav još dva puta odem na Tamiš - jednom na kej u Pančevu (na kom nisam bio par meseci), a drugi put u Sakule, pre nego što Cvetko napusti svoj tradicionalni letnji kamp.
U DUHU KONSTATACIJE DA SVAKOM OZBILJNIJEM izlasku u ribolov treba da prethodi prikupljanje što pouzdanijih informacija o aktuelnoj situaciji na terenu na koji se ide, ja sam pred oba ta planirana pecanja (koje je međusobno delilo tek nekoliko dana) pozvao Panču i Cvetka i raspitao se podrobno o trenutnom stanju kako bih se tome prilagodio i pripremio koliko god je to moguće. Obojica su mi rekla praktično isto - da Tamiš ne obećava ništa spektakularno jer je nizak i veoma spor. U suštini je tako i bilo, ali ribolov za mene, s obzirom na sve to, uopšte nije bio loš.
A pre nego što pređem na detalje, zbog kolega koje tu reku ne poznaju dobro napominjem da se Tamiš kod Pančeva uliva u Dunav, čiji vodostaj u znatnoj meri utiče i na nivo Tamiša i na brzinu strujanja vode u donjem toku, pa i na pančevačkom keju; selo Sakule nalazi se između dve brane (uzvodno je ona kod Tomaševca a nizvodno opovačka), čiji rad takođe mnogo utiče na nivo i brzinu protoka, a to se, naravno, direktno odražava i na aktivnost ribe na oba terena na koja sam išao.
NA KEJU U PANČEVU BILA JE U RANIM jutarnjim satima ogromna gužva, ali sam ja pecao sam, dok je Panča u par navrata dolazio da me obiđe i raspita se šta se dešava. Kao i obično, u svanuće se tražilo »mesto više«, ali kada se ispostavilo da Tamiš maltene stoji i da riba zbog toga slabo radi, već posle par sati obala je praktično potpuno opustela.
Međutim, kao i obično i u takvim uslovima, moj više puta oprobani pristup dao je rezultat. Pre svega, ne odustajem brzo! Pod dva, zabačaje znatno produžujem - pri normalnom vodostaju i protoku na keju bih pecao na oko 25 m, otprilike na liniji razgraničenja sporije vode i glavnog toka, a ovoga puta to je bilo na 36 m, gde sam gotovo sve vreme pecanja dobijao ribu. Istina, ona je povremeno bila vrlo... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 617-)