Ribolovci se spore oko mnogih pitanja, pa i oko razloga iz kojih grabljivice nasrću na drečavo obojene veštačke mamce. Ali se skoro svi slažu oko toga da takve dezene uvek po mraku treba imati pri ruci i nuditi ih ribi
Iako je nesporno da u ribolovu ima veoma malo zakonitosti, tj. da gotovo ništa ne važi uvek i svuda, ipak se ponešto toliko puta u praksi potvrdilo da to malo ko dovodi u pitanje, osim eventualno u šali ili zbog neizlečive sklonosti ka oponiranju. Ovo se bez sumnje odnosi i na najbolje (tj. najlovnije) dekore veštačkih mamaca za lov smuđa i soma na rekama i jezerima u uslovima slabe vidljivosti – noću i u mutnoj vodi.
Vrlo je izvesno, naime, da bi bar 9 od 10 ribolovaca koji u takvim uslovima jure pomenute riblje vrste u tri udarna dezena uvrstila bar jednu od brojnih varijanti s fluorsecentnom limun-žutom bojom, koju naši ribolovci često zovu SFC (»Silver Fluorescent Chartreuse«), po Rapalinoj oznaci za voblere sa srebrnastim stomakom a drečavo zelenkastožutim leđima.
Na prvi pogled i jeste logično da u uslovima loše vidljivosti grabljivice najlakše (tj. najpre i sa najveće daljine) uočavaju potencijalni plen »vrištavih« boja. S druge strane, međutim, činjenica je da bi i som i smuđ teško napunili stomak kada bi noću tražili samo upadljivo obojenu hranu, jer takve u njihovom okruženju uopšte nema, budući da je priroda i ribe i druge vodene organizme koji su ovim predatorima glavna hrana zapravo obojila »kamuflažno«, tj. tako da ih potencijalni napadač što teže uoči, pa bi svaki som i smuđ brzo umrli od gladi da čekaju da im ispred nosa propliva nešto zaista jestivo a u SFC ili ma kom slično upadljivom dekoru. Moguće je, dakle, da se radi o kombinaciji čulnog i instinktivnog reagovanja, tj. da grabljivica drečave veštačke mamce u uslovima slabe vidljivosti napada zato što ih pre svega primeti (za razliku od teže uočljivih prirodnim dekorima »maskiranih« potencijalnih zalogaja), a onda i dobije nagonski poriv da to što bojom potpuno odudara od njene prirodne hrane eliminiše (čime je možda zapravo na delu prirodni mehanizam kojim se posredstvom predatora regulišu populacije raznih organizama koji su im plen, jer sve što može voditi ka slabljenju za opstanak bitnih karakteristika neke vrste biva uklonjeno, kao što lav uhvati najslabiju antilopu... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 620-)