Sve više ribolovaca koji preko godine pecaju na rekama i jezerima kada leti krene na odmor na moru ponese i nešto pribora za pecanje. Većina će se zadovoljiti bilo kakvim ulovima sitne ribe, ali ima i onih koji će se malo potruditi oko izbora mesta i nalaženja pravilnog pristupa i za to biti nagrađeni sjajnim ribolovačkim doživljajima
Septembar je mesec u kom obično idem na letnji odmor. Temperature su tada nešto umerenije nego u julu i avgustu, manje su gužve, a i riba postaje aktivnija. Poslednjih godina sam letovao u španskom mestu Kambrils, udaljenom nekih sat vremena vožnje od Formax kampa na reci Ebro. Na taj način sam uspevao da kombinujem kupanje na moru i pecanje na reci, a i da provedem dosta vremena sa svojom lepšom polovinom. Međutim, ove godine sam odlučio da odmor provedem na nekoj novoj turističkoj destinaciji, na kojoj nikada do sada nisam bio. Izbor je pao na Majorku, najveće špansko ostrvo i omiljeno letovalište mnogih Evropljana. Majorka se nalazi u Mediteranu i pripada grupi Balearskih ostrva. Poznata je ne samo po prelepim plažama i prirodnim lepotama već i po sjajnim mogućnostima za sportski ribolov.
Obično kada planiram odmor na nekoj nepoznatoj mi lokaciji, prvo proverim gde su najbogatije ponude za ribolovne ture, jer računam da tereni u takvim krajevima najviše i obiluju ribljim svetom. Zatim proveravam cene apartmana, udaljenost od najbližeg aerodroma i da li u blizini ima lepih plaža i obilaska vrednih kulturno-istorijskih znamenitosti. Na kraju, izbor je pao na Kala d'Or (Cala d’Or), mesto na jugoistočnoj obali Majorke udaljeno oko sat vožnje od glavnog grada Palme. Kala d’Or je poznata po velikom broju malih peščanih plaža, smeštenih u čarobnim stenovitim lagunama sakrivenim od vetra i talasa a sa kristalno čistom vodom. Nasumično sam rezervisao hotel sa uključenim avionskim kartama, zatim bukirao rent-a-kar i kupio godišnju dozvolu za rekreativni ribolov preko sajta lokalne uprave, koja je koštala oko 16 evra. Odbrojavanje je moglo da počne.
KADA IDEM AVIONOM NA ODMOR, najčešće nosim ribolovni pribor koji može da se smesti u kofer. Glavna zvezda tog mog putnog kompleta je petodelni štapić WFT Penzill, dužine 2,1 m i težine bacanja od 7 do 28 g, čija transportna dužina ne prelazi 50 cm. Uz njega nosim mašinicu Daiwa Exist 2058, na čiju je špulnu namotana upredna struna Daiwa Saltiga, prečnika 0,16 mm, te jednu torbicu sa varalicama i ostalim sitnim priborom. Štapić upakujem u standardnu dvodelnu cilindričnu plastičnu kutiju za plovke, a mašinicu u plastičnu kutiju za hranu, kako bih ih zaštitio od oštećenja prilikom transporta.
U torbici su split-ring klešta, makaze, kutijica sa virblama i kopčama, strune za predveze i dve-tri kutije sa varalicama. Obično nosim voblere, nekoliko montiranih silikonaca, kao i određeni broj metalnih varalica, pilkera ili džigova, koji su namenjeni morskom ribolovu. Naravno, za pecanje na moru je poželjno imati dobre polarizacione naočare, kremu za sunčanje, šešir ili kačket, maramu za vrat ili bandanu, kao i obuću za bezbedno šetanje po stenama i kroz vodu.
MOJE ISKUSTVO SA VARALIČARENJEM MORSKIH grabljivica sa obale je vrlo ograničeno. Jednom prilikom, kada sam letovao na ostrvu Madeira, uspeo sam da uhvatim jednu barakudu i jednog špara, i to noću, na voblere, a prilikom jednog kratkog izleta na Baltičkom moru ulovio sam nekoliko iglica i bakalara na 20 g težak liveni pilker srebrne boje. U tom trenutku bila je to jedina varalica te vrste koju sam imao u arsenalu, a ona mi je dozvoljavala dalje izbačaje sa plaže po veoma jakom vetru.
Poučen potonjim iskustvom, otišao sam pred ovo poslednje putovanje u lokalnu prodavnicu ribolovnog pribora da bih nabavio još nekoliko pilkera čija težina odgovara priboru kojim sam nameravao da pecam. Međutim, većina dostupnih pilkera bila je mnogo teža nego što je meni trebalo, tako da sam na kraju kupio nekoliko varalica namenjenih lovu morske pastrmke, koje su po obliku najsličnije duguljastim kašikama tipa ABU Toby, ali ih mnogi smatraju za pilkere. Konkretno, uzeo sam ABU Garcia Sölv Piil, u težinama od 16 g i 22 g, i u dekorima »Blue Sardine« i »Baitfish«, kao i nekoliko sličnih varalica drugih proizvođača. Sve one namenjene su sporom džigovanju ili ravnomernom povlačenju, jer usled prilično pljosnatog tela sporo tonu, pritom neravnomerno lelujajući, tako da odaju utisak sitne ribe u haotičnom begu.
U APARTMAN SMO STIGLI NOĆU, A VEĆ SLEDEĆEG jutra sam krenuo u obilazak obale. Ispostavilo se da je hotel na minut hoda od jedne velike stenovite uvale i kamenih litica koje se produžavaju sa obe njene strane. Ribolovački instinkt mi je govorio da probam da pecam u toj uvali na voblere ili u luci koja se nalazila na petnaestak minuta hoda od apartmana (mada je ribolov u lukama u Španiji zabranjen). Prvi dan je, doduše, protekao u obilasku plaža i kupanju, ali se već sledećeg vreme pokvarilo – bilo je oblačno i povremeno kišovito, kao stvoreno za pecanje.
Namontirao sam pribor i krenuo do gorepomenute uvale. Bacao sam voblere i ispitivao pristupačnost obale, krećući se ka kamenoj izbočini na ulasku u uvalu. Kada sam već došao do najisturenijeg dela, primetio sam da na strani ka otvorenom moru postoji jedan deo gde mogu da priđem na metar-dva od nivoa mora, a odmah pored je velika stena koja se okomito spušta u vodu. Lokacija mi se svidela i odlučio sam da tu potrošim malo više vremena.
MORE JE BILO RELATIVNO MIRNO I bistro. Videlo se da je dubina prilično velika, otprilike desetak metara odmah ispod stena, a verovatno i celih trideset metara na daljini mog punog zabačaja. Sve stene ispod vode bile su standardno potkopane talasima, što je u teoriji predstavljalo potencijalni problem pri izvlačenju ribe. Meredov niti bilo kakvo drugo pomagalo tog tipa nisam imao, ali je u svakom slučaju trebalo prvo upecati nešto.
Počeo sam da testiram kupljene varalice. U nedostatku iskustva pecao sam tako što sam puštao pilker da propadne nekih desetak metara i onda ga umerenom brzinom privlačio, uz sporo džigovanje i pauze nakon 4-5 trzaja... (-Ceo tekst možete pročitati u listu Ribolov br. 621, od 11.10.2024.-)