Lov ban­da­ra ve­štač­kim mam­ci­ma s raz­lo­gom je sve po­pu­lar­ni­ji me­đu lju­bi­te­lji­ma ul­tra­lajt pri­stu­pa, jer ka­da se na­i­đe na ja­to za je­lo ras­po­lo­že­nih ri­ba, za­ga­ran­to­van je ve­li­ki broj uda­ra­ca i istin­sko uži­va­nje u za­ma­ra­nju za svo­ju ve­li­či­nu vr­lo bor­be­nih gra­blji­va­ca

Pe­ca­nje ban­da­ra na Bo­van­skom je­ze­ru u ka­sno le­to pro­šle go­di­ne osta­lo mi je u pre­div­nom se­ća­nju, ka­ko zbog sa­mog ri­bo­lo­va, ko­ji je bio i vi­še ne­go us­pe­šan, ta­ko i zbog dru­že­nja na vo­di s Dar­kom Pe­ši­ćem (vla­sni­kom fir­me Ma­el­strom Fis­hing) i nje­go­vom su­pru­gom Iva­nom. Za­to se za­pra­vo uop­šte i ni­je po­sta­vlja­lo pi­ta­nje da li ću se vra­ti­ti na tu aku­mu­la­ci­ju ne­da­le­ko od So­ko­ba­nje, već sa­mo ka­da će se to de­si­ti. A pri­li­ka se uka­za­la po­čet­kom av­gu­sta, ka­da su vru­ći­ne u ce­loj Sr­bi­ji, pa i na ju­go­i­sto­ku ze­mlje, bi­le ne­sno­sne, što je iz­i­ski­va­lo znat­no ra­ni­ji iz­la­zak na vo­du ne­go pro­šli put (a iskren da bu­dem i mno­go ra­ni­ji ne­go što vo­lim). No bez ob­zi­ra na to, do­go­vor je la­ko pao, i već sa pr­vim zra­ci­ma sun­ca Dar­ko i ja, opre­mlje­ni kom­ple­ti­ma za ul­tra­la­ko va­ra­li­ča­re­nje, bi­li smo na oba­li je­ze­ra, sprem­ni da za­ba­ci­mo, u na­di da će­mo us­pe­ti da pro­na­đe­mo i na na­pa­de na na­še va­ra­li­ce na­ve­de­mo bar ne­ko­li­ko ša­re­nih bo­van­skih »ban­di­ta«.

DAR­KO SE OVOG PU­TA OD­LU­ČIO ZA NJE­MU u po­sled­nje vre­me omi­lje­ni štap za ova­kve si­tu­a­ci­je – Jac­kson Ocean Ga­te Me­ba­ru, du­ži­ne 228 cm i de­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja 1–12 g. Taj vit­ki i la­ki dvo­de­lac isto­vre­me­no je do­volj­no ose­tljiv da se nji­me mo­gu da­le­ko i pre­ci­zno ba­ca­ti i po­tom le­po vo­di­ti raz­ne la­ga­ne va­ra­li­ce, a pri­tom ima vi­še ne­go do­volj­no sna­ge da je nji­me mo­gu­će bez mno­go pro­ble­ma za­mo­ri­ti i iz vo­de iz­va­di­ti i krup­ni­jeg ban­da­ra, čak i s po­ve­li­kom ko­li­či­nom tra­ve u ko­ju se prak­tič­no mo­men­tal­no za­bi­je na­kon što uz nju uda­ri.

Moj iz­bor je bio dvo­de­lac Sa­ku­ra Ioni­zer Fi­nes­se, du­ži­ne 188 cm i te­ži­ne ba­ca­nja od 2 do 7 g, ko­ji se, na­rav­no, znat­no ne­u­spe­šni­je bo­rio s ve­ge­ta­ci­jom, ali ni­je za­ka­zao pri za­ba­ci­va­nju i vo­đe­nju va­ra­li­ca, ni­ti pri kon­tro­li ri­ba ko­je sam va­dio bez bilj­nog ba­la­sta. I na Dar­ko­vom Shi­ma­no Stra­di­cu 3000 i na mo­joj Sa­ku­ri Furyo 2000 bi­la je upre­de­na stru­na preč­ni­ka 0,08 mm,  a za pred­vez smo obo­ji­ca ko­ri­sti­li flu­o­ro­kar­bon de­blji­ne 0,20 mm.

IZ­U­ZET­NO PO­ZNA­VA­NJE JE­ZE­RA NA KOM Dar­ko go­di­na­ma i če­sto i uspe­šno lo­vi raz­ne gra­blji­vi­ce do­sta mi je po­mo­glo u su­ža­va­nju iz­bo­ra ma­ma­ca ko­je ću ovog pu­ta for­si­ra­ti. Či­nje­ni­ca da se po­jas gu­ste tra­ve pro­te­že pri­bli­žno od dru­gog do pet­na­e­stog me­tra od oba­le na­la­ga­la je upo­tre­bu va­ra­li­ca ko­je je mo­gu­će za­ba­ci­ti pre­ko nje­go­vog spo­lja­šnjeg ru­ba. Pr­vi ulo­vi do­šli su na ap­so­lut­nog fa­vo­ri­ta ovog le­ta – na ma­li Duo Spe­ar­head Ryuki 46 S, vo­bler tvič ti­pa u de­ko­ru »Chart Back Yama­me«, i to ba­čen što da­lje, pa »tvi­čo­va­njem« do­vu­čen do po­ja­sa ve­ge­ta­ci­je, iz kog ban­da­ri vre­ba­ju sve što se je­de a što pri­đe do­volj­no bli­zu nji­ho­voj ko­lek­tiv­noj za­se­di.

Uvi­dev­ši da se ban­da­ri ja­vlja­ju i na ve­ćoj da­lji­ni, tj. na či­stom te­re­nu, ali pri sa­mom dnu, po­ku­ša­li smo da ma­lim me­tal­nim dži­go­vi­ma te­ži­ne 5 i 7 g po­ve­ća­mo do­met... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 618.-)

 

 

fShare