Kva­li­tet i pri­vlač­nost sva­ke bra­šna­ste pri­ma­me za ri­bu mo­gu se zna­čaj­no po­ve­ća­ti do­da­va­njem ra­znih ma­ma­ca. Ali da bi­smo po­sti­gli mak­si­ma­lan efe­kat, mo­ra­mo zna­ti i šta tre­ba do­da­ti kon­kret­noj hra­ni i u ko­joj ko­li­či­ni, a i ka­ko sve to tre­ba po­me­ša­ti i ko­jim tem­pom pla­si­ra­ti. Evo šta pre­po­ru­ču­je je­dan od na­ših naj­i­sku­sni­jih i naj­u­spe­šni­jih fi­de­ra­ša

Do­da­va­njem ma­ma­ca sva­ku bra­šna­stu pri­ma­mu či­ni­mo pri­vlač­ni­jom, jer ti­me osim sit­nih če­sti­ca ri­bi ser­vi­ra­mo i kon­kret­ni­je za­lo­ga­je, što ona pri­me­ću­je, pa br­že ula­zi u zo­nu hra­nje­nja i du­že se u njoj za­dr­ža­va. Mam­ci se do­da­ju i pri­li­kom start­nog pri­hra­nji­va­nja i ka­sni­je u kon­ti­nu­i­te­tu to­kom pe­ca­nja, pa i u even­tu­al­noj ma­siv­ni­joj do­hra­ni. Mo­že­mo ih di­rekt­no ume­ša­ti u pri­hra­nu, ali je ipak mno­go bo­lje dr­ža­ti ih odvo­je­no od osnov­ne hra­ne ka­ko bi­smo pri sva­kom pu­nje­nju hra­ni­li­ce mo­gli mak­si­mal­no pre­ci­zno da od­re­di­mo šta će­mo i u ko­joj ko­li­či­ni pri­do­da­ti (baš ta mo­guć­nost, ko­ju ima­mo za­hva­lju­ju­ći uče­sta­lo­sti pla­si­ra­nja pri­ma­me i la­ko­ći do­zi­ra­nja sa­sto­ja­ka uba­če­nih u hra­ni­li­cu, jed­na je od ve­li­kih pred­no­sti fi­de­ra u od­no­su na plo­vak i kla­sič­no du­bin­sko pe­ca­nje). 

VR­LO JE BIT­NO DA MAM­CE DO­DA­JE­MO opre­zno i re­zon­ski, i u po­gle­du ko­li­či­ne i u po­gle­du vr­ste. Isti­na, to ni­je to­li­ko va­žno na sred­njim i ve­li­kim re­ka­ma, na ko­ji­ma prak­tič­no ni­je mo­gu­će pre­te­ra­ti s ko­li­či­nom ma­ma­ca u hra­ni (po­go­to­vo me­snih cr­va), ali za­to sta­ja­će i spo­ro­te­ku­će vo­de (je­ze­ra, ka­na­li ali i rib­nja­ci) uglav­nom ne opra­šta­ju gre­ške.

U prin­ci­pu se mo­gu do­da­va­ti sve vr­ste ma­ma­ca, ali ih tre­ba oda­bi­ra­ti ima­ju­ći u vi­du vr­stu i ve­li­či­nu ri­be ko­je u kon­kret­noj vo­di ima i ko­ju že­li­mo da lo­vi­mo, te in­ten­zi­tet nje­ne ak­tiv­no­sti, kao i do­ba go­di­ne.

To­kom hlad­ni­jeg de­la se­zo­ne i ka­da je ri­ba lo­ši­jeg ape­ti­ta, tre­ba iz­be­ga­va­ti krup­ni­je mam­ce, po­seb­no pe­le­te, boj­li­je i ku­ku­ruz še­će­rac. Ka­da je ri­ba sla­bi­je ak­tiv­na, na­ro­či­to ako su nam glav­ne cilj­ne vr­ste de­ve­ri­ka i bo­dor­ka, bo­lje re­zul­ta­te sko­ro bez iz­u­zet­ka da­će mam­ci tam­ni­jih bo­ja, kao što su pin­ki cr­vi­ći, sec­ka­ne gli­ste, ka­ste­ri (uča­u­re­ni cr­vi) i ko­no­plja.

Uko­li­ko ste re­ši­li da lo­vi­te krup­ni­je ri­be, pri­hra­njuj­te krup­ni­jim mam­ci­ma a iz­be­ga­vaj­te one sit­ne, po­go­to­vo ako je te­ren bo­gat sit­nom be­lom ri­bom.

NA VE­ĆI­NI TE­RE­NA PRI­LI­KOM OSNOV­NOG (te­škog) pri­hra­nji­va­nja ja ba­cim ma­lo ve­ću ko­li­či­nu ma­ma­ca, a on­da ih... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 618. -)

 

 

fShare